I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Harmonija Zrenjanin
Poljoprivreda

Zbog nedavnih mrazeva oštećenja kod breskvi, kajsija i šljiva

Kalendarski gledano, proleće je već u Srbiji, ali sudeći po vremenu poslednjih dana zima se ne predaje. Tako smo u nedelji za nama tokom noći i u ravničarskim krajevima imali pojavu mrazeva. Kolebanje temperature meteorolozi najavljuju i tokom ove sedmice, a to nikako ne pogoduje voćkama. Pogotovo onim koje rano cvetaju. O tome da li će rod pojedinih voćnih vrsta u srednjem Banatu biti smanjen, koji voćnjaci su najviše stradali zbog niskih temperatura i da li se poljoprivrednici u Vojvodini sve više okreću intenzivnijoj proizvodnji, razgovarali smo sa Majom Martinov, masterom voćarstva zaposlenom u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Savremeni zasad jabuke

Kako su promenjive temperature uticale na voćne vrste?

Prethodni period karakterišu vrlo velika temperaturna kolebanja između srednjih dnevnih temperatura i pojave mrazeva tokom noći, što se negativno odrazilo na rast i razvoj pojedinih voćnih vrsta. Već je sam početak vegetacije za voćke bio vrlo nestabilan. U drugoj polovini februara kratkotrajni topli talasi sa temperaturama oko 15-20 stepeni Celzijusa, isprovocirali su kretanje sokova u biljkama i bubrenje pupoljaka. Kasnija pojava mrazeva dovela je do njihovog delimičnog ili potpunog izmrzavanja.

Treba napomenuti da je osetljivost voćnih vrsta na niske temperature vrlo različita i da prvenstveno zavisi od fenofaze u kojoj se voćke nalaze. Za jabuku su u vreme bubrenja cvetnih pupoljaka opasne niske temperature od -30C do -50C. Kruška je još osetljivija jer kod nje cvetovi i zametnuti plodovi izmrzavaju već na -1,50C. Osetljivost šljive najveća je u fazi otvaranja cvetnih pupoljaka koji izmrzavaju na -0,50C.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Izmrzavanje kajsije

Već nekoliko godina unazad imamo previše blage zime, gde voćke nisu dovoljno dugo izložene potrebnim niskim temperaturama i ne prolaze adekvatno kroz period jarovizacije neophodan za normalno cvetanje, listanje i zametanje plodova. Kao posledica toga, u proleće može doći do jakog osipanja cvetnih pupoljaka, nepotpunog razvoja lisne mase, slabog zametanja plodova. Sve to se odražava na slabiju rodnost voćaka.

Izmrzavanje cvetnih pupoljaka

U kakvom su trenutno stanju voćke na području srednjeg Banata?

Stepen oštećenja, pre svega, zavisi od pripremljenosti voćaka tokom predhodne vegetacione sezone, genetske otpornosti sorte i opšteg zdravstvenog stanja voćaka.

Pregledom stanja voćaka na terenu, uočili smo najveća izmrzavanja cvetnih pupoljaka kod ranih sorti breskve, kajsije i šljive. Kod njih se oštećenja kreću od 30% do čak 100%. Znatno veću otpornost pokazale su jabučaste voćne vrste, kod kojih je mraz izazvao samo blagu proredu cvetova. Najotpornije su svakako jezgraste voćne vrste orah i leska, kod kojih za sada ne postoje štete. Potpunu sliku eventualnih oštećenja imaćemo u narednom periodu pune vegetacije.

Pregled stanja voćaka

Jesu li su proizvođači mogli da urade nešto da spreče eventualna oštećenja voćaka izazvanih kolebanjem temperatura? I da li su na terenu to činili?

Primenom svih neophodnih agrotehničkih i pomotehničkih mera kao što su pravilna rezidba, đubrenje, navodnjavanje i adekvatna hemijska zaštita, rizici oštećenja od niskih zimskih temperature svode se na minimum. Najčešća direktna zaštita od poznih prolećnih mrazeva jeste primena mera: zadimljavanja, orošavanja, preventivna primena biopreparata itd. Ovim merama posledice mraza znatno se mogu ublažiti, a temperature na tim površinama mogu se povećati za 2-3 stepena.

Takođe, pri ovakvom kolebanju temperatura, važno je osnovnu (zimsku) rezidbu voćaka,  uraditi što kasnije, jer to odlaže cvetanje. Što se tiče intenziteta rezidbe ona treba da bude blaga uz ostavljenje što više rodnih grančica i cvetnih pupoljaka.

Proizvođači moraju detaljno da pregledaju svoje zasade nakon mrazeva

Kakve su preporuke za voćare za naredni period? Šta je to što moraju da urade u svojim voćnjacima?

U narednom periodu proizvođači bi trebalo detaljno da pregledaju svoje višegodišnje zasade i utvrde intenzitet oštećenja nasto od niskih temperatura. Ukoliko je kod mladih voćaka došlo do izmrzavanja mladara, njih bi trebalo jednom korektivnom rezidbom prekratiti do zdravih delova. Posle toga biljke bi trebalo nađubriti azotnim đubrivima (AN ili KAN) sa nešto pojačinim količinama, da bi se stimulisale na vegetativni porast i bržu regeneraciju. Od hemijskih tretmana, kada biljke razviju lisnu masu korisno je primeniti preparate na bazi aminokiselina i biostimulatora.

Rezidba mladih voćaka

Povećanje zasada pod višnjom i leskom

Da li se površine pod voćem u našem regionu u poslednje vreme povećavaju, smanjuju ili stagniraju i koje voćne vrste su najzastupljenije kod nas?

S obzirom na sve veći nedostatak obradivih površina, usitnjenost poseda i sve veću nestabilnost cena na tržištu, proizvođači se sve više opredeljuju za intenziviranje biljne proizvodnje. Iz tog razloga, deo svojih  parcela prevode u podizanje višegodišnjih zasada, onih voćnih vrsta za koje imaju siguran plasman na tržištu ili u svežem stanju ili kroz neki vid prerade. U poslednjih nekoliko godina na teritoriji srednjeg Banata značajno su se povećale površine pod višnjom i leskom, budući da se kod ovih voćnih vrsta većina agrotehničkih i pomotehničkih mera može obaviti mehanizovano. Standardne voćne vrste kod kojih se zasadi redovno podmlađuju i nema velikog variranja u površinama jesu kajsija, šljiva i dunja. Međutim, zbog velikog udela ručnog rada i nedostatka radne snage, u manjoj meri podižu se zasadi jabuke, a iz istih razloga zapaženo je i blago smanjenje površina pod zasadima vinove loze.

Savremeni zasad borovnice

Ono što predstavlja novinu u našem region jesu savremeni zasadi borovnice gajene u supstratu. Uz primenu kompletne agrotehnike i uz ugovoren plasman kvalitetnih plodova pretežno I klase, ova voćna vrsta obezbeđuje visoko profitabilnu proizvodnju po jedinici površine. Veliki doprinos ovakvom razvoju voćarske proizvodnje, daju brojni projekti realizovani od strane Ministarstva poljoprivrede i Pokrainskog sekretarijata. Pored nacionalnih izvora finansiranja, poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost korišćenja i sredstava iz IPARD pretpristupnog fonda Evropske Unije. Na taj način kroz različite konkursne linije, proizvođači imaju mogućnost unapređenja svojih gazdinstava čime postaju konkurentni kako na domaćem tako i na svetskom tržištu.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh