 (1).gif)
Istaknuti košarkaški radnik, generalni sekretar KK Proleter, Bogoljub Varićak (64), ovih dana proslavlja 30 godina u KK Proleter i 45 godina u košarci.
Dva jubileja za svako poštovanje. Ovih 30 godina u jednom klubu je posebno neobičan podatak, kakav se retko sreće, bez obzira koji je sport u pitanju.
– To zaista jeste neverovatno. Pogotovo ako se uzme u obzir da su poslednje tri decenije bile veoma turbulentne, kako u našem društvu, tako i u sportu. Bilo je mnogo lepih, ali i mnogo teških trenutaka. Bilo je i situacija kada sam razmišljao o odlasku, ali me je nešto uvek vraćalo. To je bio osećaj da je to moj klub, da sam mnogo truda uložio i da zbog toga ne smem da odustanem – kaže Bogoljub Varićak za Ilovezrenjanin.
OSNOVAO DVA KLUBA
Rođen je 4. juna 1956. godine u Banatskom Karađorđevu. Košarkom je počeo da se bavi 1974. godine kod profesora Dudija Ambrozija, u mladom timu tadašnjeg KK Kombinat. Godinu dana kasnije je osnovao KK Karađorđevo i postao prvi kapiten tima, koji i danas postoji sa muškom i ženskom ekipom.
Košarku je igrao u KK Karađorđevo, KK Plastika Žitište i KK Mašinac Zrenjanin.
Od 1990. godine do danas je bez prekida u KK Proleter. Obavljao je u početku funkciju pomoćnog trenera. U finišu jedne sezone je vodio ekipu i kao glavni trener, a veći deo tog perioda. pa do danas, obavlja funkciju generalnog sekretara kluba.
– Smatram da sam najveći doprinos pružio 1997. godine, kada se Proleter ugasio u martu. Tada smo ja i Radovan Becin, tadašnji direktor Puteva Zrenjanin, osnovali novi klub, pod imenom Proleter Naftagas. Becin je bio predsednik, a Erne Čanji sportski direktor. Mnogo nam je pomogao tadašni generalni sekretar Sportskog saveza grada Zrenjanina, Vojislav Tabački. Za deset godina smo od „beton“ lige stigli do Prve savezne lige i to smatram svojim najvećim uspehom. Moram da spomenem i Zorana Stojačića, našeg Zrenjaninca, koji je posle sezone, u kojoj igrao finale državnog prvenstva kao kapiten BFC – a, došao da igra Letnju ligu za svoj Proleter!
PAMTI SE SEZONA U ELITI
– Ostaće mi posebno u sećanju i sezona 1994/95. Tada su u klubu bili ozbiljni igrači poput Luke Pavićevića, Mitrovića, Čede Novčića, Vida Žarkovića, Miomira Mugoše… Tada je Pemont bio besprekoran sponzor i zahvaljujući toj firmi smo imali bolje uslove od beogradskih klubova. Ja sam tada bio pomoćni trener Kosti Jankovu. Posle odlaska Jankova sam još jednu sezonu bio pomoćni trener Krdževiću iz Novog Sada, a posle toga sam prešao na funkciju generalnog sekretara.
GENERACIJE 78 I 83
Za tih 30 godina u prvom timu Proletera se promenilo nekoliko stotina igrača.
– Po meni, najviše talenata su imale generacije 1978. i 1983. U generaciji 1978, dok su još bili juniori, bilo je čak pet igrača višljih od 2,05 – Žegarac, Vidačić, Majkić, Grujesku i Šarović. U generaciji 1983. su dominirali Stanoje Novaković, Malešević iz Despotovca, Dragutin Kravić, Ivan Stefanović, Ognjen Linjački, Aleksandar Perić…
NAJDRAŽA I NAJTEŽA UTAKMICA
– Trener je bio Rajko Marović, a igrali smo u Vrbasu, gde je tradicionalno težak teren. Morali smo da pobedimo da bismo ušli u Prvu ligu. U finišu smo gubili 8 – 9 razlike. Čedo Novčić je u jednom trenutku dobio udarac u slepoočnicu. To ga je jako naljutilo. Dao je gas i praktično sam razbio gostujući tim, posle čega je usledilo veliko slavlje. Najteže mi je pao poraz od Partizana u Zrenjaninu, pretposlednje kolo u sezoni 1994/95. Utakmicu je sudio Voja Vuković, internacionalac iz Novog Sada, inače po zanimanju doktor, ginekolog. Vodili smo 5 razlike u finišu, a on je dosudio tehničku Luki Pavićeviću, bez kojeg nismo uspeli da sačuvamo vođstvo. Partizan je pobedio, a to je direktno uticalo da njegova Vojvodina igra Evropu, umesto Proletera.
NAJDRAŽA TITULA
U sezoni 2005/06 je Varićak je vodio KK Proleter kao prvi trener u poslednjih 8 kola, posle odlaska Deretića. „Crveno – beli“ su osvojili šampionsku titulu u Drugoj srpskoj ligi i plasirali se u Prvu srpsku ligu.
– I dalje volim da radim u KK Proleter. Posle tri decenije, mogu da kažem da je Proleter moja druga kuća. Nastaviću da obavljam posao generalnog sekretara, dok me zdravlje služi – zaključio je naš sagovornik.
Bogoljub Varićak je život posvetio sportu. Pored angažmana u košarci, od 2006. godine je radio u Sportskom savezu grada Zrenjanina kao rukovodilac Gradskog stadiona, a od 2009. kao rukovodilac u sportskim halama. Od osnivanja JU Sportski objekti, pa do danas, zaposlen je na pomenutim poslovima u ovom preduzeću, koje brine da zrenjaninski sportisti imaju što bolje uslove za rad.
Od otvaranja Kristalne dvorane učestvovao je i pružio veliki doprinos u organizaciji Svetskog prvenstva u rukometu za žene, Evropskog prvenstva u košarci za žene, Evropskog prvenstva u odbojci za žene i drugih sportskih manifestacija najvišeg ranga.
.gif)
.gif)
