Robert Kiš, kapiten zrenjaninskog Radničkog, žali što prvenstva u amaterskim ligama nisu završena na terenu. Srpskoligaš sa Begeja, posle 17. rundi, bio je na trećoj poziciji.
– Da se igralo, mogli smo do drugog mesta. Železničar je, još jesenas, obezbedio plasman u viši rang i bio nedostižan. Tri godine smo u istom sastavu, poznajemo ligu bolje od drugih i verujem da bismo bili drugi – kaže Kiš.
Prva liga, za novu sezonu, još nije formirana.
– Da smo drugi verovatno bi se razmišljalo i o Zrenjaninu u višem rangu, iako može i u ovim okolnostima, grad na Begeju i Radnički, kao prvi klub ovog dela banatske ravnice, to zaslužuju. I da ne igram fudbal, tako bih razmišljao, Zrenjanin treba da se vrati na mapu, bio je fudbalski centar i može da bude ponovo. Mogu da nabrojim najmanje šestoricu mlađih igrača koje su odveli superligaši.
Vratili smo se u srpskoligašku zbilju, u zimskoj pauzi preuzeo je kapitensku traku, a pred nastavak trke povredio je koleno i nije bio u timu u dva odigrana kola.
– Istegao sam ligamente kolena, išao na terapije i pauza je bila neminovna. Sad je sve u redu, radio sam individualno i čekam da počnemo sa zajedničkim treninzima. Koleno može da izdrži napore i pripeme, za novu sezonu, očekujem spreman.
Rođen je 1991. godine i ima zanimljivu karijeru. Radnički mu je sedmi klub na srpskoligaškoj sceni. Počeo je u ugašenom Proleteru, kod trenera Ivice Radosavljevića i Predraga Luburića, a kao pionira odvela ga je Vojvodina.
Vratio se, sa 17 godina, u tadašnji Banat i kod trenera Slavenka Kuzeljevića, debitovao među seniorima na prvoligaškoj sceni.
– Pola sezone proveo sam u Radniku iz Surdulice, tada srpskoligašu, vratio se u Banat koji je ispao među trećeligaše. Sledili su Bačka 1901, novobečejsko Jedinstvo, Dolina, Borac (Sakule) i već tri godine sam u Radničkom. Ispod Srpske lige nikad nisam išao.
Vrata nigde nije zatvorio leđima.
– Ostao sam sa svima prijatelj i u korektnim odnosima. Čujem se sa mnogima, ali najbolje i najlepše je kod kuće, tu se čovek oseća najkomotnije.
Svojevremeno je Kuzeljević za Kiša rekao da je zahvalan igrač i da može na više pozicija u timu.
– Kod njega sam bio zadnji vezni, kad bi nedostajali bekovi ili štoperi, popunjavao sam i ta mesta. Tako je bilo i u drugim klubovima. Što je vreme odmicalo, najviše sam provodio na poziciji centralnog beka. Uvek sam gledao interes ekipe i nisam se stavljao iznad tima. Znam da je moglo da bude više i bolje i kad su sa scene nestali Proleter i Banat, mnogima se, pre i posle mene, karijera zakočila. U profesionalnim pogonima, za razliku od amaterskih, sve je na višem nivou. Kad se okrenem, ima zadovoljstva i lepih trenutaka.
Uveliko razmišlja o novoj trci i kaže da ambicije Radničkog nikad neće presahnuti.
– Svakodnevno sam sa trenerom Predragom Kandićem i direktorom Darkom Tošićem i cilj nam je vrh za naredno prvenstvo. Ostaćemo na okupu, gotovo da smo svi iz Zrenjanina, uigrani smo i duži period zajedno i to može da napravi prevagu. U pogonu je mnogo mladih, ima ih i na kaljenju kod drugih klubova i konkurencija će da bude jača.
Iako su ga u poslednjih nekoliko prelaznih rokova, zvali drugi, veran je Radničkom.
– Kad je Zoran Bambi Tošić preuzeo klub, odmah sam došao. Tri godine sam u crveno-crnoj opremi i karijeru ću ovde da završim. Kad će to biti, ne znam, voleo bih na prvoligaškoj sceni – rekao je Robert Kiš.
Trener u Akademiji Bambi
Pre tri godine Kiš je počeo da se bavi trenerskim poslom.
– Radim u Akademiji Bambi i zadužen sam za generaciju 2011. godišta. Sa mnom su tri godine, od vrtića i ima potencijala. Lepo odrastaju, pobedili su na mnogim turnirima u konkurenciji Crvene zvezde, Partizana i vršnjaka iz drugih superligaških klubova. Decu drugi već traže i teško je zadržati najbolje na duži period. Da smo u Prvoj ligi, uveren sam da bi svi ostali, kao nekad predsednik Tošić.
.gif)
.gif)
