Dobitnik nagrade grada Zrenjanina za 2012 godinu, Ajredin Ajeti, bez premca je najkompletiniji borac na Balkanu. Do sada se oprobao u 20 borilačkih sportova i redovno osvajao medalje na domaćim takmičenjima i u inostranstvu. Do sada je u karijeri imao oko 1.000 borbi i osvojio je 200 medalja.
Ajeti je samo u 2012. godini imao oko 100 borbi, a osvojio je ukupno 25 medalja u čak 10 različitih sportskih disciplina! Do sada se takmičio u tekvondou, MMA, ašihari, kempo borbama, karateu, kjokušinkai karateu, kik boksu, savate boksu, sportskoj ju jutsi, karate katama, greplingu, grepling strajku, pankrationu… Takva raznovrsnost i sposobnost da postigne vrhunske rezultate u potpuno različitim sportovima, bez obzira da li su u pitanju discipline u kojima dominiraju bacačke ili udaračke tehnike, zaista je retkost. Upravo ta specifičnost i nesalomivi sportski duh, doneli su mu veliko poštovanje i svojevrsnu popularnost na takmičenjima u svim pomenutim sportovima, koja se održavaju na Balkanu, u Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji…
BUDO DUH
Ilovezrenjanin: Zrenjaninci te znaju kao skromnog momka, blage naravi. Kako to da postižeš vrhunske rezultate u sportovima u kojima je neophodna i doza agresivnosti?
.jpg)
– Ove sportske rezultate postižem zahvaljujući budo filozofiji, budo duhu koji sledim. U najkraćem, živim skromno, uvek sam spreman za sve izazove i zato uvek pronađem svoj put – kaže Ajeti. – Bio sam teško bolestan 2008. godine i 6 meseci sam proveo na VMA u Beogradu. Posle toga sam odlučio da se u potpunosti posvetim sportu. Trenirao sam sve borilačke sportove osim boksa i rvanja. Veoma sam uporan i imam veliku želju da se oprobam u svim disciplinama.
Ilovezrenjanin: Koji borilački sport je po tebi najteži?
– To je definitivno kjokušinkai karate, odnosno karate sa punim kontaktom po celom telu, a borci pri tom ne nose rukavice, niti bilo kakvu zaštitu.
Ilovezrenjanin: Koliko treniraš svakog dana?
– Svakog dana po 2 sata. Imam veliku volju da napredujem. Trenirao sam u svim borilačkim klubovima. Uskoro ću postati i član Rvačkog kluba Proleter, jer planiram da se takmičim za njih u greplingu. Takođe, volim mnogo da trčim i na taj način održavam kondiciju. Jednom sam sa prijateljima učestvovao na Bukovičkom maratonu na Fruškoj Gori i stigao prvi. Niko mi nije verovao da nisam atletičar – uz osmeh kaže Ajeti.
Ilovezrenjanin: Na kom takmičenju si dobio najviše udaraca?
– S obzirom da učestvujem na velikom broju takmičenja u različitim disciplinama, nekada i ja dobijem batine! Na jednom takmičenju u kik boksu sam „zaradio“ prelom vilice, bilo je preloma prstiju, noge…U stanju sam da podnesem i najveću bol i nikada ne odustajem. Ne otkazujem borbu, dok mogu da stojim na nogama, idem na treninge i kada sam povređen.
Ilovezrenjanin: Da li se nekada pojavi strah od protivnika?
– Nikada! Plašim se jedino vode, jer ne znam da plivam!
PRVO KREČENJE – ONDA TAKMIČENJE!
Prošle godine Ajeti je osvojio 5 medalja na Svetskim borilačkim igrama u Bregencu, u grepling strajku, sport ju jutsi, kik boksu i karate katama), bio je drugi na Svetskom kupu u Splitu u sport ju jutsi i prvi u karate katama, drugi u kempo borbama na Svetskom gran priju u Hrvatskoj, osvojio je 7 medalja na kik boks turnirima u Hrvatskoj, Mađarskoj i Bosni, bio je peti na Svetskom pankration prvenstvu u Grčkoj, osvojio je dve medalje na Serbia Open – u u kjokušinkai borbama i katama … Sa sobom uvek nosi zastavu Srbije i dostojno predstavlja našu zemlju, ali sam finansira odlazak na takmičenja.
– Do sada nisam uspeo da nađem sponzore. Ipak, nisam nikada odustajao. Pred odlazak na SP u kjokušinu krečio sam do 4 ujutru, kako bi zaradio novac za put. Znam sve da radim. Zidam, malterišem, a istovarao sam i kamione kako bi zaradio novac za put i smeštaj. Ipak, nekada sve to nije dovoljno. Žao mi je što sam prošle godine zbog nedostatka novca propustio Svetski festival borenja u Teheranu…
VOJVOĐANIN I MUSLIMAN
Ilovezrenjanin: Na takmičenja uvek nosiš srpsku zastavu. Kakvo je tvoje poreklo?
– Poštujem zemlju u kojoj živim. Pored srpske nosim uvek i vojvođansku zastavu, jer se osećam kao Vojvođanin. Inače moj otac je pola Albanac – pola Srbin, a majka je Mađarica. Moji roditelji su se razveli kada sam bio dete i odrastao sam bez njih, kod babe i dede. Po veroispovesti sam musliman, ali u našoj kući se slave Bajram, katolički i pravoslavni Božić. Poštujem i volim sve ljude dobre volje, bez obzira na nacionalnost i verosipovest.
Na kraju priče o svestranom borcu i jednom od najpopularnijih sportista Zrenjanina, Ajredinu Ajetiju, dodajmo i to da je on nosilac crnog pojasa u karateu, điu đici, tekvondou i kik boksu, braon pojasa u kjokušinkai karateu i majstor pankrationa. Ljubav prema karateu i sportu preneli su prvi treneri, Dragan Subičin Brus i Dragan Žegarac Žegi. Uspehe duguje i svim svojim trenerima – Dragan Subičinu Brusu, Draganu Žegarcu,Vladimiru Iliću, Miši i Damiru Milosavljeviću, Slaviši i Dijani Perić,Siniši Garčevu,Goranu Gluvajiću,Petru Bogdanoviću, Žarku Dukiću i savetima klupskog druga, karatiste Radeta Jovanova.
.png)
.gif)
.gif)
