Jelena Momirov, nekadašnja veslačica VK Begej, osvojila je šampionat Amerike sa ekipom Beri Univerziteta (Majami) i napravila istorijski uspeh za ovaj Univerzitet. Pored toga, ona je i veoma uspešan student biohemije.
Napravile ste istorijski uspeh za vaš Univerzitet?
– Postali smo trostruki državni prvaci, u četvercu, osmercu i kao tim u Sakramentu, glavnom gradu Kalifornije. Osvojile smo prva mesta na prestižnim regatama kao što su „ Head of the Charles“ u Bostonu, i „Dad Vails“ u Filadelfiji. Pobedile smo takođe i na prvenstvu Floride, a krajem maja meseca moj trener Boban Ranković,inače srpski olimpijac iz Smedereva, dobio je nagradu „trener godine“ na celoj Floridi, dok je četverac proglašen za najbolji čamac godine i time je ušao u istoriju, kao prvi četverac godine koji je dobio tu nagradu. Do ove godine uvek su osmerci bili prioritet na Floridi.
OSTVARILA OBA CILJA
– Sportisti celog sveta, koji po završetku srednje škole nisu deo ozbiljne profesionalne sportske priče, koriste mogućnost dobijanja sportskih stipendija na univerzitetima u Americi, kako bi iskoristili svoje sportsko umeće i godine treniranja, da bi stekli obrazovanje, koje će im otvoriti put ka svetlijoj budućnosti. Tako sam i ja rešila da se posvetim obrazovanju, ali da ipak ostanem deo veslačke priče. Svoju veslačku karijeru delim na dva dela. Prvi deo je veslanje u Srbiji kada mi je cilj bio da dodjem u Ameriku da studiram i veslam, a drugi deo je veslanje u Americi kada mi je cilj bio osvajanje prvenstva Amerike. Sad ne znam šta će mi biti nastavak, oba cilja sam ostvarila. Najteža stvar sa uspehom je što morate da nastavite da budete uspešni. Tako da, nastavljamo dalje. – kaže uz osmeh Jelena Momirov.
Ona trenira u timu devojaka za koje kaže da su psihčiki, fizčiki i duhovno najjači individualci, koje je do sada upoznala. Interesantno je da tim čine 25 devojaka sa 4 različita kontinenta, odnosno iz 8 država širom sveta.
– Najveća promena koja se desila u mojoj sportskoj karijeri je prelazak iz individualnog u timski nacin treniranja. Uklopila sam se u sistem, živim u veoma „zdravoj okolini“ okružena jakim individualcima iz celog sveta, koji vode isti način života kao i ja.
– Iako smo sve došle sa razlčiitih krajeva sveta, isti cilj nas je povezao. Cele godine smo trenirale punom parom 2 puta dnevno, ujutru u 5 i posle podne od 3 posle škole, konstantno smo bile premorene, ali smo svaki trening uradile sa nekim vatrenim entuzijazmom i na svakom treningu smo podsećale jedna drugu na naš cilj- osvajanje prvenstva Amerike. Jednom mesečno smo imale timske sastanke i sa psiholozima i sa trenerima posebno. Tu je bilo i svađanja, i plakanja i smejanja, ali smo se sve složile da ako hoćemo da budemo prvaci Amerike , moramo da verujemo jedna drugoj. Bilo je dosta odricanja. Samo se učilo i treniralo. Ali na kraju trud se isplatio.
Dobila si i lično priznanje, koje je bilo šlag na torti ove sezone?
– Na prvenstvu Floride, dobila sam posebnu nagradu kao štroker tog četverca. Tako da je ova sezona 2014/2015 napisala lepu istoriju. Jako sam srećna što sam deo ovog pobedničkog tima, srećna sam što smo ostvarile naše snove i uživale u trenucima pobede. Ne postoji veća sreća, nego kad pobeđujemo zajedno, tad se jako volimo.
Uslovi za treniranje su odlični?
– Imale smo savršene uslove. Florida je lepa za veslanje tokom cele godine. Imale smo glavnog, pomoćnog, kondicionog i dva asistenta trenera, kojima smo verovale da znaju šta rade. Glavni trener nam je srpski veslački olimpijac Boban Ranković. Pomoćni trener je američka olimpijska veslačica Lindsay Shoop, nosilac zlatne medalje sa OI iz Pekinga.
Treneri i veslači su sa različitih strana sveta?
– Da, dolaze iz Srbije, Amerike, Nemačke i Juznoafričke republike. Tim je pretežno sastavljen od profesionalnih veslačica iz Španije, Francuske, Hrvatske, Bugarske i Srbije . Tako da svi ovi ljudi su imali jedan cilj i najveći uspeh je u stvari, kako smo mi svi uspeli da se složimo. Puno truda, rada, vremena i energije je uloženo u ovaj tim. Tako da je tajna našeg uspeha zapravo u žuljevima na rukama od vesla i teretane. Osvajanje državnog prvenstva je samo šlag na torti, rezultat posvećenosti, velike motivacije, strasti prema veslanju, snazi i izgrađenom poverenju -inače to su imena mojih članova četverca- svako je okarakterisan onim čime je najvise doprineo u čamcu.
Škola nije bila u senci veslanja?
– Učilo se možda i većim intenzitetom nego što se treniralo, ali se oko veslanja više pravila buka. Svakog dana oko 6 sati posle treninga sam odlazila u čitaonicu, i svake večeri me izbace u 12 h kad zaključavaju biblioteku. Ali srećom, da su me tad slali na spavanje, pošto se ustajalo u 5 h ujutru.
Kakvi su dalji planovi što se tiče fakulteta?
– Završila sam 2. godinu biohemije. Ttrudim se da imam visok prosek, sa obzirom da planiram da za dve godine upišem medicinu. Ovde je sistem malo drugačiji, tako da se medicina kasnije upisije nego kod nas. Vikendom sam radila kao tutor za hemiju.Tako da je bilo svega sem slobodnog vremena. Trudim se da mi je svaki dan maksimalno ispunjen i produktivan. A onda na leto idem u Srbiju na odmor. Jedva čekam da se vratim kući, jer sam ovde odradila šta sam htela i vreme je da se vratim svojoj porodici i prijateljima – kaže Jelena na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
