Deca nekadašnjeg fudbalskog asa krenula su sportskim putem: ćerka Milana (17) igra odbojku u Zvezdi, sin Dušan (11) bavi se atletikom u Partizanu.
.jpg)
Polako, sigurnim koracima koračao je Milan Stojanoski kroz fudbalsku karijeru, a istim tempom nastavio je i kroz trenersku. Nije žurio da ode iz Proletera, pa je u Humsku stigao tek u 24. godini kao prvi strelac Lige. Tamo je proveo šest sezona, ušao u istoriju kao deo generacije koja je iz Njukasla poletela u Ligu šampiona. Fudbal i porodica su njegov život, za trenerski posao spremao se još od 2005. godine kad je upisao školu, a igrao u Iranu.
– Svaki zanat mora da se izuči. Poslušao sam savet starijih trenera i počeo da radim sa kadetima Lokomotive još dok sam u ovom klubu pevao igračku labudovu pesmu. S obzirom na karijeru, nisam hteo po srpskom običaju da „pucam“ na veći klub. Učim se na svojim greškama, zato sam radio u Kovačevcu, pa Radničkom iz Pirota u Trećoj ligi.
Sa desete pozicije, „mašinovođa“ je doveo Lokomotivu do prvog mesta i plasmana u Treću ligu, grupa Beograd.
– Poenta uspeha je u sjajnoj organizaciji kluba iz Makiša, mladim i dobrim igračima i zajedničkom velikom radu, odricanjima. Poštovao se dogovor, igrali smo dobar fudbal, iako nas je zanimao samo rezultat, pa je sve bilo podređeno tome. Ponosan sam jer smo u viši rang ušli igrajući sa po četiri-pet bonus igrača i što sam na neki način i ja dokazao samom sebi da i u ovom poslu napredujem.
Milan, Lokomotiva i fudbal nisu jedine sportske teme u porodici Stojanoski u Žarkovu. Kćer Milana (17) igra odbojku u Crvenoj zvezdi, sin Dušan (11) bavi se atletikom u Partizanu.
– Dušan je dve godine trenirao fudbal u Partizanu. Jednog dana mi je rekao da više voli atletiku. Slegao sam ramenima, rekao OK. Nisam mu stajao na putu, meni i supruzi Radi bitno je da deca ne zapostavljaju školu i da se bave sportom. Za sada trči sprintersku disciplinu 60 metara, a vremenom ćemo videti da li će biti promena i hoće li mu taj sport biti deo karijere. Milana stvarno voli odbojku, stasavala je u „Feniksu“, a u Zvezdu je prešla jer je to najbolji ženski klub.
U familiji nema navijačkih podeljenosti…
– Samo poneka šala, mala peckanja jer je nas „grobara“ u većini. I kad sam bio igrač, Partizan sam voleo, a Zvezdu sam poštovao. Tako smo i vaspitavali decu odmalena – naglašava Stojanoski, jedan od trenera budućnosti u našem fudbalu.
SLEDI SVOJE VIZIJE
U trenerskom poslu nema uzora, smatra da svako treba da bira svoj put, svoj stil rada i da sledi vizije.
– Ne plašim se izazova, spreman sam da idem dalje, jer su moji ciljevi uvek najviši. Razmišljam trenutno o Lokomotivi i napustiću je samo ako dobijem ponudu od kluba gde ću moći da napredujem kao trener. Igrajući za Partizan naučio sam da se nosim sa pritiskom i borbom za trofeje. Znam da ću se jednog dana dokazati i na elitnoj sceni – ambiciozan je mladi trener koji će u septembru završiti školovanje za PRO licencu.
Izvor: V. novosti
.gif)
.gif)
svaka cast sve pohvale
gurbetska pizda!