Setva prolećnih useva, pre svega, suncokreta i kukuruza krenula je ranije ove godine, kažu stručnjaci. Zbog visokih temperatura koje smo imali čitave zime zemljište je dovoljno zagrejano. Međutim, problem je nedostatak vlage. Poljoprivrednici strahuju da bi ove godine glavobolju mogla da im zadaje suša.
Blaga zima i visoke temperature prethodnih meseci uticale su na to da se setveni sloj zemljišta dovoljno zagreje, pa su proizvođači već početkom aprila intenzivno počeli da seju kukuruz i suncokret.
“Svih prethodnih godina ograničavajući faktor za prolećnu setvu su bile temperature i vazduha i zemljišta. Proizvođači su imali dilemu da li je zemljište ugrejano na dubini setve određene kulture, da li sledi pad temperature, zbog čega će seme dugo stajati u zemljištu i biti podložno napadu štetočina, da li će se dugo čekati nicanje”, objašnjava Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Ovog proleća na vreme setve uticala je vlažnost zemljišta.
“Proizvođači su počeli ranije sa pripremom. Oni koji su odmah nakon pripreme obavili setvu nisu pogrešili, jer priprema tj. usitnjavanje zemljišta doprinosi dodatnom gubitku vlage. Trenutno je setveni sloj od pet centimetara suv. To znači da usev koji bismo sejali na dubini od 4 ili 5 centimetara ne bi imao dovoljno vlage ni za klijanje semena, a ne nicanje”, kaže naša sagovornica.
“Zalihe vlage se sada nalaze na najmanjoj dubini od 6, 7, 8 centimetara, pa je preporuka poljoprivrednicima da seju u tom sloju, kako bi seme položili u vlažno zemljište, a da bi ono brzo proklijalo i niklo”, dodaje Rajačić.
Usevi koji su sejani krajem marta, poput suncokreta, sada su, kaže, pred nicanjem.
“Imaćemo brzo ponikle useve, ali se situacija menja, jer se zemljište dodatno isušuje. Problem u Banatu su vetrovi koji duvaju, a padavina nema”, ističe naša sagovornica.
Prema prvim najavama u Sredjem Banatu u planu je da se kukuruzom poseje oko 70.000 hektara, što je manje nego ranijih godina.
Nedostatak padavina, objašnjava, u ovom trenutku možda više škodi jesenjim usevima.
“Za nicanje je potrebna minimalna količina vlage. A pšenica je krenula u intenzivni porast i sada je veliki potrošač vode. Možemo slobodno da kažemo da pšenica i ostali jesenji usevi vape za svakom kapi kiše. Prognoze koje imamo najavljuju moguće male količine padavina koje zasigurno ne mogu da pomognu i poprave situaciju koju imamo sa deficitom vlage u zemljištu”, zaključuje Rajačić.
.gif)
.gif)
