I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

ZZ Agro Klek primer kako zadruga treba da funkcioniše

Svake prve subote u julu obeležava se Međunarodni dan zadrugarstva. Ove godine predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Vlade Srbije, lokalne samouprave i zadrugara obišli su dan ranije ZZ Agro Klek i još jednom ponovili da nema sela i opstanka srpskog domaćina bez udruživanja. Zadruga iz Kleka je jedna od 94 koje su do sada dobila bespovratna sredstva od države u okviru projekta 500 zadruga u 500 sela.

ZZ Agro Klek uspešno posluje godinama unazad.

“Naša farma ima krave rase crveno-beli holštajn. Ovu rasu ne možete da vidite na mnogo mesta u Srbiji. Proizvodnja koju imamo je na nivou oko 9.500 litara mleka po muznom grlu. Na farmi trenutno imamo oko 550 krava, a ukupno oko 1.050 grla. ZZ Agro Klek raspolaže sa oko 1.200 hektara svoje zemlje, a obrađujemo i ono što uspemo da uzmemo u zakup. Zapošljavamo 80-ak ljudi. Imamo i ribnjak na 80 hektara. Funkcionišemo bez nekih problema i ratarska proizvodnja je u službi stočarstva. Ovo je firma u kojoj svi rade 365 dana u godini. Nema Božića, Uskrsa, Nove godine. Krava mora, na žalost, da se pomuze svaki dan”, počinje priču Radovan Bokić, direktor ZZ Agro Klek.

15 miliona dinara za ZZ Agro Klek kroz projekat 500 zadruga u isto toliko sela

Zadruga u Kleku je u decembru prošle godine dobila, u okviru projekta 500 zadruga u 500 sela, 15 miliona dinara bespovratnih sredstava.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Sredstva smo utrošili za nabavku traktorskog manipulatora tj. telehendlera i traktora John Deer. Tih 15 miliona dinara koje smo dobili nije bilo dovoljno za naše investicije, pa smo dodali svojih 8 miliona dinara. Kupili smo i mikser prikolicu za ishranu stoke i još 7-8 mašina, kao i silažni kombajn koji treba da stigne u narednih 10-ak dana”, objašnjava naš sagovornik.

“Sa tom mehanizacijom koju smo kupili mi ćemo održati ovu proizvodnju i sigurno da ćemo je i povećati. Zadrugari ZZ Agro Klek i svi zaposleni zahvalni smo ministru Krkobabiću jer je imao hrabrosti da našoj zadruzi da bespovratna sredstva. To je prvi put da smo mi dobili takvu pomoć. Ova sredstva nam možda i nisu bila potrebna. Hrabrost se ogleda u tome što su nam odobrena sredstva kao znak priznanja za dosadašnji rad. Mi smo možda i mogli bez tih sredstava, ali ona su nas ojačala i njima smo zaokružili investicioni ciklus koji smo planirali”, kaže Bokić.

Prva subota u julu – Međunarodni dan zadrugarstva

Generalna Skupština UN je 1995. godine donela odluku da se svaka prva subota u julu obeležava kao Međunarodni dan zadrugarstva. Ovoga jula svoj praznik zadrugari su obeležili dan ranije u Kleku.

“ZZ Agro Klek je jedan od najuspešnijih zadruga u Vojvodini, a na teritoriji pokrajine ima 406 aktivnih zadruga. Plate zaposlenih u ovoj zadruzi su u proseku oko 60.000 dinara. To je novac koji zaposlenima u ovoj zadruzi i njihovim porodicama omogućava da žive od svog rada u svojim sredinama”, kaže Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Domaćinsko poslovanje ZZ Agro Klek

ZZ Agro Klek mnogima može da posluži kao primer kako se domaćinski postupa.

“Ovako ja zamišljam srpska sela. Ovako ja zamišljam Srbiju. Jedno selo, jedna zadruga u kojoj 80-oro ljudi radi. Prosečna zarada zaposlenih je oko 60.000 dinara. Imaju i 80 kooperanata. Ovde nam nisu potrebni ni stranci, ni bilo čija pamet. Ovo je pamet ovih ljudi koji ovde žive. Mi smo dali tih 15 miliona dinara, ali vidite da je to samo deo investicionog ciklusa. Ta investicija je znatno veća. Prihod ove zadruge je oko 600 miliona dinara ili 5 miliona evra na godišnjem nivou”, kaže Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

“Bez razvijenog stočarstva nema razvijene poljoprivrede. Bez stajnjaka, koji nema prijatan miris, zemlja će da isposni. Nećemo moći dugoročno da je obrađujemo. Za nepune dve godine uspeli smo da formiramo 474 zadruge. Uspeli smo da razbijemo nepoverenje u udruživanje. To nismo uradili ni ja, ni lokalne samouprave, ni akademijski odbor, već sami seljani i domaćini. Naše je da im pomognemo. Pre svega u infrastrukturi. Tu je gradonačelnik Zrenjanina i ja očekujem da će u narednoj godini ovde atarski putevi da planu. Da vidimo te puteve od kamena, od domaćinstva do njive”, ističe naš sagovornik.

Bespovratna sredstva od države do sada je dobilo 94 zadruge

Kroz projekat 500 zadruga u isto toliko sela do sada je uloženo više od milijardu dinara u razvoj zadrugarstva.

“To nije kredit i ljudi nisu opterećeni kamatom. Do sada su novac dobile 94 zadruge. Planiramo da u ovoj godini damo podsticaje za još 60-ak zadruga. Kokurs će biti raspisan do kraja meseca. On je atipičan, pošto smo mi prvo išli u obilazak sela i objašnjavali kako da se zadruge pripreme. Za novoformirane zadruge namenjeno je 7,5 miliona dinara, za postojeće 15 miliona, a za složene 60 miliona dinara”, objašnjava Krkobabić.

“Sredstva mogu da se utroše za nabavku mehanizacije, opreme, osnovnog stada i višegodišnjih zasada. Novac ne može da se koristi za vraćanje dugova, kredita i plaćanje penala. Samo za investicije. Ovo je jedini projekat na koji se još niko nije žalio. Ponavljam do sada su novac dobile 94 zadruge i niko nije uložio ni jednu jedinu primedbu. To je neuobičajeno za Srbiju u kojoj je omiljeni sport tuženje i parničarenje”, dodaje naš sagovornik.

Ministar Krkobabić je podsetio da su Srbiji potrebni prerađivački kapaciteti, kako bismo dobili proizvode više faze prerade.

“Upropastili smo naše prerađivačke kapacitete. Primarni proizvod samo ako je prva klasa može da ide u izvoz. Sve ostalo ostaje. Ali, ne sme da ostane. To mora da se preradi. Moramo na tome više da radimo i pametno da to osmislimo u narednoj godini. Predsednik je najavio novi investicioni ciklus. Mi mu dajemo sugestije gde da se ulože ta sredstva. Hajde da vidimo prave prerađivačke centre koje smo imali, da ih osvežimo na najbolji način. To je pravilno utrošen novac. I onda nećemo imati ona pitanja šta je sa cenom poljoprivednih proizvoda, kome seljak da proda svoje proizvode”, kaže Krkobabić.

Javnost Srbije treba da odluči kome da se da slobodna državna zemlja

Na obeležavanju Međunarodnog dana zadrugarstva ponovljeno je da slobodnu državnu zemlju treba dati mladim poljoprivrednicima.

“Mi smo formirali Nacionalni tim za preporod sela. Naš stav je da slobodna državna zemlja treba da se ustupi mladim poljoprivrednicima. Da li neko ima neki drugi stav – da se ta zemlja da tajkunima, stranim investitorima, moguće je. Javnost Srbije treba da da konačni sud o tome. To je uvod u javnu raspravu koja mora da prethodi. Da li se opredeljujemo da slobodnu državnu zemlju damo mladim poljoprivrednicima ili ćemo nešto drugo da radimo sa njom. To moramo da radimo transparentno da svi ljudi u Srbiji znaju”, objašnjava ministar.

Od septembra bi trebalo da krene uređenje atarskih puteva u Zrenjaninu

U budžetu grada Zrenjanina se svake godine značajna sredstva izdvajaju za poljoprivredu.

“ZZ Agro Klek je jedan od najboljih primera zadrugarstva i u Vojvodini i u Srbiji. Na žalost na našoj teritoriji nema još mnogo ovakvih primera. Pre 30, 40, 50 godina svako selo je imalo svoju zadrugu oko kojih su se okupljali svi meštani tih sela. Podržavamo ovu akciju Vlade Srbije i siguran sam da će ovakvih primera u narednom periodu biti mnogo više. Što se tiče grada Zrenjanina mi odvajamo sredstva za pomoć poljoprivrednicima kroz razne akcije. Naravno da ćemo poslušati ministra Krkobabića i da ćemo dodatna sredstva izdvojiti za uređenje atarskih puteva. Sa tim krećemo već u septembru. Ali, podsetiću da mi odvajamo sredstva za stočare, ne za ovako velike kao što je ZZ Agro Klek, već za male proizvođače. Podržavamo i pčelare i voćare. Radimo i analize zemljišta sa našom poljoprivrednom stručnom službom. I u tom pravcu ćemo nastaviti i narednih godina”, ističe Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Srpska akademija nauka i umetnosti stoji iza projekta koji podstiče razvoj zadrugarstva.

“Klek je poznat po vrhunskim sportistima, ali i po dobrim zadrugarima i proizvođačima koji žele da stvaraju i imaju ambicije. ZZ Agro Klek je dobar primer i sve ostale zadruge mogu da je slede. Želja nam je da projekat 500 zadruga u 500 sela preraste u znatno veći pokret. Da u svakom selu bude po jedna zadruga. Jer samo tako Srbija može da napreduje. Bez udruživanja nema dobre proizvodnje i robnih proizvođača”, kaže Dragan Škorić, akademik SANU.

U Srbiji ima oko 1.500 registrovanih zadruga. Od toga njih oko 1.000 je aktivno i radi.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh