Meteorski uspeh super – talentovanog Zrenjaninca, Ilije Krajnovića, koji je za kratko vreme prešao put od igrača američkog fudbala u Vitezovima iz Kleka i Banat Bulsima do nedavnog potpisivanja ugovora sa koledžom iz Bostona, može da posluži za filmsku priču.
Iako se sve dešavalo neverovatnom brzinom, osamnaestogodišnjak, kojem američki treneri predviđaju svetlu budućnost i dalje čvrsto stoji na zemlji. Tapšanje po ramenu, hvalospevi, brojni intervjui za srpske i američke medije nisu uticali na njega u negativnom smislu. Kaže da sve to prija, ali se istovremenu trudi da se fokusira na stvari, koje može da kontroliše, a to su treninzi i učenje.
Svestan je da odlazak na Univerzitet u Bostonu praktično znači ulazak u predvorje NFL – a, ali isto tako dobro zna da treba još mnogo rada da bi se ta poslednja stepenica „preskočila“.
– Počeo sam da treniram američki fudbal za Vitezove pre nešto manje od dve godine. Moj stariji brat me pozvao da dođem na trening, zato što im je trebao krupan igrač za defanzivnu liniju. Pre toga sam trenirao nekoliko sportova, a najviše sam se zadržao u odbojkaškom klubu Proleter. Američki fudbal mi se jako dopao. Odgovaral mi je i pozicija defanzivnog tekla, jer sam po prirodi malo agresivniji… Brzo sam dobio startnu poziciju i nakon osvajanja drugog mesta u Drugoj ligi. Posle toga sam prešao u juniorski tim Banat Bulsa. Bili smo treći u juniorskoj ligi i posle toga sam dobio poziv za kamp američkog fudbala u Berlinu, koji su organizovali treneri iz Amerike, bivši NFL igrači. Prvi termin za kamp sam morao da propustim, jer je sve to dosta koštalo, ali sam dva meseca kasnije uspeo da odem. Na tom kampu se desila magija. Otišao sam tamo čisto da dokažem koliko sam dobar, uopšte ne razmišljajući da ću za samo nedelju i po dana dobiti stipendiju najbolje srednje škole u Americi – kaže Ilija Krajnović, tokom intervjua za Ilovezr, koji smo vodili u prijatnom ambijentu kafe Bašta Mala.
Spomenuo si finansijske komplikacije oko puta za Berlin. Da li je tačno da su zvoji roditelji morali da podignu kredit da bi te poslali na kamp američkog fudbala?
– Moji roditelji su podigli dva kredita, jedan za Berlin, drugi zbog odlaska u Ameriku. Tačan iznos novca ne znam, ali znam da će morati da ih vraćaju narednih sedam godina.
Kakvu karijeru ti predviđaju treneri?
– U početku su mislili da se neću uklopiti, da neću istrajati, jer sam prošle godine iz Zrenjanina otišao na IMG Akademiju u Floridi, oko 10.000 kilometara od kuće. Sećam se prvog treninga, kao da je bio danas. Bilo je pakleno, pitao sam se šta če ovo sve meni, ali sam uspeo da istrajem.
Visok si 205 centimetara. U Ameriku si otišao sa 135 kilograma, a sada imaš 150?
– Napravili su odličan plan rada, nabacio sam 15 kilograma mišića i smanjio procenat masti u telu. Napredovao sam u svakom smislu.
Visina i težina su veoma bitni za američki fubal, ali je su pored toga važni i brzina i dobra koordinacija?
– Mislim da mnogi ljudi, koji nisu dovoljno informisani, misle da je dovoljno da si velik i jak za američki fudbal. Za moju poziciju, a to je ofanzivni tekl, bitni su visina i težina, ali su bitni i brzina i fleksibilnost. Moja zaduženja na utakmici su da štitim kvoterbeka i da pravim „rupe“ u defanzivnoj liniji da bi runing bek protrčao kroz te „rupe“. Prilično sam brz, pogotovo ako se uzme u obzir koliko sam visok i težak, a zahvaljujući tome što sam igrao odbojku u OK Proleter, imam i odličnu koordinaciju.
Sa IMG Akademijom si osvojio šampionski prsten, odnosno prvo mesto od svih srednjih škola u Americi. Usledilo je potpisivanje ugovora o stipendiranju sa koledžom u Bostonu. Kako si reagovao na poziv iz Bostona?
– To je bio 24. maj prošle godine. Moj terener sa IMG Akademije mi je javio da će Boston ponuditi stipendiju. U momentu me je protresla jeza, jer to nije mala stvar. I sada, kada se setim tog momenta, neka jeza prođe kroz mene.
U Zrenjanin si došao sa Floride, a tokom januara ćeš se vratiti u Ameriku?
– Završio sam srednju školu na Floridi, maturirao sam nešto ranije, a u junu ću se ponovo vratiti na Floridu na svečanu dodelu diploma. U drugoj polovini januara odlazim u Boston, gde ću nastaviti sa treninzima.
KAKO JE MOGUĆE DA SVE OVO ZNAŠ?
Ilija Krajnović kaže da je jako lepo prihvaćen u Americi, da je stekao mnogo dobrih prijatelja, kojima je u početku bio izuzetno neobičan, jer su kroz priču čuli da je u Zrenjaninu radio kao DJ, da pravi elektronsku muziku, da je igrao odbojku…
– Pitali su me u čudu: „Kako ti sve to znaš da radiš?“ Odveli su me u jedan muzički studio, gde sam im na licu mesta pokazao kako se pravi muzika. Takođe, hteli su da me „provere“ i na odbojkaškom terenu. Kada su videli kako se snalazim na mreži, bili su oduševljeni. U Americi se ljudi uglavnom fokusiraju na jednu stvar, jedan posao, jedan sport… Zato sam zbog moje svestranosti bio veoma neobičan mojim novim prijateljima – objašnjava Ilija.
Ko će osvojiti šampionski prsten u NFL – u?
– Mislim da će šampionat osvojiti Cansas Chiefs, a da će u finalu pobediti ekipu Green Bay Packers.
Jedno šaljivo pitanje za kraj razgovora…Igrači na tvojoj poziciji ofanzivnog tekla imaju godišnje ugovore u NFL od preko 20 miliona dolara. Ako jednog dana budeš zaigrao u NFL, da li ćeš pomoći roditeljima da vrate kredite?
– Lepo je zamišljati te milione, ali do toga treba još mnogo rada, krvi i znoja… Ja se fokusiram na ono što mogu da kontrolišem, a to su treninzi učenje. Trenutno se pripremam za taj koledž, trčim svaki dan, idem u teretanu. Trudim se da radim što više, jer samo dodatan rad može da donese rezultat. U sportu treba i malo sreće, posebno da te zaobiđu povrede. Poručio bih svim mladim sportistima da uvek rade maksimalno, jer samo to može da ih izdvoji od konkurencije – poručio je Ilija Krajnović.
