Teniserka Dejana Radanović: Ne mogu da zamislim lepše detinjstvo, od onog koje sam imala u Zrenjaninu

Zrenjanin i Kristalna dvorana biće 22. i 23. aprila poprište borbi vrhunskih teniserki.

U meču Fed Kupa će se najbolji tim Srbije boriti protiv Australije, za plasman u Svetsku grupu B za 2018. godinu. Među našim reprezentativkama je i Dejana Radanović, rođena Zrenjaninka, a bio je to povod za razgovor sa našom perspektivnom teniserkom.

– Počela sam da treniram tenis sa skoro 6 godina u Teniskom klubu Galeb. Živela sam tada u Maloj Americi, tako da je klub bio u blizini kuće. Roditelji su smatrali da je to idealan način da potrošim višak energije – počinje priču Dejana, koja je izdvojila vreme za portal Ilovezrenjanin, pre treninga u Kristalnoj dvorani.

dejana radanovic 8 godina — Dejana Radanović, kada je imala 8 godina

Posle završetka 4. razreda u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ preselila si se u Novi Sad?

– Preselili smo se delom zbog mog tenisa, a delom zato što je otac, inače bivši odbojkaš Predrag Radanović, dobio posao u Novom Sadu. Zapravo, prvih 6 meseci ili nešto malo više, putovala sam svako jutro sa njim za Novi Sad. On je išao na posao, ja na treninge. Onda sam se vraćala poslepodne u Zrenjanin i išla u školu. Taj tempo mi je teško padao, jer sam imala 10 ili 11 godina… Onda smo definitivno odlučili da se preselimo.

Kada si shvatila da ćeš postati profesionalna igračica tenisa?

– Otprilike kada sam imala 17 – 18 godina. Do tada sam priželjkivala profesionalnu karijeru, ali sam još uvek bila klinka. Juniorske turnire uopšte nisam igrala, što mi je bila velika greška. Prilično rano sam krenula sa „fjučersima“ i WTA turnirima. Tu sam se malo opekla i stagnirala sam 2 – 3 godine. Pre godinu dana su se konačno složile sve kockice i sve je krenulo u najboljem pravcu.

Ko je uticao najviše na tvoj teniski put?

– Moji treneri, Boris Čonkić i Robert Belak. Oni su fenomenalni, sa njima radim već dugi niz godina. Pre godinu dana sam počela da treniram sa Zlatkom Novkovićem i od tog momenta se sve nekako poklopilo. Počela sam da igram kako treba.

Kako si uskladila školu i sport?

– Završila sam Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Išla sam redovno u školu i bilo mi je jako naporno da uskladim sa treninzima i takmičenjima. Mislim da sam zbog toga stagnirala u tenisu. Treninzi su bili u 6 ujutru i 19 časova uveče, a između sam išla na nastavu i imala mnogo da učim. Posle Gimnazije sam odlučila da ne upišem odmah fakultet, već da se maksimalno posvetim tenisu.

Tvoja karijera je doživela meteorski uspon u poslednjih 6 meseci?

– Da, u tom periodu sam igrala finale turnira od 25.000 dolara u Mađarskoj. Nakon toga sam osvojila turnir od 10.000 u Bugarskoj. Posle toga sam doživela povredu kolena i više od dva meseca nisam uzela reket u ruku. Evo, početkom 2017. godine sam ponovo počela da igram i od tada sam osvojila tri titule i igrala jedno finale, tako da je sada sve super!

Meč protiv Australije u Zrenjaninu će biti tvoj drugi nastup za reprezentaciju?

– Prvi put sam bila u reprezentaciji Srbije u Talinu, u Estoniji, gde smo igrali meč grupne faze FED Kupa. Tamo je stvarno bilo fenomenalno. Napravili smo uspeh, koji niko nije očekivao, u trenutku kada su nas svi otpisali. Oduševljena sam što me je selektorka ponovo pozvala i što ima poverenja u mene.

Kakve su šanse da zaigraš u Zrenjaninu?

– Ne verujem da ću ulaziti u igru. Mislim da ću ostati na klupi. Ipak su ove devojke iskusnije i mislim da će posao ostati na njima. Bez obzira na to, mnogo mi znači što sam ovde i što sam posle nekoliko godina prespavala u mom rodnom gradu.

Koliko često dolaziš?

– Ovde imam mnogo rodbine i sa mamine i sa tatine strane, ali stvarno retko dolazim, jer sam non – stop na turnirima. Vikendom, kada sam u Srbiji, putujem na treninge u Beograd, jer je moj kondicioni trener iz Beograda. Tempo je izuzetno naporan, ali kad god uhvatim vremena, dođem u Zrenjanin da ih posetim.

Kakve uspomene te vežu za Zrenjanin?

– Meni je ovde bilo prelepo. Sećam se kako se nas tridesetoro dece iz kraja igralo zajedno u Maloj Americi, skakalo u pesak… Bilo je fenomenalno. Ne mogu da zamislim bolje detinjstvo, od onog koje sam imala u Zrenjaninu! – rekla je naša reprezentativka na kraju razgovora,