U ovom periodu važna pomotehnička mera koja se sprovodi u višegodišnjim vinogradima jeste zelena rezidba vinove loze. U zavisnosti od klimatskih prilika ona se izvodi od kraja maja do početka jula. Zelenom rezidbom vinove loze obezbeđuju se pravilan uzgojni oblik, raspored lastara i pravilno stvaranje okaca za narednu vegetacionu sezonu. Takođe, ova mera utiče i na povećanje prinosa i kvaliteta grožđa.
Vinogradari, osim što obilaze svoje vinograde, trenutno imaju i pune ruke posla. Od kraja maja, pa sve do početka jula radi se zelena rezidba vinove loze.
„Zelena rezidba vinove loze je važna pomotehnička mera koja se sprovodi u višegodišnjim zasadima. Osnovni ciljevi zelene rezidbe jesu održavanje pravilnog uzgojnog oblika i pravilan raspored lastara na špaliru. Zatim poboljšanje i stvaranje okaca za narednu vegetacionu sezonu i povećanje prinosa i kvaliteta grožđa za trenutnu vegetaciju”, kaže Maja Martinov, master voćarstva Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin.
Zelena rezidba podrazumeva više mera
Zelena rezidba vinove loze podrazumeva lačenje, zalamanje lastara, prekraćivanje zaperaka, prstenovanje, defolijaciju i proređivanje grozova.
“Sama mera lačenje predstavlja meru uklanjanja mladih lastara koji se nalaze na početku vegetacije kada imaju dužinu 10 do 15 centimetara. Ti lastari uglavnom izbijaju iz spavajućih pupoljaka, uglavnom na stablu vinove loze i na kordunicama. Uklanjaju se da ne bi nepotrebno crpeli vodu i hranjive materije”, objašnjava naša sagovornica.
“Što se tiče mere zalamanja lastara, to je mera koja se izvodi kada lastari u znatnoj meri prerastaju i počnu da se savijaju. To je vreme precvetavanja vinove loze, odprilike sredina juna. Ti lastari se zalamaju na visini od 30-ak centimetara iznad gornje žice špalira. Pravilo jeste da bude 10 do 12 listova iznad poslednjeg grozda. Ukoliko se ova mera ne sprovodi tj. lastari se ostave da budu isuviše dugi, tada se to značajno odražava na rodnost okaca za narednu vegetacionu seznu. To posebno važi za sorte koje rađaju na nižim okcima kao što su crveni drenak, plovdina, čauš”, dodaje Martinov.
Prekraćivanje zaperaka je mera koja se izvodi kada lastari na sebi imaju 8 do 10 listova.
“Prekraćivanje zaperaka se radi oko 3 nedelje nakon zalamanja lasatara. Zaperci se prekraćuju tako što se na njima ostavi 2 do 3 pravilno razvijena lista koji imaju vrlo značajnu ulogu, pogotovo u drugoj polovini leta. Oni direktno utiču na nakupljanje šećera u grozdovima”, kaže naša sagovornica.
U srednjem Banatu zastupljene uglavnom vinske sorte grožđa
Kolike površine u srednjem Banatu zauzimaju vinogradi, za sada se ne zna.
“Na terenu su uglavnom zastupljene vinske sorte. Što se tiče tehnologije gajenja, bitno je da se kod stonih sorti prilikom rezidbe ostavlja mnogo manji broj okaca po čokotu. Što se tiče vinskih sorti, ostavlja se veći prinos po čokotu. Može da se kreće od 2,5-3 kilograma. Za vrhunska vina po jednom čokotu se ostavlja svega 1,5 do 2 kilograma grožđa”, objašnjava Martinov.
Niske temperature tokom zime nisu u većoj meri oštetile zasade vinove loze.
“Temperature koje su zimus bile mesec dana ispod -10 stepeni nisu se mnogo odrazile na vinske sorte. Kod stonih sorti smo imali jedan procenat izmrzavanja. Ipak, to će vinogradari u toku vegetacije moći da regulišu ostavljanjem određene količine roda na zapercima. Ukoliko iz zimskih okaca nisu izbili ti glavni lastari”, kaže naša sagovornica.
Stručnjaci preporučuju da se u vinograd uvede sistem za navodnjavanje
U zemljištu ima manje vlage nego što bi trebalo u ovom periodu, ali ni to za sada nema negativnog uticaja na vinograd.
“Količina padavina u toku godine često bude dovoljna i ona se u Vojvodini kreće između 600 i 800 milimetara. Međutim, često taj raspored nije odgovarajući i onakav kakav bi nama trebao u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji. Iz tog razloga potenciramo da bi trebalo uvesti navodnjavanje kao agrotehničku meru. Trenutno nema nikavnih oštećenja na vinovoj lozi zbog nedostatka vlage, budući da vinova loza ima razvijeniji korenov sistem kojim crpi vodu iz dubljih slojeva zemlje. Za vinovu lozu trenutno ima dovoljno vlage u zemljištu. Reč je o voćnoj vrsti koja uspeva i u sušnijim regionima. Međutim, u narednom periodu će bti kritičnih faza. Posebno u drugoj polovini leta kada nastupa faza nalivanja bobica u grozdovima”, objašnjava Martinov.
Stručnjaci preporučuju da se međuredni prostor u vinogradu drži zatravljen.
“Razlog je što recimo u kišnim godinama na taj način možete da radite hemijski tretman kad god je to neophodno. Ako se zemljište održava u vidu jalovog ugara onda vinogradari često ne mogu u određenom trenutku da uđu u vinograd, a tretman je neophodno uraditi”, kaže naša sagovornica.
Kada je reč o zaštiti vinograda, svaki proizvođač treba posebno da se posavetuje sa stručnjacima. Nijedan vinograd nije isti. Zasadi vinove loze moraju da se posmatraju kao posebni mikroklimati, zbog čega ne postoji univerzalni savet koji važi za sve vinograde. Progrozno-izveštajna služba u Zrenjaninu redovno prati stanje na terenu i na vreme upozorava na pojavu bolesti i štetočina. Na taj način vinogradari dobijaju informacije o potrebnim tretmanima.
.gif)
.gif)
