Malo ljudi zna da je naš najtrofejniji stonoteniser i jedini osvajač olimpijske medalje (u dublu sa Primorcem 1988) rođen u Zrenjaninu.
Osnovnu školu je završio u Uzdinu, srednju u Kovačici, a kasnije ga je stonoteniski putodveo do Amerike, gde i danas živi. Kada iz Čikaga dođe u njegov Uzdin, često sedne na motor i provoza se do Zrenjanina. Kaže da „neka veza“ sa rodnim gradom postoji i da se ovde uvek oseća kao kod kuće.
– Moji roditelji su iz Uzdina, a majka se porodila u zrenjaninskoj bolnici, koja nam je najbliža. Rođen sam 1967. godine. Nisam živeo ovde, niti išao u školu, ali postoji neka neraskidiva veza sa rodnim gradom – priča Lupulesku, koji je došao da obiđe stonotenisere Banata na poziv predsednika kluba, Dmitra Majstorovića.
– Od kada sam počeo da treniram stoni tenis, znam za Banat iz Zrenjanina. Kao dečak sam često dolazio ovde na turnire i treninge. Mulić, Marinac, Gaborov, Banjanin, Granić, i Šari su bili dobri igrači i uzori nama dečacima. Kasnije su mi bili rivali u Drugoj ligi.
Kada je u pitanju Super liga Srbije, Lupulesku ističe da navija za Banat.
– Kad god imam vremena, svratim u Zrenjanin. Ovde imam mnogo prijatelja. Pratim rezultate Banata i navijam za njih. Sada još više, jer je za Banat nedavno potpisao i sin mog rođenog brata, Lorencio Lupulesku. U drugim sportovima navijam za Zvezdu, dugo sam igrao u Partizanu, ali u stonom tenisu navijam za Banat, jer.. ipak smo mi iz Banata!
Učestvovao je na pet Olimpijskih igara, od Seula 1988 do Atine 2004.
– Najdraži mi je Seul, jer sam tamo osvojio medalju. Uvek se rado setim i Barselone, gde sam takođe bio blizu medalje u dublu. Šesti put sam bio na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, kao član stručnog štaba reprezentacije Srbije.
„NIKAD NEĆU ZABORAVITI MEDISON“
Naš najtrofejniji stonoteniser i jedini osvajač olimpijske medalje (Seula 1988) je prilikom današnje posete Zrenjaninu izjavio da nikad neće zaboraviti meč između reprezentacija Jugoslavije i Mađarske u „Medisonu“. Kao 14 – godišnjak se probio u seniorsku reprezentaciju, a na ovom susretu je bio na klupi, kao rezerva čuvenoj selekciji u kojoj su dominirali Šurbek, Kalinić, Stipančić, Karakašević…
– Bilo je to 1982. godine, ali nikada više nisam doživeo takvu atmosferu. Medison je bio prepun, kažu da je bilo više od 6.000 ljudi… Ja nisam ulazio u igru, ali ću pamtiti svaki detalj do kraja života. Mesec dana kasnije, na meču protiv Danske u Novom Sadu sam ubeležio debi za reprezentaciju Jugoslavije – kaže Lupulesku.
Ilija u Americi radi za Killer Spin. Daje privatne časove, vodi kampove i egzibicione turnire. U slobodno vreme vozi motor.
– Doneo sam dva motora iz Amerike i preko leta sam non – stop na dva točka. Uvek sam voleo taj način života, ali dok sam igrao profesionalno, nije bilo vremena za druge aktivnosti. Sada sam član moto kluba iz Debeljače i preko leta sam često na moto – skupovima. Iz Amerike sam doneo u u Uzdin dva motora – yamaha od 950 kubika i honda od 1.800 kubika. Trentno u Čikagu nemam motor, ali planiram da kupim „Indian“ – rekao je Lupulesku na kraju razgovora.
NAJZNAČAJNIJE MEDALJE:
Olimpijske igre
Srebro 1988. Seul dubl
Svetsko prvenstvo
Srebro 1987. Nju Delhi dubl
Srebro 1991. Čiba Siti tim
Evropsko prvenstvo
Bronza 1986. Prag dubl
Srebro 1986. Prag mešoviti dubl
Srebro 1988. Pariz dubl
Zlato 1988. Pariz mešoviti dubl
Zlato 1990. Geteborg dubl
Bronza 1992. Štutgat dubl
Zlato 1998. Ajndhoven mešovitri dubl
Srebro 1998. Ajndhoven dubl
Srebro 2000. Bremen mešoviti dubl
Srebro 2000. Bremen dubl
Mediteranske igre
Zlato 1987. Latakija dubl
Zlato 1987. Latakija mešoviti dubl
Bronza 1987. Latakija singl
Zlato 1991. Atina dubl
.gif)
.gif)
