Čovek – tim u pravom smislu te reči, rođeni vođa i fudbalski ratnik. Sve to i mnogo više je Luka Škorić, najkorisniji igrača Treće lige Srbije, po mišljenju trenera većine klubova.
Potpuno zasluženo proglašen najboljim, statistički sigurno najdominantniji igrač protekle sezone, na terenu živa vatra, vođa mladog tima Vitezova iz Kleka, beskompromisni borac. Ovo je delić priče o njemu.
Prve korake u američkom fudbalu Luka Škorić je napravio u leto 2008. godine, neposredno pred početak Juniorske lige te godine. Te početke napravio je s nekolicinom drugara iz kraja s kojima je odrastao, a kako i sâm kaže, većina i dalje igra s njim u timu.
– Bio sam još klinac tad, ali mi se sport odmah svideo, pravi muški, po mojoj meri. Takođe, pre toga sam trenirao rukomet u Zrenjaninu, a pošto živim u blizini Vojnog stadiona gde Vitezovi igraju utakmice, hteo sam da probam ovaj sport, i eto, ostao sam u njemu do dana današnjeg – kaže Luka, dodajući kroz smeh da još uvek ne misli o prekidanju karijere.
Igrački staž nije počeo baš slavno. Prvu juniorsku sezonu njegov tim nije odigrao dobro, izgubili su sve utakmice, ali su već sledeće došli do finala, u kojem su izgubili od Plavih zmajeva. Godinu kasnije Vitezovi su u juniorskoj ligi stigli do polufinala, od kojih su izgubili, a nakon toga, momci su prerasli taj rang, pa Klečani nisu imali juniorsku ekipu.
– Tako sam sledećih nekoliko sezona proveo prvo u Djuksima, pa u Pančevu s kojima sam ponovo igrao juniorsko finale, ali smo izgubili od Angel Warriorsa – podseća se Luka, a onda je usledio i poziv u juniorsku reprezentaciju Srbije.
Kapiten tima – velika obaveza
– Biti kapiten tima je velika obaveza i značaj, kao i nagrada za trud i dokaz da vrediš. Od mojih prvih dana u klubu bio sam vođa i to su treneri reprezentacije verovatno i prepoznali, pa su mi dali kapitensku traku. Nažalost, nismo uspeli da osvojimo evropsko prvenstvo u Francuskoj, ali nosim zaista lepe uspomene iz tih dana juniorske reprezentacije.
Luka Škorić je prvu seniorsku sezonu imao 2010. godine, i to u Vitezovima. Odmah su se okitili titulom Challenge Cupa, tada pod okriljem EFAF-a. Bila je to sjajna sezona i sjajna generacija Vitezova, koja je u Instanbulu doživela svoj vrhunac pobedom nad Konjanicima u finalu tog evropskog takmičenja. Na žalost, posle tog finala, došlo je polako do smene generacije u klubu koji je počeo da polako tone – 2012. su ispali u drugu ligu, a potom i u treću.
Ipak, ovaj sjajni atleta dobio je 2014. godine ponudu Plavih zmajeva, a iste godine, osetio je i čari igranja u inostranstvu.
Posle Poljske – Portugal
– U Poljskoj sam igrao za Plock Mustangse. Lepe uspomene nosim odatle. Upoznao sam ljude koji se bave istim sportom i koji su me lepo primili u svoj klub i svoju zemlju. Takođe, sledeće zime otišao sam i u Portugaliju, gde sam igrao u ekipi Algarve Sharks. Tu mi je isto bilo odlično. Na žalost, sa ovim ekipama nisam imao previše uspeha i ostaje mi mali žal što sa Mustangsima nisam ušao u Prvu ligu Poljske, a sa Sharksima se nisam dokopao trofeja, jer smo u finalu portugalske lige tesno izgubili od Lisboa Devilsa – seća se sa setom Škorić.
Treća – sreća
Međutim, „treća sreća” usledila je vrlo brzo, i to u Novom Sadu 2015. Jasno je – Djuksi su te godine osvojili nacionalno prvenstvo Srbije, a Luka Škorić je imao privilegiju retkih da oseti i podigne pobednički pehar.
– U Djukse sam došao pre svega jer sam studirao u Novom Sadu, pa sam spojio to sa igranjem američkog fudbala. Napravio sam odličan potez jer sam imao odlične uslove za treniranje i napredak, kao i odličan tim. Uspeli smo te sezone u jako zanimljivom finalu da pobedimo Vukove i donesemo prvu titulu u istoriji Djuksa.
Povratak u matični klub
Luka Škorić se zatim vratio u matični klub i pomalo iznenađujuće, ističe da je tad usledio možda i najzanimljiviji deo njegove karijere.
– Pred početak sezone 2016, na nagovor predsednika kluba Čeda Vukoja, trenera Željka Đajića i nekolicine igrača koji su me bukvalno „primorali” da se vratim, doneo sam odluku da pomognem klubu u kojem sam počeo karijeru, da se vratimo na staze stare slave gde pripadamo, a gde je prethodna generacija stala posle dve osvojene titule i Challenge Cupa – pojašnjava svoju odluku o povratku u Vitezove danas najkorisniji igrač trećeg ranga, ali skromno ističe da su rezultati postugnuti zahvaljujući timskom radu.
– Prethodne godine za dlaku nam je izmakla promocija u Drugu ligu, kad smo tesno izgubili od Wild Dogsa u polufinalu treće lige. Zato ove sezone nismo ništa ostavili slučaju. Pojačali smo se odličnim igračima, pojačali smo rad na treninzima i, mislim, potpuno zasluženo se plasirali u Drugu ligu Srbije. Eto, ja sam proglašen najboljim igračem, ali ko god da je iz mog tima dobio to priznanje, isto bi bilo zasluženo jer smo pre svega timski došli do ovog uspeha. Naravno, mi se tu nećemo zaustaviti i već sad najavljujemo juriš i na Prvu ligu – poručuje ovaj talentovani lajnbeker.
Reprezentacija – nedosanjani san
Ipak, seniorska reprezentacija iskusnom Škoriću nedostaje u kolekciji i, za sada, to mu je nedosanjani san.
– Svaki igrač, pa i ja, sanja da obuče nacionalni dres. Svestan sam da je konkurencija u Srbiji velika, da imamo dosta odličnih igrača koji igraju u našim najboljim klubovima i inostranstvu. Drago mi je da imamo odličnu reprezentaciju koja polako postaje strah i trepet za sve. Nadam se da ću uskoro i ja postati deo nje, a za to vreme moram se sa Vitezovima domoći prve lige, da bih bio na oku selektorima. Mislim da je to pravi put i da vreme još uvek radi za mene jer sam mlad, a još uvek sam „gladan” igre, treniranja i napretka. Sve ću učiniti da dođem do statusa reprezentativca – samouvereno je završio Luka Škorić.
.gif)
.gif)
