I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Sport

Zoran Bambi Tošić: Ovo su razlozi zbog kojih nikad neću zaboraviti Rusiju

Kada u razgovoru spomene Moskvu, nekadašnji fudbaler CSKA, Zoran Bambi Tošić, govori sa puno ljubavi o gradu u kojem je postigao velike uspehe.

Partizanov as, na kratko, vratio se u zimskoj pauzi na mesto uspeha, otud, bio je red da mu zavirimo u „memoarsku dvoranu”, pročešljamo nezaboravni, trofejni period u CSKA (tri titule, dva kupa, Super kup), na pobedničkom tenku projezdimo Crvenim trgom, Kutuzovskim prospektom, kroz Trijumfalnu kapiju.

To jest, saznamo s kim je još, pored Miloša Teodosića, sedeo u restoranu „Botik Petra”, kako se slažu braća Berezucki, koliko sati se leti do Tomska, kakva je Moskva bila pre Putina, zbog čega se Vagner Lav razlikuje od ostalih Brazilaca, šta piju Baćuške pored votke…

I Taxi Zrenjanin

Odnosno, spominje li se u nekadašnjem SSSR još Tito, da li se brže neko nekad nabavljaju karte za Boljšoj teatar, koliko se često Miloš Biković pojavljuje na TV, je li stvarno hokej popularniji od fudbala?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

I, na kraju, upadnemo u dilemu: da li je naš decenijski reprezentativac – Bambi ili Bembi? Uostalom: Maskva gavarit…

1. Moskva i ja: ljubav na prvi pogled

U Moskvu sam se zaljubio na prvi pogled. Definitivno, jedan od najlepših gradova na svetu. U njoj sam proveo najveći deo života, ej, sedam i po godina. Prethodno u Beogradu? Samo 18 meseci!

Slušao sam: hladan grad. Priznajem, nije mi bilo svejedno kad sam potpisao za CSKA. Kad tamo… Saigrač Krasić i Lane Jovanović (u Lokomotivi) objasnili mi sve za tili čas. Iz prve ruke.

Hoćete li da mi poverujete ako vam kažem da sam samo tri puta bio na Crvenom trgu? Znam, fenomenalan je, svakodnevno ga pohodi hiljadu turista, ali…

Išao sam samo kad sam vodio najbliže! Zašto? Trening – kuća, u gradu nenormalna gužva, putovao sam sat i po do našeg centra.

Moskva ima tri prstena: centar, malo van i autoput oko grada. Iz ptičije perspektive: veoma prosta!

Svaki bulevar vodi do jezgra. Menjao sam stanove dok se nisam skrasio na Kutuzovskom prospektu. Milina: na 500 metara Trijumfalna kapija. Francuz je stigao dotle i ni makac. Zima!

Preporučio bih vam da odete u „Botik Petra”, raj za Jugoslovene. E, tamo smo se okupljali mi, sportisti – Srbi, Hrvati, Bosanci. Srpska kuhinja! I sad, kad god mi se ukaže prilika, odletim za Moskvu. Vezan sam i poslovno.

2. Partizan i CSKA: braća!

Vrati se, trebaš nam – najčešća poruka od navijača CSKA. I dan danas, posle dve i po godine.

Imali smo fenomenalan odnos, napravili su mi veličanstven oproštaj. Klub je, takođe, znao da ceni sve što sam (u)radio za tih sedam sezona u Moskvi.

Svi pominju taj gol Realu u Madridu, slažem se, nešto posebno, al’… Naročito sam bio inspirisan u derbijima!

Spartaku sam, na primer, šest puta zatresao mrežu. Ipak, najdraži mi je pogodak Lokomotivi, za titulu. Kako se tad slavilo!

Najbolji saigrač? Vagner Lav, neću da preteram – u top-tri sa kojima sam ikad igrao. S kim sam se najviše družio? Eto, Rahimić mi je kao stariji brat, 13 godina nosio je dres CSKA. I sad je tamo: trener mlađih selekcija.

Akinfejev? Pravi vođa, zamislite, u klubu je duže od predsednika, došao je sa četiri godine. Braća Berezucki?

Totalno različiti, često k’o rogovi u vreći: jedan dobrica, drugi bocka, šaljivdžija. Sa Ignaševičem: legende ruskog fudbala, preko 500 utakmica za CSKA, 100 za reprezentaciju.

Da ne zaboravim: puno mi je srce što su navijači Partizana i CSKA u bratskim odnosima.

 

3. I meni su čestitali Dan pobede

Evo vam anegdote: po prelasku u CSKA vozio sam se Moskvom, odjednom, neki džip me je „isekao”. Stao pored mene!

Spustiše „baje” prozore, ja isto, šta ću, urlaju da sam kriv?! Pitaju: „Odakle si?” Kažem: Srbin, nasmeju se: „Brat Srbin? Vozi!”

Ne kažemo ni mi džaba: majčica Rusija. Pravoslavna braća. Nisam imao prilike da vidim kako praznuju, za Božić smo na pauzi, ja u Srbiji. Međutim, znam da poštuju sve običaje.

A, kad je 9. maj, Dan pobede, u Moskvi je fešta! Nema veze što je prošlo više od 70 godina. Svi idu na Crveni trg, dolaze zvaničnici (skoro) svih zemalja.

Jedni drugima čestitaju, meni na treningu, takođe, znaju da sam bio na pravoj strani. Ne, nismo imali Nemce u ekipi…

Kolika je tek Rusija… Na svako gostovanje, ne računajući Dinamo, Spartak i Lokomotivu, avionom, izuzev u Tulu, kad igramo sa Arsenalom, autobusom. Logično, to je blizu, 200 kilometara.

Do Tomska pet sati letenja! Imao sam sreću: nisam zakačio Vladivostok, pre nego što sam došao Luč Energija je ispala iz lige, eto, kad sam otišao – upao je SKA Habarovsk.

4. Jedan je Vladimir Vladimirovič…

Vole li Rusi Putina? Neee… Obožavaju ga! Imaju poverenja u predsednika, vratio im je dostojanstvo, Rusija je i zbog njega poštovana u svetu. Rusi to, verujte, znaju da cene.

Još nešto, na bilo koji kontinent da odem, čujem – neko priča ruski. Raširili su se, ojačali, ne zanima ih, maltene, nijedan drugi jezik.

Što se Moskve tiče, imam prijatelje koji su tamo otišli „devedesetih”, kažu: nije bilo ništa. A, sad?

Fascinantno se razvila, imate „Moskva siti” – kraj grada u koji kao da su ubacili Dubai! Neboderi sa po 80 spratova, sa stanovima, restoranima, tržnim centrima…

Interesuje vas da li je Vladimir Vladimirovič često na televiziji? Vi to nešto… Da, ima ga! Putin je uredio Rusiju!

5. Šta je, zima vam na minus 21?

Zamislite, igrate fudbal na minus 21?! Noge ne osećaš, ruke trnu, glava boli… Samo dodaš loptu prvom do sebe. Pravilo: može do minus 17, ali…

Tad u Permu, u poslednjem kolu i na veštačkom terenu, samo smo molili Boga da sudija odsvira kraj. Da zlo bude veće: pada sneg, duva vetar…

Zato, kad sad odemo na oporavak u krio saunu kod Novice Veličkovića na minus 164, šalim se sa saigračima: Šta je, zima? ‘Ajde da vas vidim, ja sam u Permu tako 90 minuta!

Eeee, u Rusiji vam je minus 10 – dobardan. Na treningu uvek kapa, rukavice, ispod helanke… Čak i šal. Jednom sam, po izlasku iz kuće, kiksnuo, zaledio se. Naučio lekciju!

Tako, po hladnoći, sigurno pet-šest utakmica godišnje. Afrikancima je najteže, Brazilci, takođe, kukaju.

Međutim, ima tu i do karaktera samog igrača. Vagner Lav? E, taj vam izađe po kijametu u kratkim rukavima?! A drugi… zimogrožljivi.

6. Votka i boršč

Tačno, votka je u Rusiji najpopularnija, međutim… Rusi piju i viski! Znate li kako? K’o vodu!

Sednemo, dođe konobar: „Šta ćete da popijete? ” Dok ja cedim „rosu”, Rus eksira viski!

Ma, razumem ih, mnogo je, brate, hladno. A oni… Topao narod. Naročito prema nama, Srbima.

Probao sam, naravno, rusku kuhinju. Čuveni boršč. Izmešaju, čini mi se, meso, krompir, cveklu. Popularno jelo. Lepo. Ukusno.

7. Zar da sa Krasićem pričam na ruskom?

Ruski sam naučio za godinu. Otprilike. Razumeo sam dosta i posle šest meseci, ali… Imao sam sreću u nesreći – družio sam se sa našima: Krasić, Jovanović, Rahimić, Baša, Lomić…

Ubrzo je došao i Teodosić. Joooj, kakva ekipa! Sedimo non-stop u restoranu i pričamo na – srpskom.

Sad govorim ruski dosta dobro, najviše u domenu koji mi treba. Kad bih gradio zgradu, bilo bi povuci-potegni.

Mešao sam, doduše, samo u početku, ruske i srpske reči. Međutim, ne kao Slaven Bilić. Sigurno ste gledali na Jutjubu: ‘ladno je dao izjavu na našem, sa ruskim akcentom!

Naravno, čitam i ruske novine, znam i da pišem. Pratim sve šta se dešava: CSKA mi je, uz Partizan, omiljeni klub, u kontaktu sam sa ljudima.

Eto, na primer sa Ignaševičem, trenerom Torpeda. Ma, vodiće taj i Zbornaju, videćete! Kako Rusi kažu – bambi?

Bembi! Šta je bilo, sad imate problem oko naslova? Iz milja su me, najčešće, zvali Toša, neki i po imenu, Zoran.

8. Obožavaju Bikovića

Hteo sam i ja da idem u Boljšoj teatar, naravno, al’… Nisam. Pretpostavljate: karte se čekaju mesecima. A, ja… Kako da isplaniram: nisam više znao ni gde igramo, kad…

Nije ih lako ni nabaviti! A, tražili su mi ih i moji, nije da nisu…

Voleo sam da odem i na mesta gde puštaju rusku muziku. Dopada mi se, veoma. Preferiraju oni i stranu, ovu popularnu, ali…

Često je gostovao Goran Bregović. Bila je, koliko se sećam, Ceca. Pričali su mi: nekad su naši pevači često dolazili u SSSR na turneje, višemesečne.

Biković? Popularan. Obožavan! Priča čovek ruski perfektno. Probio se na tržištu, očito, prija mu Rusija. Ne čudi…

9. Lenjin i Staljin

U Moskvi, kako vreme prolazi, sve je manje starog, komunističkog duha. Nekako su se… modernizovali.

Međutim, prisutni su i dalje simboli s petokrakom: slike Lenjina, Staljina. Spomenici? Na svakom bulevaru.

Koliko znam, ne vole Amerikance. Zašto bi? Međutim, nemaju problem da odu u Ameriku…

Tito? Nisu mi ga često spominjali, za razliku od mog doktora u CSKA, velikog prijatelja. E, taj vam je, između ostalog, gledao naše ratne filmove, plus – Žikinu dinastiju. Naročito epizodu kad Boba, Marija i Miša zbog Nataše zapucaju u Moskvu.

Širokog srca: Zoran Bambi Tošić

10. Ne znam ni pravila hokeja

Šta Rusi više vole: fudbal ili hokej? Nemam dilemu: hokej. Sport broj 1! Dobro, fudbal je cenjen, ali čini mi se da je čak i košarka ispred njega.

Nikad nisam bio na hokeju. Ne znam ni pravila. Priznajem: nisam se ni trudio da ih naučim, jednostavno, nije me zanimalo.

A, Rusi, čak i na treningu, ko o čemu – o hokeju. Još ako igraju s Kanadom… Ludnica? A, ja? Ne znam ni da se održava Svetsko prvenstvo!

S druge strane, bio sam na košarci, naravno, da podržim CSKA. Pogotovo kad je igrao moj brat Teo. Baš smo se družili… Krstić, Micov, Erceg…

Na sreću, mi smo tad igrali Ligu šampiona, utorkom. Da smo, pak, bili u Ligi Evrope, ne bih mogao na basket, četvrtkom bi nam se poklopili termini. Ovako… Sve bih dao da se moji klubovi, Partizan i CSKA, nađu zajedno u grupi Lige šampiona! Ma, može i u Ligi Evrope, što da ne? U fudbalu, svakako…

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh