I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Lazarevljani izlicitirali najviše cene zakupa za državno poljoprivredno zemljište

Protekla tri dana pažnja poljoprivrednika grada Zrenjanina bila je usmerena na licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta. U većini katastarskih opština paori su se dogovorili i zemlju uzeli u zakup po početnim cenama. To, međutim, nije bio slučaj sa poljoprivrednicima iz Lazareva, Perleza, Kleka i Melenaca koji su tokom nadmetanja podigli cenu zakupa i do četiri puta.

U prostorijama Poljoprivredne stručne službe od 21-23. januara smenjivale su se grupe poljoprivrednika sa teritorije grada Zrenjanina. Neki su se još pre dolaska na licitaciju za državnu zemlju dogovorili da parcele koje se nalaze u njihovim katastarskim opštinama podele na ravne časti. Bilo je i onih koji su takav dogovor postizali neposredno pre nadmetanja.

„U suštini, poljoprivrednici u Zrenjaninu su zadovoljni licitacijom, odnosno činjenicom da smo ponuđenu zemlju uzeli po početnim cenama. Nismo zadovoljni količinom zemlje koja je na licitaciji. Dogovorili smo se da to malo zemlje koja je na raspolaganju paorima,  podelimo na ravne časti. Svako od nas će u proseku dobiti po 2,5-3 hektara. U zavisnosti od toga kakvo vreme bude bilo, zemlju ćemo priremiti za prolećnu setvu najbolje što budemo mogli“, kaže Svetislav Seležan, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.

Stočari zainteresovani za zakup pašnjaka

Većinu poljoprivrednika interesovala je samo kvalitetnija zemlja. Bilo je, međutim, i onih koji su se prijavili da uzmu u arendu i lošiju zemlju.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Kao stočar, zemlju sam dobio mnogo ranije po pravu prečeg zakupa. Sada sam licitirao za pašnjak i uzeo sam u zakup 40 hektara pašnjaka po početnoj ceni. To mi je potrebno za ispašu krava. Meni ovo znači jer iz godine u godinu postajem sve veći stočar i proizvodim sve više mleka. Trenutno na muži imam šezdesetak krava. Uz to, imam i tridesetak junica. Već godinama unazad se situacija u Tarašu ponavlja, a to je da se na licitaciji uglavnom nudi zemlja lošeg kvaliteta kao što su trstici, pašnjaci i kopovi. Ovo je zakup na godinu dana, a ja mislim da je to jako kratko. Najave da će biti dugoročnijeg zakupa je bilo, ali za sada je sve ostalo samo na priči. To je naša pusta želja. Da se to daje u dugoročniji zakup mogli bismo da sejemo različite kulture, pa čak i krmno bilje, čime bi se poboljšao kvalitet zemlje. A koristili bismo i više stajnjak“, kaže Ratinko Vučetić, poljoprivrednik iz Taraša.

Najviša izlicitirana cena oko 69.000 dinara po hektaru

Za razliku od većine poljoprivrednih proizvođača koji su se dogovorili oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, proizvođači iz Lazareva, Perleza, Kleka i Melenaca to nisu uspeli. Oni su prvog dana licitiranja dostigli duple depozite zbog čega su morali da uplate dodatni novac kako bi nastavili nadmetanje.

„Nije situacija ista što se tiče zemlje u svakoj katastarskoj opštini. U Perlezu je malo ponuđene zemlje, a i pretežno je lošeg kvaliteta. Ona bolja zemlja je pretežno otišla investitorima i stočarima, a dosta dobre zemlje je vraćeno i restitucijom. Ovde se vuku repovi od nekih prethdnih licitacija. Nema neke velike matematike, tu je više nešto drugo u pitanu da ne kažem lično. Za ove cene krivi su međuljudski odnosi. Mislim da ćemo se prekrstiti i čekati da vidimo šta će biti. Ekonomski, ovo je na granici isplativosti, možda čak nije ni isplativo. Problem je i datum održavanja licitacije. Zemlja nije nikakva. Moje lično viđenje je da mi proizvođači moramo da se uzdamo samo u boga“, kaže Aleksandar Moldovan, poljoprivrednik iz Perleza.

U Komisiji za licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta kažu da su zadovoljni kako je nadmetanje prošlo.

„Trećeg dana licitacije ovde su bili poljoprivrednici iz onih mesta u kojima su bili dostignuti dupli depoziti za ponuđene parcele. To su Lazarevo, Klek, Melenci, Perlez. U Lazarevu je zemlja sa početnih 17.000 dinara po hektaru otišla na skoro 69.000 dinara. To znači da je dostignuta cena četiri puta veća od početne. Na jednom javnom nadmetanju smo imali prigovor. Jedan od učesnika je tražio da se u zapisnik uvede kako jedan od poljoprivrednika koji se pojavljuje na licitaciji zemlju kasnije daje u podzakup, što je zakonom zabranjeno. Mi, kao komisija, to ne rešavamo. Zna se ko to radi“, objašnava Nataša Tomić, predsednica Komisije za licitaciju državnog poljoprivrednog zemljišta u Zrenjaninu.

Žalba na postupak licitiranja za parcelu koja je namenjena za podizanje voćnjaka

Poljoprivrednici iz Stajićeva najavljuju žalbu na postupak licitacije.

„Mislimo da je grubo prekršen sam pravilnik za licitiranje. U našoj katastarskoj opštini postoji jedna parcela koja se izdaje na period od 30 godina, a koja je namenjena za podizanje voćnjaka. Komisija je tražila neki biznis plan, pismo o namerama o kojem ta komisija ne odlučuje. U oglasu ne stoji da se taj biznis plan prilaže na licitaciji komisiji. O tome ne odlučuje ova Komisija, već komisija Ministarstva poljoprivrede. U oglasu lepo piše da je rok za predaju elaborata 60 dana od dana potpisivanja ugovora o zakupu, a ne od licitacije. Za tu parcelu je bilo zainteresovano dvoje poljoprivrednika iz sela. Jedan je imao elaborat, a drugi nije, pa ga je komisija diskvalifikovala“, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Naše pitanje je kako je neko mogao da ima elaborat o podizanju voćnjaka, kada se do sada nikada zemlja nije izdavala na tako dug period. Uz to, nije bilo moguće uraditi ozbiljan biznis plan za pet radnih dana koliki je bio rok od dana objavljivanja oglasa na sajtu grada Zrenjanina do datuma podnošenja prijava. Svi mislimo da je bilo namešteno da taj jedan proizvođač dobije tu parcelu. Zbog toga smo na sinoćnjem sastanku odlučili da i njega i njegovog dedu isključimo iz Udruženja poljoprivrednika Stajićeva, kao i iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.“, dodaje naš sagovornik.

„Što se tiče ostale količine zemlje koja je ostala za ratare to je bilo jako malo, ispod desetak hektara kvalitetne zemje. Jer ostalo je bilo namenjeno Food planetu, a kao što je poznato protiv njih smo dobili spor pred Upravnim sudom. Nadamo se da će biti drugog kruga i da ćemo tu zemlju dobiti u zakup. Ostatak su činili ritovi koji nisu ni za šta“, objašnjava Kleut.

Državna zemlja bi trebalo da se daje u zakup mnogo ranije

Po ko zna koji put proizvođači su ukazali na činjenicu da se licitacija održava kasno.

„Već šestu godinu licitacija se održava kasno, što znači da nemamo dovoljno vremena da je pripremimo. Uz to, ne poštuje se ni plodored jer kad u ovom vremenu dobijamo parcele, na njima ne može da se gaji pšenica“, kaže Kleut.

„Datumski, licitacija je kasno održana, ali ako znamo da do nove godine i nije moglo da se ore, jer je zemlja bila suva, onda ovo javno nadmetanje i nije kasno održano. Svi mi koji smo orali ranije imali smo mnogo veće troškove. Trošili smo više goriva, dobili smo veće grudve“, priča Ratinko Vučetić.

Na licitaciji je bilo ponuđeno nešto više od 13.500 hektara državne zemlje, uključujući i zemljište koje je opredeljeno za davanje u zakup kompaniji Tenis. Podsetimo, ova kompanija je zatražila pomeranje vremena početka investicije za narednu agroekonomsku godinu.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh