I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

“Zdravlje iz košnice” u Lazarevu – med nije lek, ali je lekovit

Pčelinji proizvodi su izvanredna prirodna hrana. Oni u sebi sadrže sve što je organizmu potrebno. Energiju, gradivne i zaštitne materije. Med nije lek, ali ima lekovita svojstva koja mogu da pomognu organizmu da se zaštiti od najrazličitijih bolesti. Preporučuje se svima koji nisu alergični. Pod kontrolom lekara, čak i dijabetičarima. I upravo je to – ko, kada i na koji način treba da koristi med i ostale pčelinje proizvode, bila tema ovogodišnje manifestacije “Zdravlje iz košnice”, koja se šesti put održala u Lazarevu. 

Manifestacija “Zdravlje iz košnice” ponovo je privukla pažnju velikog broja ljudi. Ne samo stanovnika Lazareva, već i onih iz okolnih mesta. Još kada je, pre 6 godina pokrenuta, ideja je bila ne da pčelari tu razmenjuju svoja iskustva, već da se ljudima približi i objasni koliko su i zašto pčelinji proizvodi zdravi. O njima pričaju ne samo pčelari, već i sturčnjaci poput istraživača pčelinjih proizvoda ili lekara.

“Pčelinji proizvodi su izvanredna prirodna hrana. Kako su je stvorile pčele, tako je mi koristimo. Nema dorade, prerade, korekcije. To je hrana koja sadrži sve što je organizmu potrebno – energiju, gradivne i zaštitne materije. Pčelinji proizvodi su odavno poznati kao sredstva koja se mogu koristiti za zaštitu zdravlja. Ne možemo da kažemo da je med lek, ali je lekovit. Medom ne možemo da lečimo bolesti, ali sigurno možemo da pomognemo organizmu da se zaštiti i da ne oboli. To je osnovna svhra pčelinjih proizvoda. Mi med uglavnom koristimo kao hranu, malo kao lekovitu supstancu”, kaže Vidoje Kulić, doktor i pčelar iz Sombora.

“Matični mleč je najjača biološka supstanca u živom svetu”

Još manje od meda se koriste ostali pčelinji proizvodi. Propolis, polen, a pogotovo matični mleč.

“Ostali pčelinji proizvodi su čak i kao hranjive i kao zaštitne materije mnogo jače i bolje za organizam nego med. Recimo, polen je 3-4 puta kvalitetniji i kao hrana i kao lekovita materija. Matični mleč je najjača biološka supstanca u ovom živom svetu. Ništa nema takvu biološku moć kao matični mleč. A naši pčelari ga malo sakupljaju”, dodaje naš sagovornik.

Vidoje Kulić

Preporučena dnevna količina meda je 1 gram na kilogram telesne težine

Potrošnja meda u Srbiji raste poslednjih godina. Ipak, i dalje po glavi stanovnika koristimo i više od 10 puta manje meda, od stanovnika razvijenih zemalja.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Na žalost, ovde nema navike da se med koristi svakodnevno. Preporučuje se da se preventivno koristi količina od 1 grama meda po kilogramu telesne težine na dan. Ako neko ima 60 kilograma može slobodno dnevno da koristi 60 grama meda. I to od navršene prve godine, pa do kraja života, jer se deci ne preporučuje da konzumiraju med dok ne napune godinu. Imamo bogatstvo, koje ne koristimo dovoljno”, kaže doktor Kulić.

“Med se ne jede, med se pije”

Veoma je važno da se zna kako se med pravilno koristi.

“Med se ne jede, med se pije. Ne treba ga uzimati tako što pojedete kašiku meda i potom popijete čašu vode. Treba ga rastvoriti u čaju, vodi, mleku ili nekom soku. Po mogućnosti med treba što duže zadržati u ustima, da bi se brže resorbovao. Kada se resorbuje odmah prelazi u krv i energija je na raspolaganju ćelijama. Naročito je to važno ujutru za mozak. U roku od 5 minuta vi dobijate glukozu u mozak, a mozak je veliki potrošač energije. Bolje se buditi s kašikom meda, nego kafom. Med je za decu posebno dragocen. Za odrastanje, razvijanje, psihički i fizički razvoj. Ukoliko koriste med deca su aktivnija, življa, mnogo brže misle i pamte. Zato se đacima i studentima preporučuje da svako jutro uzmu med”, objašnjava naš sagovornik.

I dijabetičari mogu da koriste med, ali samo po preporuci lekara

Med ne sme da koristi samo onaj ko je alergičan.

“Nije potpuno isključena mogućnost da dijabetičari koriste med. Ali, to mora da bude pod kontrolom lekara specijaliste koji leči tu osobu. Laički to ne sme da se primenjuje. Matični mleč se preporučuje dijabetičarima. On ne može da utiče na bolest. Čak naprotiv, on je veoma povoljan za korišćenje kod dijabetičara. Sadrži u sebi jednu supstancu koja deluje slično insulinu. Dijabetičari u malim količinama mogu da koriste i pčelinji hleb i polen. Preporučuje se i propolis. On se preporučuje svima koji nisu alergični. To je najjači prirodni antibiotik. Na njemu nema rezistencije. Na žalost, sada je muka živa sa rezistentnim bakterijama, koje se ne mogu antibioticima uništiti. Ovo je prirodni izvor prirodnih antibiotika na koje nema rezistencije”, kaže doktor Vidoje Kulić.

Iskustva mladih pčelara

Posetioci manifestacije su, takođe, mogli da porazgovaraju sa pčelarima i da čuju kako su se oni našli u tom poslu.

“Pčelarstvom se baš ja bavim od prošle godine, a sa suprugom sam u ovom poslu već 6 godina. Kada nam se rodio sin, razmišljali smo šta da radimo. Suprug je imao neki drugi posao. Prodao je mašine koje je imao i došli smo na ideju da taj novac uložimo u pčelarstvo, jer mislimo da je to stvarno unosno. Ima puno posla, ali je satisfakcija na kraju. Svake godine smo se širili malo po malo i sada imamo oko 100 košnica zajedno. Počeli smo s 20-ak košnica i onda smo shvatili da je to bilo jako puno za nas. To je bio krupan zalogaj, jer ni on, ni ja nismo ništa znali o pčelama i pčelarenju”, počinje priču Zora Rajkov, pčelar iz Lazareva.

Zora Rajkov

Potrebne informacije su tražili najpre na internetu, a potom i od iskusnijih pčelara.

“Sve ono što nismo znali tražili smo najpre na internetu. Stari pčelari imaju neke svoje metode rada koje su već zastarele. U pčelarstvu se mnogo toga izmenilo. Onda smo imali jako veliku sreću da smo upoznali porodicu sadašnje predsednice Društva pčelara “Cvet Banata” iz Lazareva. Oni su nam stvarno puno pomogli, jer su zaista strastveni pčelari. Od njih smo i dobili tu neku energiju i polet. Prepreka u ovom poslu uvek ima. I finansijskih i drugih. Tu stalno treba ulagati. Naše dete je malo, pa sam ja više vezana za kuću. Kada je raspust on je kod bake i deke i tada mogu više da se posvetim radu u pčelinjaku. Inače, sve što mogu da odradim od kuće, ja to odrađujem. Tipa pogače, sirupovanje. Suprug je terenac. Kada se sele pčele, pogotovo na bagrem, on je tada sa njima”, objašnjava naša sagovornica.

Med se kombinuje sa žitaricama, voćem, pa čak i povrćem

Degustacija meda i pčelinjih proizvoda bila je sastavni deo manifestacije “Zdravlje iz košnice”. Sve više se mogu videti i probati kombinacije meda i žitarica, voća, pa čak i povrća.

“To je jako interesantno samo što ljudi tome slabo pridaju važnost. Od kada imam problem sa zdravljem i unutrašnjom florom koristim kombinaciju meda, đumbira i belog luka. Takođe, tu su i lan, kurkuma, limun, med. Ljudi i ne znaju koliko je to zdravo. Pomalo su skeptični, pa pitaju kako mogu da pomognu ti začini u zaštiti od bolesti. Imam i kombinaciju meda, limuna i narandže. To je vitaminski med. Probali smo prošle godine slučajno i mogu vam reći da je fenomenalno. Malo je med tu ređi, tako da i naš sin hoće to da jede, jer je kao sokić. Kombinujemo i med sa golicama, suncokretom, semenkama koje su sirove, ne pržene. Takođe, u med ubacujemo sušeno i orašasto voće”, kaže ova pčelarka.

Povoljni podsticaji za pčelare

Na manifestaciji je ponovljeno da pčelari mogu da računaju na podsticaje. Kako resornog ministarstva, tako i pokrajinskog sekretarijata, ali i grada Zrenjanina.

“Ja sam iskoristila podsticaje za nabavku 50 društava. Da bih ojačala. Dobijamo i podsticaje po košnici. Suprug je prošle godine koristio sredstva za nabavku opreme za pčelarstvo. Kupili smo vrcaljku i još neke stvari koje su nam bile potrebne. To su sve bila sredstva pokrajinskog sekretarijata”, kaže Zora Rajkov.

Osnovana pčelarska zadruga Zlatna košnica

Srednji Banat je pre nekoliko dana dobio i pčelarsku zadrugu pod nazivom Zlatna košnica. Zadruga ima 5 osnivača. Nisu svi iz Lazareva, ali su svi članovi Društva pčelara “Cvet Banata” iz Lazareva.

“Pčelarsku zadrugu smo pokrenuli s ciljem da bismo mogli, pre svega, da plasiramo pčelinje proizvode. Do sada su pčelinji proizvodi plasirani u otkupu “na veliko”. Kad kažem “na veliko” mislim u buradima. Ne na kilograme i manja pakovanja. Smatramo da bi to bila mnogo bolja varijanta. Da med mi upakujemo i da ga direktno distribuiramo. Time ćemo izbeći deo posrednika i taj deo novca ostajaće pčelarima. Trenutno je kod nas cena pčelinjih proizvoda niska, pogotovo u otkupu “na veliko”. Smatram da postoji prostor između otkupa “na veliko” i prodaje “na malo” koji bi mogao pčelarima da donese dodatne prihode. To bi im omogućilo da unaprede i prošire proizvodnju. Ako imate novac, vi ćete ulagati, poboljšavati svoju proizvodnju i pratiti nove trendove. Cilj je da plasiramo ne samo med, nego i ostale pčelinje proizvode. I kombinacije pčelinjih proizvoda u manjim pakovanjima”, kaže Anica Batinić, predsednica Društva pčelara “Cvet Banata”.

“Na etiketi će stajati natpis pčelarske zadruge, ali i ime pčelara koji je proizveo taj proizvod. To je važno zbog određene sledljivosti u pakovanju i distribuciji”, dodaje naša sagovornica.

Anica i Milorad Batinić

Takođe, ideja je i da se preko zadruge nabavi sve što je potrebno za pčelarenje.

“Cilj zadruge je i da pokušamo da svu opremu i sve ono što je potrebno za pčelarstvo nabavimo zajedno. Samim tim, ako nabavljamo veće količine, očekujemo da ćemo to nabaviti po povoljnijoj ceni”, kaže Anica.

Predškolci redovni učesnici manifestacije “Zdravlje iz košnice”

Društvo pčelara “Cvet Banata” je za organizaciju manifestacije imalo pomoć i najmlađih stanovnika Lazareva. Deca predškolske ustanove Slavko Rodić bila su zadužena za recital i maskenbal.

Organizaciju su podržale i Mesna zajednica i Turistička organizacija Zrenjanina.

Zoran Ljubotina

“Manifestacije ove vrste i te kako doprinose prezentaciji i afirmaciji sela i svih delatnosti koje su u selu atraktivne. Mi ćemo se truditi da u narednom periodu što više približimo sva naseljena mesta gradu. Da budemo prisutni na njihovim manifestacijama. Da pokušamo tu da dovedemo turiste, da preko medija obavestimo sve one koji su zainteresovani za ovakve manifestacije da dođu i da vide šta se dešava u selima. Ideja je da od juna napravimo jednu manifestaciju na kojoj će se svake subote po jedno selo predstaviti Zrenjanincima u gradskoj bašti”, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Društvo pčelara “Cvet Banata” sarađuje i sa ostalim udruženjima u selu. Manifestaciju su upotpunili i članovi seoskog KUD-a koji su izveli splet igara. Takođe, članice Udruženja žena Veliko srce posetiocima su priredile izložbu svojih ručnih radova.

  • Divider

  • Divider
Na vrh