-Ova proizvodna godina je zasigurno godina koju će proizvođači pokušati što pre da zaborave, kažu u organizaciji Žita Srbije. Iako nema zvaničnog podatka kolika je ukupna šteta od suše, stručnjaci kažu da su direktni gubici možda i veći od milijardu evra. Procena je da je samo rod kukuruza manji za 4 miliona tona, što je oko 600 miliona dolara. Uz to, šteta na soji se procenjuje na oko 200 miliona dolara. A rod je bio manji i kod svih ostalih kultura.
Nedostatak kiše i visoke temperature ovog leta kod pojedinih kultura su prepolovile rod. Zvaničnog podatka kolika je ukupna šteta od suše za sada još nema. Ali, stručnjaci procenjuju da bi direktni gubici mogli da budu i više od milijardu evra.
„Ova proizvodna godina je izuzetno teška za poljoprivredne proizvođače. Sada sabiraju koliko su izgubili, a ne koliko su zaradili. To nije dobro ni za proizvođače, ni za državu. Sigurno je da ima problema u zasnivanju nove proizvodnje”, kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije.
Vukosav Saković
Procena je da je samo rod kukuruza smanjen za 4 miliona tona, što je vrednost od oko 600 miliona dolara. Uz to, gubici na soji se procenjuju na oko 200 miliona dolara. Na to treba dodati i štetu koju su zbog suše pretrpeli i proizvođači ostalih kultura, kod kojih je rod takođe bio smanjen.
Zbog suše su najviše stradali kukuruz i soja
“Zbog suše su najviše stradali kukuruz i soja. Suncokret se donekle izvukao sa rodom u visini višegodišnjeg proseka. Očekuje se ukupan rod soje od oko 460.000 tona. To je veoma malo ako se ima u vidu da se setvene površine procenjuju između 230.000 i 250.000 hektara. Uz to, u vreme setve očekivan je veoma dobar rod sa velikim viškovima. Naime, mi smo od prošlogodišnjeg roda izvezli oko 200.000 tona što je apsolutni rekord za Srbiju. Pozicionirali smo se na svetskom tržištu. Sada ćemo imati jedan prekid u tom delu. Veoma malo ćemo izvesti soje u drugom delu ekonomske godine koji je pred nama”, objašnjava naš sagovornik.
Srbija ove godine uvozi soju
“Problem je što ćemo soju uvoziti i taj uvoz je već počeo. On je neophodan ne zato što nam nedostaju količine, jer je soja rodila onoliko koliko mi potrošimo. Ali, tržište ne funkcioniše dobro u slučajevima kada su potrebe i ukupan rod isti. Treba znati da nije sva soja za prodaju. Dobar deo proizvođača čuva svoj rod za naredni period očekujući bolje cene. Zbog toga su, pre svega, prerađivači prinuđeni da u ovom trenutku uvoze. Uvozi se ne samo zbog količine, već i zbog kvaliteta. Naime, suša je ostavila negativne posledice. Ima dosta primesa posebno onih koje su neodvojive koje se manifestuju kroz zelena zrna. Prerađivačima je neophodna određena količina nešto kvalitetnije soje da bi proizvodi koji se dobijaju preradom zadržali kvalitet na koji su naši kupci navikli. Tu se, pre svega, misli na sojino ulje i sojinu sačmu”, precizira Saković.
Žita Srbije: “Rod kukuruza neće biti manji od 4.000.000 tona”
Ipak, prvi čovek Žita Srbije kaže da će rod kukuruza biti nešto bolji nego što se to pre skidanja sa njiva činilo.
“Iako su prvobitne najave bile da će rod kukuruza biti oko 3.000.000 tona, ukupan rod sigurno neće biti manji od 4.000.000 tona. Ono što je u ovom trenutku dobro za državu je to što zbog prošlogodišnjeg leda na Dunavu i niskog vodostaja nismo uspeli da prodamo i izvezemo oko 1.200.000 tona kukuruza. Ta količina ulazi u naše prelazne zalihe. One će pomoći da tržište kukuruza funkioniše što bezbolnije. Ipak, realno je očekivati da otkupna cena ima uzlazni trend”, kaže naš sagovornik.
“Sa druge strane, ono što sigurno neodgovara poljoprivrednim proizvođačima je to da naša suša nije bila opšta suša. Ona je šteta za našu zemlju, ali je lokalna i sa evropskih i sa svetskih razmera. Rod kukuruza kod ostalih je mnogo bolji. Međunarodna cena je dosta niska, tako da nema mnogo prostora za enormno veliki rast cene kukuruza na našem tržištu. Ako poskupi iznad izvoznih troškova onda može da dođe do uvoza i do nivelacije cena”, objašnjava Saković.
Pšenica i uljana repica izvukle godinu
Iako su proizvođači bili nezadovoljni i prinosima i cenom nakon žetve pšenice, čini se da je baš ova kultura kod mnogih izvukla proizvodnu godinu, procenjuju u organizaciji Žita Srbije.
“U žetvi pšenice, bilo je i dosta nezadovoljnih proizvođača. Sada se ispostavlja da su sa pšenicom i uljanom repicom prošli najbolje ove godine. Ipak, jesenje kulture manje stradaju u sušnim godinama. Nama je u poslednjih 18 godina ovo sedma suša. To znači da suša dolazi na svake dve i po godine. Jedan od razloga što je setva pšenice bolja nego lane je što su mnogi sejali one useve kod kojih je manji rizik. Drugi razlog je plodored koji se mora održavati, a treći razlog je finansijske prirode. U setvu pšenice se najmanj ulaže, te se značajan broj poljoprivrednih proizvođača rukovodio upravo ovim. Odlučio se za uzgoj useva za koji im je potrebno najmanje novca. Procena je da će ove jeseni pšenica biti posejana najmanje na 600.000 hektara. To je za 7-8 posto više nego prošle godine, a možda čak i više od toga”, objašnjava Vukovsav Saković iz Žita Srbije.
I dok su proizvođači još letos tražili da država zbog suše proglasi stanje elementarne nepogode, zvanično se to nije dogodilo. Nadležni su obećali da će proizvođači imati podršku države kada se bude tačno znalo koliki su gubici na kojim kulturama ove godine. Mere za ublažavanje posledica suše još nisu u potpunosti poznate. Država je preko robnih rezervi odobrila razmenu semenske pšenice za merkantilnu. Proizvođači, međutim, tvrde da je ova mera zakasnela. Kako bi posao obavili u optimalnom roku, mnogi su pre nego što je razmena počela pšenicu već posejali.
