Zbog nepovoljnih uslova za razvoj, prinosi pšenice biće manji nego lane

Od početka godine pšenica nije imala dobe uslove za razvoj. Snega nije bilo, a izostale su i prolećne padavine. Sve to, kao i visoke temperature tokom maja negativno su uticale na pšenicu. Problema je tokom ove proizvodne godine bilo i sa bolestima i štetočinama, čulo se na Danu polja koji tradicionalno organizuje Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin. I dok sturčnajci ne žele u ovm trenutku da procenjuju prinose, poljoprivrednici kažu da će za 20 do 25 posto biti manji nego lane.

Pšenica je, kažu stručnjaci, imala povoljne uslove za nicanje i bokorenje, ali ne i za kasnije faze razvoja.

„Veliki nedostatak vode je bio u januaru, februaru i martu. April je malo popravio situaciju, pa je pšenica imala dovoljno padavina da lepo isklasa, ali se onda opet desila situacija sa manjkom padavina. Moram da naglasim da nedostatka padavina nije bilo u čitavom regionu. Već godinama imamo područja gde kiša redovno pada i ona u kojima je nema dovoljno. Tamo gde je bilo dosta padavina pšenica izgleda odlično i očekujemo vrhunske prinose. S druge strane veliki deo njiva nije dobijao kišu i tu pšenica već gubi lisnu masu, sekundarni izdanci se suše i polako podgoreva“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

„Temperature preko 30 stepeni nikako ne pogoduju pšenici u ovoj fazi. Uočen je uticaj nedostatka padavina i visokih temperatura. Slična situacija je i sa ječmom koji je na velikom broju parcela polegao zbog olujnog vetra i grada. Taj ječam je izgledao je jako dobro pre nepogoda. Približavamo se žetvi i očekujemo da će ona za ječam početi za 7 do 10 dana“, dodaje naša sagovinica.

Prinos pšenice razlikovaće se od njive do njive

U regionu srednjeg Banata pšenica je ove godine posejana na oko 54.000 hektara, a ječam oko 4.000.

„Teško je reći koliki će biti prinosi. Razlike će biti izražene od njive do njive. Kiša koja je ovih dana padala i koja je u najavi može da znači tamo gde je i do sada bilo padavina. Pšenica je u fazi nalivanja zrna i tamo kiša može da pomogne. Na pšenicama koje nisu dobijale padavine, gde je manje zelene mase, tu je kiša već zakasnila“, objašnjava Rajačić.

Da su meteorološki uslovi dominantno uticali na proizvodnju strnih žita, potvrđuju i u Prognozno-izveštajnoj službi Zrenjanin.

„Na samom početku vegetacije imali smo jako dobro stanje pšenice. I to je trajalo do decembra. Imali smo dobar raspored padavina. Temperature su bile nešto veće od proseka i inicirale su pojavu insekata, tako da smo u tom periodu imali dosta vaši i cikada što se rezultiralo kasnijom pojavom viroza na pšenicama. Proizvođači nisu bili sigurni čemu to da pripišu jer su kasnije zavladali sušni uslovi pa je bilo pod znakom pitanja da li je uzrok problema suša ili su patogeni. Virusi su vrlo agresivni, do te mere da takve pšenice nisu ni ušle u fazu klasanja i sazrevanja“, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin.

„Problem nastupa u martu kada imamo pad u padavinama. I februar je ukazivao da će temperature biti nešto više i da će biti manje padavina. Kondicija useva u tom periodu je drastično pala. Od onog potencijala koje je imala u zimskom periodu, sa zasnovanih 4-5 sekundarnih stabala, pšenica se svela na 2-3, a kasnije s oskudacijom padavina došlo je do podgorevanja useva tj. sušenja donjih spratova“, dodaje naša sagovornica.

Bolesti pšenice

U zavisnosti od sortimenta i primenjene agrotehnike pojavljivale su se i bolesti.

„Prvi tretman je bio neophodan u drugoj dekadi aprila. U tom periodu smo imali prisutnu sivu pegavost pšenice, pepelnicu i prve simptome žuto mrke pegavosti koja je u ovoj godini dominantno prisutna na parcelama, a proizvođači je nisu detektovali kao patogen nego su razmišljali da je to fiziološka promena. Ona dolazi do izražaja tek u maju, kada dajemo signal za drugi tretman, jer je njen temperaturni opseg između 10 i 30, sa optimalnom temperaturom od 20 stepeni i minimalnom količinom padavina. Otuda se ta bolest izdvojila kao dominantna“, precizira Parađenović.

„Proizvodnju su čitave godine pratile žitna pijavica, vaši… Pogotovo  sad u fazi klasanja. Zaključila bih da se usevi pšenice i ječma moraju negovati, moraju se obilaziti i moraju se primenjivati mere onda kada to biljci odgovara. Ječam se negde bio poistovetio sa tretmanima sa pšenicom. Međutim, kod ječma se mora izaći sa jednim tretmanom ranije zbog mrežaste pegavosti. Izostavljanje tretmana nije dobro. Pitanje je samo kada i čime tretirati biljku. To se vidi u fazama sazrevanja kada te pšenice koje nisu adekvatno istretirane još više trpe uticaj meteoroloških prilika. Ranije sazrevaju, manje nalivaju zrno, ne mogu da se izbore sa vremenom“, ističe naša sagovornica.

Dan polja na oglednim parcelama Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin

Tokom Dana polja proizvođači na ogledima mogu da vide kako različite sorte pšenice reaguju na uslove koje imaju tokom razvoja.

„Ogledno polje PSS na Zlatici pokriva površinu od 86 hektara, a od poljoprivrednih kultura tu se nalaze strna žita, kukuruz, suncokret i soja. Sve je u oglednim parcelama. Što se tiče pšenice, ona je na nekoliko dana pred samu žetvu. Cilj je da poljoprivrednici vide primenjenu tehnologiju i uticaj klimatskih promena na našu proizvodnju. Uvek je značajno da primenimo punu agrotehniku, od pripreme zemljišta, preko setve i kasnije do prihrane i zaštite bilja. Kada uđe kombajn i kada uradimo prve otkose znaćemo koji sortiment je pokazao dobre rezultate“, kaže Kristina Salapura, direktor Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Na Danu polja moglo se čuti da je ove godine iz gradske kase za poljoprivredu izdvojeno 85,9 miliona dinara.

„Sredstva su namenjena za više stvari. Jedno je čišćenje kanalske mreže, jer smo primertili ranijih godina da veliki probelmi nastaju zbog dugogodišnjeg neodržavanja kanalske mreže koja služi i za navodnjavanje i za odvodnjavanje.  Za to je predviđeno 40 miliona dinara. Naravno, nisu zaboravljeni ni Poljoprivredna stručna služba i direktno poljoprivrednici, kroz uzorkovanje zemljišta i proveravanje kvaliteta zemljišta. Za to izdvajamo 10 miliona dinara. Deo sredstava predviđen je i za atarske puteve, da probamo da uredimo deo tih atarskih puteva. Ponovo ćemo finansirati kamatu poljoprivrednicima za jesenju i prolećnu setvu. Sve to jasno ukazuje da Grad pomaže ovdašnjim poljoprivrednicima i da će to činiti i narednih godina“, kaže Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Poljoprivrednici prognoziraju manji rod za 20 do 25 posto

Poljoprivrednici potvrđuju da je ova proizvodna godina bila jedna od nepovoljnijih za uzgoj pšenice.

„Ove godine imamo manje površina pod pšenicom. Posejali smo 10-ak hektara, od 50 koliko radimo. Nismo baš najzadovoljniji usevima. Kod nas u Elemiru specifično je da je bilo malo padavina. Pšenica je malo ređa. Kiša koja je pala ovih dana malo će možda poboljšati pšenicu i povećati prinos, ali to je sad već kasno. Nažalost, koristili smo punu agrotehniku. Kažem, nažalost, jer je ispalo sad da će onaj ko je bacio manje veštaka možda bolje proći nego mi koji smo preduzeli maksimalno sve preporučene mere“, kaže Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.

„Ja nisam imao problema sa bolestima. Mi sejemo novosadske sorte, one su malo otpornije na bolesti. Možda su malo manje prinosnije, ali su otpornije. Nadam se da će ove godine prinos biti oko 3 tone po jutru. Ali, takva je godina bila, lošija. Zimske vlage je bilo malo, snega nimalo. Po mojoj proceni prinos će biti manji 25 posto u odnosu na prošlu godinu. Cena u odnosu na repromaterijal bi trebalo da bude minimum 40 dinara. Veštačko đubrivo je za dve nedelje 300 posto poskupelo. Mnogo godina sam u ovom poslu, a moj pokojni otac je govorio „da li si ti pšenicu sejao za sledeću godinu ili za ovu“. Tako da mislim da će ovogodišnji rod ići direktno na prodaju, da nećemo čuvati“, dodaje naš sagovornik.

Cena pšenice ne bi smela da bude niža od 40 dinara

Ovogodišnja proizvodnja pšenice je, kažu poljoprivrednici, dosta skuplja nego prošle godine.

„Mi obrađujemo ukupno oko 150 hektara. Imamo pšenicu, suncokret, kukuruz i soju. Bilo bi dobro da možemo da ubacimo u setvenu strukturu i šećernu repu, ali turbulencije su jako velike i što se cene tiče i same proizvodnje. Ni ostale kulture nisu zaštićene. Država je ove godine trebalo ranije da odreaguje, da izađe sa robnim rezervama da bi zaštitila ovogodišnji rod pšenice. Ovogodišnji rod pšenice će osim zbog vremenskih prilika biti manji i zbog izostanka reakcije države. Bez obzira što su poljoprivrednici apelovali na nadležne za pomoć, pomoć nismo dobili. Agrotehnika nije ispoštovana do kraja, ljudi nisu mogli da isfinansiraju proizvodnju. Đubriva nije bilo dovoljno, cena je skočila na 120 dinara po kilogramu. Inputi koji učestvuju u proizvodnji pšenice su otišli minimum duplo gore. Cena koja bi bila ispod 36 do 40 dinara za kilogram bi bila neozbiljna prema proizvođačima“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

„Prinosi će biti manji za 20 posto. Imali smo nedostatak vlage, najezdu insekata, morali smo da ubacujemo neke tretmane koje nismo radili do sada. Bolesti nisu dolazile kad i insekti. Imali smo i hladan period, tako da su uslovi za razvoj biljaka bili baš teški“, dodaje naš sagovornik.

Zabrana izvoza žitarica donela štete proizvođačima

Za sada još ne zna da li će pšenicu prodati čim je skine sa njive ili će je čuvati i čekati bolju cenu.

„Mi godinama čuvamo pšenicu. To je nezahvalno. Nekada se desi da jedva izvučemo cenu koju smo mogli da dobijemo tokom leta. Naša država je jako mala, tako da su špekulativne radnje jako izražene. To što se dešava na svetskom tržištu pratimo kada nam štima. Kada nam ne štima, mi to ne prtimo. Zabrana izvoza žitariaca jako loše utiče i na cenu ove pšenice koja treba da se požnje. Neće to uticati na prehrambenu sigurnost države, ali će uticati na cene. Mi u ovom trenutku imamo velike količine pšenice koja nam je višak. Nama to nije potrebno. Sada smo mogli da sklopimo ugovore sa nekim državama sa kojima nismo radili. Da nađemo kupce za sledeće godine i da uzememo novac koji nam država nije pružila. Ko je sačuvao pšenicu treba da bude nagrađen, a ne kažnjen“, smatra Čizmaš.

„Dobar primer je dao predsednik Mađarske. Oni nisu zabranili izvoz, već je svaki izvoznik dužan da pšenicu ponudi državi da je otkupi po tržišnim uslovima. Ovo je monopolsko ponašanje. Da država zabrani izvoz. Automatski ako neke robe ima više u ponudi, cena joj pada. To nije korektno prema proizvođačima koji su sami isfinansirali proizvonju“, zaključuje naš sagovornik.