Preminuo je Jovan Kovrlija, legendarni fudbaler zrenjaninskog Proletera, poznati jugoslovenski igrač i fudbalski trener. Popolarni Jovo okončao je svoj životni put sa 77 godina, u subotu u Novom Sadu…
Rođen je 1942. godine u Bosanskom Grahovu, a od jeseni 1945. sa porodicom i familijom živeo je u Nakovu. Tu, u Poletu, koji je je od milja u lokalu nazvan Barselona, stasavala je generacija odličnih fudbalera početkom 60-ih godina prošlog veka. Na banatskim terenima sve bolje je igrao i sve više golova postizao njihov napadač – Jovo Kovrlija. Sa karakteristikama velikog talenta stigao je leta 1964. godine u Proleter koji se iz sezone u sezonu borio za ulazak među tadašnjih 16 najboljih jugoslovenskih klubova. Zrenjaninci su bili vicešampioni drugoligaškog Istoka 1965. iza beogradskog Radničkog.
Kovrlija je postigao 12 golova u Prvenstvu i tri Kupu. Sledeće sezone Proleter je ponovo bio drugi, iza nikšićke Sutjeske, zbog slabije gol-razlike, a 1967. uvrstio se u elitu i osvojio osmo mesto… Konkurencija u napadu crveno-belih bila je sve žešća, najpre Obradov, Pantelić i Eskić, pa Bjeković, Lambi, Miškov… Jovo je u takvim okolnostima prelazio u defanzivu i niz sezona nastupao je kao poslednji čovek odbrane. Ostao je prvotimac do povrede u jesen 1974, a njegov izostanak bio je jedan od razloga što je status u prvoligaškoj konkurenciji izgubljen 1975.
.jpg)
U Jovino vreme stadion u Karađorđevom parku često je bio pun, u sezoni 67/68. rekornih 9.300 prosečno u Zrenjaninu, pa u kvalifikacijama sa Sutjeskom 1971, Mariborom 1973, u šampionatima sa Zvezdom, Partizanom, Dinamom, Hajdukom, Vojvodinom… Tribine su punjene i kada je Proleter gostovao, rekord stadiona u Mariboru postavljen je 1973. sa 20.000 gledalaca u meču protiv Zrenjaninaca. ili, recimo, proleća 1968. na Marakani, kada je čuvena generacija Dragana Džajića zaustavljena sa 1:1 pred 18.000 duša.
Igrao je Proleter atraktivno, pa tako ode u Mostar proleća 1974, tamo baš Jovo Kovrlija postigne izjednačujući gol za 1:1 udarcem sa čak 40 metara, a na golu domaćina bio je niko drugi nego čuveni Enver Marić. Pobeda Mostaraca 4:2 ostala je u senci čudesnog poteza predvodnika zrenjaninskog tima. Jovo je za Proleter odigrao 293 utakmice u Prvenstvu i Kupu i postigao je na njima 32 gola.
Profesionalci nisu mogli na olimpijske igre, pa su u ono ovreme drugoligaši igrali za olimpijski tim, a Proleter je od 69. do 73. ponovo bio u tom rangu. Jovo Kovrlija je četiri puta nastupio za olimpijsku reprezentaciju, 1971. i 1972. u kvalifikacijama za OI u Minhenu. Jugoslavija je u dvomeču eliminisala Republiku Irsku, a zatim je u dva susreta imala slabiji skor od Istočne Nemačke.
U tradicionalnom izboru najboljih sportista lista Zrenjanin Jovo Kovrlija proglašen je za najboljeg pojedinca 1971. godine. Zanilmljivo, ta čast u oštroj gradskoj konkrenciji, prvi put je pripala jednom fudbaleru.
Kada je završio igračku karijeru, Jovo je počeo – trenersku. Vodio je prvo pionire Proletera, pa omladince. Stručan, radan, strog ali i pravičan, bio je izuzetno poštovan kako u starijem fudbalskom okruženju, tako i među svojim dečacima, a petorica njih, Željko Stanić, Dragan Subotin, Zoran Pleše, Radomir Radulović, Dragan Kralj, postali su omladinski reprezentativci Jugoslavije.
Proleter je 1979. osvojio veliki omladinski međunarodni prvomajski turnir u Subotici, a juna te godine jedini put je učestvovao na najznačajnijem YU omladinskom turniru Kvarnerska rivijera. U grupi je bio iza splitskog Hajduka, konačnog pobednika turnira.
Diplomirao je na Višoj trenerskoj školi 1977. u Zagrebu kod profesora Miloja Gabrijelića. Sa stečenim iskustvom u mladim selekcijama, preuzeo je prvi tim Proletera leta 1979. godine. Zadržao se samo šest meseci u toj ulozi i potom je preselio u Novi Sad. Zaposlio se kao instruktor u Fudbalskom savezu Vojvodine, pa zatim postao član stručnog štaba novosadske Vojvodine. Šef u jesen 1984, potom trener u drugoligašima OFK Kikindi, Vrbasu, opet u Vojvodini kada se vraćala u Prvu ligu 1986/87, u ulozi pomoćnika Tonku Vukušiću, pa prvi saradnik Ljupku Petroviću na putu do šampionske titule 1989. Šef u Vojvodini 1991/92, posle toga trener u Bečeju, grčkom Pirikosu iz Katarinija, pa u Zemunu…
Živeo je u skladnoj porodici sa suprugom Gorinkom, Zrenjaninkom, koja je postavila svetski rekord u kuglanju 1962. u Pragu, kćerkom Draginjom, sinom Boškom, isto tako uspešnim fudbalerom.
Sahrana će se obaviti u Novom Sadu, na Novom groblju u utorak, 27. avgusta u 12,45 časova.
Neka je večna slava fudbalskom velikanu Jovi Kovrliji.
.gif)
.gif)
