I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Visoke temperature pogoduju razvoju štetočina u povrću

Ekstremno visok rast temperatura vazduha sa periodima bez padavina utiče na intenzivno i brzo razmnožavanje insekata. Zbog toga što im je ciklus u ovakvim vremenskim uslovima kraći, jača je populacija. Stručnjaci savetuju redovan obilazak parcela i pravovremeno tretiranje povrća protiv štetočina. Kada je reč o bolestima, one se javljaju u uslovima navodnjavanja. Suprotno razvoju štetočina, razvoju bolesti više pogoduje kišno vreme.

Na osnovu vizuelnog pregleda koji su stručnjaci Prognozno izveštajne službe Zrenjanin obavili pre nekoliko dana konstatovano je da u regiji Srednjeg Banata postoji mnogo problema sa buvačem.

„Ova štetočina najveće štete pravi na kupusu, posebno na mladim bljakama rasada. Buvač oštećuje tako što progriza lisnu površinu i stvara loše kondicione biljke za dalje rasađivanje. Zbog toga smo i dali signal za tretman protiv buvača. Velike štete pravi i bela leptirasta vaš kojoj pogoduju visoke temperature vazduha. Ona se takođe hrani na naličju lista kupusa, karfiola i svih ostalih kupusnjača“, kaže Snežana Parađenović iz PIS Zrenjanin.

Snežana Parađenović

„Protiv buvača proizvođači imaju dobar izbor hemijskih sredstava i ova štetočina se može držati pod kontrolom. Ali, potrebno je da su tretmani vezani, sa razmakom od pet dana, kako bi adekvatno bila obuhvaćena sva imaga. Za belu leptirastu vaš ne postoji neko najsretnije hemijsko rešenje. I ovde su takođe bitni vezani hemijski tretmani. Da se slaže tretman na tretman, zato što ova štetočina intenzivno polaže jaja u velikom broju. Tretmanom se suzbijaju imaga i larve, a jajna legla ostaju nepokrivena hemijskim tretmanom tako da svakodnevno imamo prisutnu frekvenciju ove štetočine“, dodaje naša sagovornica.

Kupusni moljac je stigao do četvrte generacije

Osim ovih štetočina, prati se i prisustvo kupusnog moljca.

„Kupusnog moljca pratimo već duži period. Sada je stigla četvrta generacija, a ima ih ukupno osam. Uvek imamo dve do tri generacije po jednoj vrsti proizvodnje. Ako se zna da je jedna vrsta proizvodnje traje od 60 do 80 dana, što zavisi od fiziologije biljke, ona bude pokrivena sa dve do tri generacije kupusnog moljca“, kaže Parađenović.

Zaštita paprike i paradajza od štetočina

Preporuka struke je da se od štetočina na vreme zaštite i paradajz i paprika.

„Paprika koja se proizvodi i u plastenicima i na otvorenom, u narednom periodu će biti ekstremno ugrožena od pamukove sovice koja je imala neke varijacije u letu. Imala je veoma visok izlet, ali u tom trenutku nije bilo intenzivnog polaganja jaja jer su ona odumirala zbog visokih temperatura. Sledeći talas u kojem se hvataju maksimalni ulovi prouzrokovaće novi talas položenih jaja koja neće biti sterilna zbog pada temparatura tokom noći. Preporuka proizvođačima paradajza i parike je da se odmah urade tretmani protiv pamukove sovice jer se u ovoj godini ne može sačekati izletanje kukuruznog plamenca koji posebno naseljava papriku. Pri ovakvim vremenskim uslovima vreme između položenog jaja i piljenja pamukove sovice traje između 24 i 48 sati“, objašnjava naša sagovornica.

Vreme pogoduje razvoju insekata

Visoke temperature pogodovale su i razvoju insekata koji mogu da prozrokuju ogromne gubitke na povrću.

„Visoke temperature su uticale na produkt velike brojnosti tripsa. To je pogotovo značajno u proizvodnji paprike babure jer oni svojim radom stružu pokožicu ploda. To dovodi do nekvalitnih plodova, ružnog izgleda, koji nemaju tržišnu vrednost. Oni se nalze u cvetu i tu bi trebalo raditi tretmane u kontinuitetu isto kao kod bele leptiraste vaši, grinja, vašiju… To su sitni insekti koji imaju skriven način života i često prouzrokuju štete koje proizvođači ne mogu da identifikuju. Takva situacija se najčešće pripisuje fiziološkim nedostacima određenih elemenata, insolacijama, odnosno delovanjima sunca. Tripse se nalaze u cvetu, jedva su vidljive te se pregledi moraju raditi u kontinuitetu i lupom“, kaže Parađenović.

„Takođe, prisutne su i vaši, koje zajedno sa tripsom i cikadama utiču na prenošenje biljnih virusa, te se moraju držati pod kontrolom zbog direktnih i indirektnih šteta. Sisanjem sokova na naličju lista vaši mogu da npr. dovedu do stopiranja rasta parike i da zaustave njeno plodonošenje. Na paprici je primećena i bakteriozna pegavost koja je karakteristična za uslove navodnjavanja. U ovom slučaju u kontinuitetu treba raditi bakarne tretmane u večernjim satima, ali sa niskim dozama jer bakar vrlo agresivno može da utiče na sterilitet cvetova, odnosno da onemogući stvaranje plodova“, dodaje naša sagovornica.

U plasteničkoj proizvodnji paradajza može se očekivati pojava minera.

„Ova štetočina kod nas nije prisutna u velikoj meri. Ipak, mora pažljivo da se prati jer su simptomi karakteristični. Javljaju se u vidu mina koje ona produkuje na listu, a kasnije na plodu. Ona je vrlo invaziona, što znači da za veoma kratko vreme može da uništi plastenik. I u proizvodnji paradajza su prisutni tripsi, ali od njih ne postoji opasnost ukoliko su formirani svi spratovi sa plodovima jer su njihova staništa cvetovi“, objašnjava Parađenović.

Bolesti povrća se javljaju u uslovima navodnjavanja

Kada je reč o bolestima povrća, njima više pogoduje vlažno nego suvo vreme.

„Bolesti se javljaju u uslovima navodnjavanja kada se beleže duži periodi vlaženja lista. Do manifestacije bolesti može doći kada padnu temperature, mahom noću od 20 sati. Bolest nastaje na donim listovima i širi se po spratovima. Takav simptom je sada prisutan na karfiolima. Reč je o crnoj pegavosti karfiola koja veoma može da ugrozi proizvodnju. Rastom temperatura središte karfiola žuti tako da je preporuka proizvođačima da vežu listove i pokriju sredinu biljke kako bi karfiol ostao beo“, kaže naša sagovornica.

Ove godine je u Srednjem Banatu zabeležena i značajna proizvodnja dinje. Prinosi su jako lepi, kažu stručnjaci, kao i zdravstveno stanje biljaka. Stvaranje šećera na visokim temperaturam je veoma intenzivno, tako da dinje i lubenice imaju izuzetan ukus.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh