I dok se s jedne strane poljoprivrednici žale da se do slobodnih njiva za kupovinu ili zakup sve teže dolazi, s druge strane u Srbiji ima mnogo zaparloženih parcela. Najčešći razlozi zbog kojih se ne obrađuju su loš kvalitet zemljišta, izuzetno usitnjeni posedi, nerešeni imovinski odnosi, nedostatak stanovništva u ruralnim predelima, piše RTS. Poslednjih nekoliko godina država je počela da popisuje zaparložene njive koje su u njenom vlasništvu i da ih pod povoljnim uslovima izdaje investitorima koji ih raščišćavaju i stavljaju u funkciju.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 hektara zaparloženog zemljišta. Osim što su ruglo, neobrađene njive predstavljaju i veliki ekonomski gubitak jer se sa njih ne ubiraju plodovi koji donose zaradu. Za vlasnike parcela sa kojima se graniče su i razlog dodatnih briga i muka.
“Ja imam dva vinograda. Do skoro je okolo bilo četiri zaparložene parcele od komšija. Ove godine je jedna manje, jer je gazda počeo da radi svoju zemlju. Na našoj “vinogradarskoj oazi” u Melencima ima puno takvih napuštenih mesta i to nam predstavlja jako veliki problem. To je izvor zaraze. Stvara nam zasenu, zaklanja vetrove…”, počinje priču Dragiša Gvožđan, vinogradar iz Melenaca za RTS.
“Vlasnici zaparloženih parcela koje se graniče sa mojim vinogradom su živi, ali nikako ne možemo da ih nateramo niti da to rade, niti da prodaju. To su parcele od 10, 20, 30 ari i od toga nema neke zarade. To tako stoji i samo nama vinogradarima pravi problem”, objašnjava ovaj poljoprivrednik.
Jedna zapuštena parcela je, kaže, u parlogu već četvrt veka.
“Tu 25 godina niko ušao nije. To je žbunje, drveće. Na širini od četiri metra sam parlog sam iskrčio mašinom. Taj deo kosim redovno kako bih zaštitio svoj zasad. I kod ostalih ja kosim i sklanjam travu. To mi oduzima jako puno vremena. To je izvor zaraze, pogotovo od kad se pojavila fitoplazma. Nju prenosi neki skakavac koji živi u parlozima, zakorovljenim delovima. Džabe mi tretiramo naše zasade, kad oni noću prelaze u naše njive, prenose tu bolest, hrane se tu…. To su strašne stvari i to je zaista veliki problem”, ističe Gvožđan.
“Ako se obratite inspekciji, oni traže da podnesete prijavu… To znači da moramo da prijavimo komšije i onda mi odustajemo od zvanične pisane prijave… To je zaista veliki problem, ali se sistemski ne rešava. Moramo sami da se bormo sa tim”, kaže ovaj vinogradar.
Uprava za poljoprivredno zemljište identifikuje parcele u državnom vlasništvu koje niko ne obrađuje
U Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da raspolažu podacima koji se odnose na državno zemljište. Od 2019. godine, uz podršku UNDP, sprovode projekat identifikacije napuštenog državnog poljoprivrednog zemljišta. Do danas je ovaj posao okončan na otprilike jednoj trećini teritorije naše zemlje.
“U okviru ovih aktivnosti vrši se terenska provera za svaku pojedinačnu državnu parcelu koja nije predmet zakupa. Tako smo utvrdili da se na području 46 opština i gradova nalazilo 3.937 hektara napuštenog zemljišta. Cilj aktivnosti ministarstva je da se zaparloženo zemljište, koje definitivno predstavlja negativnu društvenu pojavu, svede na najmanju moguću meru”, navode za RTS u Upravi za poljoprivredno zemljište.
Samo od ovih površina koje su identifikovane na terenu, do danas je u zakup dato tj. u funckiju stavljeno 1.475 hektara.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
.gif)
.gif)
