Miran Pantelić, poznati novinar i pisac knjige o Fudbalskom klubu Proleter, ponovo je odigrao ogromnu ulogu u spašavanju istorije nekadašnjeg fudbalskog giganta.
On je u prostorijama FK Proleter na Gradskom stadionu postavio slike najuspešnijih generacija Proletera i četrnaest slika reprezentativaca iz redova ovog kluba.
– Proleter je bio veoma ozbiljan klub u bivšoj Jugoslaviji. Ušao je u elitni rang prvi put 1967. godine i u tri perioda je, ukupno šest sezona, igrao u najvišem rangu. Tri puta smo se kvalifikovali za Intertoto Kup. Prva dva učešća smo propustili zbog sankcija, a pojavili smo se u ovom takmičenju 1997. godine – rekao je Pantelić na otvaranju spomen – sobe, u kratkom osvrtu na istoriju „crveno – belih“.
– Treba naglasiti da je Proleter u celoj Jugoslaviji bio izuzetno poštovan klub. Svi protivnici su pričali kako u Zrenjaninu može da se korektno igra, kako se bodovi ovde ne osvajaju na silu. I mi smo uglavnom dobro primani svugde od Ljubljane, preko Sarajeva, Splita… – dodaje Pantelić.
.jpg)
Šta se dogodilo sa Proleterom? I o tome može knjiga da se napiše…
– Završilo se mnogo loše, a nije smelo tako da se završi. Klub je bio u krizi samo četiri godine, a konkurenti iz Prve i Druge lige su bili u krizi po 20 godina, muku su mučili, snalazili se, transformisali i na kraju opstali! Kod nas je, na žalost, prevagnula destrukcija. Govorio sam tada da se ide u lošem pravcu. Nije dug Proletera bio toliko velik, da klub ne može da opstane. Na primer, mogli smo od prodaje nekoliko dobrih fudbalera da pokrijemo te dugove…
ISTORIJA ZA MALO ZAVRŠILA U KONTEJNERU
Kada se klub gasio, Miran Pantelić je jedno jutro sreo domare kako nose ove slike generacija FK Proleter sa namerom da ih bace u kontejner.
– Ovi velikani su punili stadione, a za malo da završe u kontejneru! Pola slika sam sačuvao, a drugu polovinu sam napravio ponovo. Moj cilj je da sledeće generacije vide kako je to nekako izgledalo i da im to bude motiv da treniraju i naprave jednog dana možda ponovo sjajne rezultate – dodao je poznati novinar i publicista.
Svečanosti su prisustvovali legenda Proletera. Ćira Praporski, dugogodišnji igrač i trener Radivoje Drašković, legendarni kapiten Predrag Luburić, kao i čelnici kluba u njegovim slavnim danima, Borko Kovač i Dragiša Radovančev.
– Proleter je proizvodio igrače. Akcenat je bio na sopstvenom kadru, a odatle je 90 posto bilo fudbalera iz ove regije. Na žalost, sve je prekinuto. Po ugledu na nas, čelnici OFK Beograda su napravili svoju školu fudbala – rekao je nekadašnji predsednik FK Proleter, Borko Kovač.
–
Deo istorije FK Proleter je otvaranjem ove spomen – sobe na Gradskom stadionu spašen, a da li će se istorija nekadašnjeg kluba za respekt jednog dana nastaviti, ostaje da se vidi. Na pomenutom skupu bilo je i takvih ideja, a jedna je potekla od Ivice Gute Grubačkog, koji je predložio da FK Proleter 2006, koji su 2006. godine pokrenuli nekadašnji istaknuti prvotimci Amir Taljigović i Dragan Jović, promeni ime u FK Proleter 1947.
Preuzimanjem godine osnivanja, onog „starog“ Proletera, kaže Grubački, sadašnji Proleter bi nastavio tradiciju i preuzeo ulogu velikog Proletera, kojeg svi pamtimo.
.png)
.gif)
.gif)
