Mladi, lepi i uvek nasmejani…Gde god se pojave zajedno, plene šarmom i šire pozitivnu energiju. Ljubav između Zrenjaninke Dijane Četić i Crvenčanina Milana Ivančeva počela je pre pet godina, a poznanstvo sa rukometnog terena će ove godine dobiti epilog pred matičarem.
Iako je Dijana Zrenjaninka, a Milan je branio boje zrenjaninskog Proletera (2006 – 08), nisu se upoznali u gradu na Begeju, već 200 kilometara južnije – u Čačku.
– Kada sam jula 2009. godine stigla u Čačak da potpišem ugovor sa tamošnjim klubom, kupila sam „Sportski žurnal“ i videla naslov „Ivančev u Čačku“. Milana sam gledala dok je igrao u Proleteru, ali smo se zvanično upoznali u sportskoj hali u Čačku, između treninga. Otišli smo na kafu i…postali najbolji prijatelji! – uz osmeh priča Dijana i dodaje da je njoj odmah bilo jasno da će se iz prijateljstva izroditi nešto više.
Ljubav se dogodila dva meseca kasnije, a Milan i Dijana su godinu dana živeli zajedno u Čačku. Međutim, rukomet ih je spojio, ali ih je upravo rukomet i „razdvojio“. Milan je 2010. godine potpisao ugovor sa hrvatskim Porečom, a zatim je igrao za Selfos na Islandu, pa za beogradsku Crvenu zvezdu, a u poslednje dve sezone sa velikim uspehom je branio boje Čelika iz Zenice. Dijana je sve to vreme provela uglavnom igrajući u Zrenjaninu.
– Nije lako održavati vezu „na daljinu“. U takvoj situaciji je najvažnije međusobno poverenje. S obzirom da smo živeli godinu dana zajedno, dobro smo se upoznali i verovali jedno u drugo. Bitno je i što smo oboje sportisti. Ne može svaka devojka da razume takav način života – kaže Milan.
PREŽIVELI I VULKAN
Najveće iskušenje u njihovoj vezi bilo je tokom Milanovog iganja na Islandu. Tada se nisu videli 3 meseca, a dodatne komplikacije donela im je erupcija vulkana!
– Kada je 2010. godine vulkan na Islandu izbacio ogromnu količinu pepela, bili su blokirani aerodromi širom Evrope. Tada sam se jako zabrinula, jer se erupcija dogodila samo 50 kilometara od Selfosa, gde je Milan igrao – priča Dijana. – Bio je to težak period, jer se uživo nismo videli tri meseca. Ali preživeli smo i to.
Ivančev je ove godine odlično igrao za Čelik iz Zenice, a Dijana je najbolji strelac Prve lige i u baražu predvodi ŽRK Proleter na putu ka povratku u Super ligu.
– Klub je u teškoj situaciji. Igram bez dinara. Posle svake utakmice se razbolim od iscrpljenosti. Znam da je najveća odgovornost na meni. Ipak, velika satisfakcija će mi biti ako uspemo da se vratimo u Super ligu. Razočarana sam i ljuta na grad Zrenjanin, jer ne ulaže u ženski rukomet. Da klub dobija samo 500 evra mesečno od nekog sponzora, situacija bi bila mnogo bolja.
– Sezona u Zenici je prošla dobro. Zenička „Arena“ je izgrađena 2009. godine i ima kapacitet 6.000 ljudi. Na svakoj utakmici je bar 2.000 navijača. To je grad fudbala, ali sve više vole i podržavaju rukomet…
KAD NE SLUŠAŠ DEVOJKU, STRADA KOLENO
Ivančev je posle Islanda potpisao za Crvenu zvezdu, iako mu je devojka govorila da ne ide tamo, jer „crveno – beli“ tada nisu bili u dobroj situaciji. Ubrzo se pokajao, što je nije poslušao.
– Uvek slušati devojku! To je zlatno pravilo – kaže uz osmeh Milan. – Posle samo mesec dana sam zaradio ozbiljnu povredu kolena. Jedina dobra stvar je što sam bio blizu Zrenjanina, pa smo mogli redovno da se viđamo.
Godine rukometnog pečalbarenja se bliže kraju. Planiraju zajednički život, a u planu je i svadba…
– Planiramo svadbu, možda već ovog leta. Videćemo. Imamo mnogo prijatelja iz raznih delova Srbije, ali i iz inostranstva. Želimo da svi dođu, pa ćemo pokušati i u dogovoru sa njima da odredimo datum – kaže Milan.
DECA NEĆE BITI RUKOMETAŠI!
Oboje planiraju da po okončanju karijere ostanu u rukometu. Dijana je već sada rukometni arbitar, ali da bi napredovala, potrebno je da prestane sa aktivnim igranjem. Milan sebe vidi kao trenera, a u prvom redu ga interesuje rad sa decom.
– Oboje smo u rukometu ceo život, ali sigurni smo da naša deca neće biti rukometaši – konstatuju u glas. – Ovo je veoma težak sport. Napori i odricanja su ogromni. Finansijski efekat nije ni približno srazmeran uloženom trudu.
U VEZI SA RUKOMETNOM LEGENDOM
Dijana se mnogo nervira kada gleda Milanove utakmice, grize nokte zbog nervoze, a ponekad ga i kritikuje.
– Ponekad pričam po 2 sata, ali on samo mudro ćuti – kaže Dijana.
Milan nikada ne kritikuje Dijaninu igru i ne deli joj savete.
– Od kada Dijana daje po deset i više golova na svakoj utakmici, ja svima pričam kako sam u vezi sa legendom ženskog rukometa – uz osmeh priča Milan.
.gif)
.gif)
