Dino Radončić o top sezoni u Španiji, Zrenjaninu i daljim planovima (VIDEO)

Dvadesetdvogodišnji košarkaš iz Zrenjanina, Dino Radončić, za sobom ima odličnu sezonu u Gipuckoi iz San Sebastijana.

On je za Gipuckou igrao kao pozajmljeni igrač iz Saragose, a priliku je u potpunosti iskoristio. Međutim, iako je igrao fantastično, tim iz San Sebastijana napušta elitni rang, a Dino ponovo razmišlja o promeni sredine. Razgovarali smo sa njim u prijatnom ambijentu kafea Bašta Mala:

– Na odmoru u Zrenjaninu sam već dve nedelje, što mi jako prija posle konstantnog rada i naporne sezone u Španiji. Mnogo sam napredovao ove sezone. Imao sam prosek od 38 minuta na parketu ukupno 36 utakmica i dobro sam iskoristio tu minutažu – kaže Dino Radončić.

U poslednje 3 godine si promenio 5 ekipa. U San Sebastijanu si bukvalno eksplodirao i to u godini korone?

– Ne ponosim se time, ne bih voleo da u daljoj karijeri budem neko ko često menja klubove. Nije lako biti igrač sa Balkana u Španiji, malo nas sa ovih prostora se probije. Prošao sam veoma težak put i to me je ojačalo. Na početku sezone ni u ludilu nisam pomišljao da ću na kraju biti u TOP 5 mladih igrača, a statistički gledano sam bio najbolji. Dobio sam i nagradu kao igrač, koji je najviše napredovao, na šta sam posebno ponosan. Posebno ako se uzme u obzir da Gipuckoa ima najmanji budžet u ACB ligi.

U San Sebastijanu je veliki utisak ostavio fudbaler Darko Kovačević. Kako tamo reaguju na pomen njegovog imena?

– Darko Kovačević je veliko ime tamo. Inače je i veliki prijatelj mog oca Damira. Bio sam stvarno ponosan da kažem da sam iz istog grada kao i Darko. Imao sam nekoliko saigrača, koji su rasli uz Real Sosijedad i čim sam spomenuo Darka, bili su oduševljeni.

Kakvi su planovi do kraja leta?

– Trenutno odmaram. Plan je da u julu odem u Ameriku, odradim treninge sa 3 – 4 ekipe, da napredujem tamo individualno i fizički. Tamo ću se što bolje spremiti za narednu sezonu u Španiji, a u kojem klubu ću igrati još uvek ne znam.

Da li je NBA liga i dalje tvoj san?

– Naravno da bih voleo, to je san svakog klinca kada počinje da igra košarku. Ipak, kako godine prolaze, shvatiš da je najvažnije da maksimalno iskoristiš svoj potencijal, gde god to bilo – NBA, Evro liga, Evro Kup… Mislim da mogu da stignem do tamo. Bio sam po index – u među TOP 20 igrača u Španiji ove godine.

Imaš 22 godine, a profesionalac si već 6 godina. Da li nekada dođe do zasićenja?

– Tako je, debitovao sam sa 16 godina. Prva oficijelna utakmica mi je bila u dresu Real Madrida protiv Boston Seltiksa. Mlad sam video šta sve treba da uradim da dođem do vrha i kako da se održim tamo. Moram da budem uvek predan 100 posto, jer uvek dolaze novi igrači koji takođe žele da budu u vrhu. Nekada mi bude teško da treniram, jer tokom sezone već više ne znam u kom sam gradu, avionu, hotelu… Veoma je teško, ali u isto vreme uživam, jer radim ono što volim.

Igrao si za nekoliko klubova u Španiji i sa njima si proputovao celu zemlju. Gde ti je bilo najlepše do sada?

– Najlepše su mi bile te 4 godine u Madridu. To je neverovatan grad, ali kada bih morao da izaberem grad u kojem bih živeo, to bi sigurno bila Valensija. Uvek je lepo vreme, a ljudi deluju uvek zadovoljno i srećno.

Svaki slobodan trenutak koristiš da skokneš do Zrenjanina. Ovde i dalje imaš isto društvo, uspeh te nije promenio?

– Nisam se promenio ni kada sam igrao za Real u Evroligi, znam ko sam i znam ko su moji drugari iz detinjstva. Skromnost je jedna velika vrlina. Mislim da me posebno vole na mom Bagljašu, jer sam se trudio da pomognem i kroz humanitarne akcije. Neki drugari mi kažu: Ovde je dosadno, zašto ne ideš u Novi Sad ili Beograd? Jednostavno, ovde je moja porodica, ovde volim da popijem kafu sa drugarima, odradim trening i odem na ručak kod moje mame, što mi posebno nedostaje tokom sezone u Španiji – rekao je Dino Radončić na kraju razgovora.