Žetva pšenice u srednjem Banatu je u punom jeku. Prinosi na parcelama koje su do sada požnjevene kreću se od 5 do 6 tona po hektaru. Na zrnu je primetan uticaj nedostatka padavina i visokih temperatura. Uporedo sa žetvom pšenice radi se i uljana repica, dok je ječam skinut sa oranica.
Prvi otkosi pšenice u regionu srednjeg Banata počeli su prošle nedelje. Ipak, na najvećem broju parcela kombajni će skidati pšenicu tokom ove i naredne nedelje.
„Žetva pšenice je u punom jeku. Počela je ranije nego što smo mislili, verovatno će se brzo i završiti, jer nema najava padavina. Izuzetno visoke temperature ovih dana doprinele su da se pšenica potpuno osuši, tako da sada možemo da vidimo u ataru mnoštvo kombajna, traktora i prikolica. Pšenica je obećavala mnogo veće prinose sve do maja kada su uočene posledice velikog nedostatka vode. Već od januara imamo deficit padavina u regionu srednjeg Banata. Pšenice su se proredile, a nedostatak kiše tokom maja je uticao na to da pšenica ne može da obezbedi sekundarne izdanke, oni su počeli da se suše, počelo je i podgorevanje. Moram ovde da se ogradim, situacija nije u celom regionu ista. Imamo delove koji su dobijali kišu tokom maja. U dva-tri navrata bilo je po 20 litara i to je jako pomoglo pšenici. Tu su mnogo bolji prinosi“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Zbog nedostatka padavina smanjen prinos pšenice
„Na velikom broju parcela vidi se uticaj nedostatka vode i visokih temperatura. U prvoj polovini juna imali smo povoljne temperature, ali nije bilo padavina za nalivanje zrna. To se odrazilo na prinos. Najčešći prinosi su između 5 i 6 tona po hektaru. To nije nešto mnogo, s obzirom na to s kakvim je potencijalom pšenica ušla u prolećni deo vegetacije. Tada smo očekivali veće prinose. Zrno je ostalo sitno. Vršni klasovi nisu mogli da se naliju, završe. Kada se klas protrlja kroz ruke vidi se da je tu manji broj zrna. Kvalitet nije toliko loš, ali je hektolitar na donjoj granici oko 76“, objašnjava naša sagovornica.
Klimatske promene su sve vidljivije u Srednjobanatskom regionu.
„Mi imamo izrazitu sušu u našem regionu, dok su neki delovi zemlje u poplavama. Imali smo olujni vetar, grad… Podsetiću da su mnogi proizvođači pretrpeli ogromnu štetu na pšenici, jer je ona bila u fazi nalivanja zrna, kada više ne postoji mogućnost regeneracije. Poljoprivrednici se uglavnom trude da primene punu agrotehniku za dati region. Naravno, onoliko koliko su u mogućnosti. Ne mogu da kažem da ove godine nisu dali dovoljno đubriva, uprkos visokoj ceni, a veliki broj proizvođača je odradio i zaštutu. Ima i onih koji misle da mogu da uštede u nečemu, ali to su, stvarno, izuzeci. Veliki broj proizvođača se danas ozbiljno bavi poljoprivredom i trudi se da ispoštuje savete koji im se pružaju. Ali, ključni uticaj na proizvodnju je, ipak, bio nedostatak padavina. Temperature preko 30 stepeni u fazi formiranja i nalivanja zrna nepovoljno utiču na pšenicu“, ističe Rajačić.
Najveći problem proizvođača je nepoznanica oko otkupne cene pšenice.
„Mislim da proizvođači neće žuriti sa prodajom pšenice. Oni koji ne moraju će je verovatno čuvati. Oni koji moraju će prodati onoliko pšenice koliko im je potrebno da se razduže za repromaterijal“, objašnjava naša sagovornica.
Žetva uljane repice i ječma
Osim pšenice skida se i uljana repica.
„Uporedo sa žetvom pšenice radi se i žetva uljane repice koja je posejana na 3.600 hektara. Prinos se kreće od 3 do 4 tone po hektaru“, kaže Rajačić.
„Kada je reč o ječmu, on je već požnjeven. Prošao je slične uslove kao pšenica. Nešto su bolji prinosi, prosek je 5,5 tona po hektaru. Ječam ranije krene sa nalivanjem zrna i godinama unazad imamo bolje prinose nego kod pšenice“, zaključuje naša sagovornica.
.gif)
.gif)
