U Botošu živi oko 2000 stanovnika. Većina se bavi poljoprivredom. I pored toga što u selu ima nekoliko otkupnih mesta, broj onih koji sarađuju sa zemljoradničkom zadrugom Matica i povezanim preduzećem Mladost d.o.o. raste. Kako je prošle godine pokrenuta proizvodnja u bioelektrani, koja je, takođe, deo ovog sistema, očekuje se da se broj kooperanta u narednom periodu poveća.
Kompanija Mladost d.o.o. osnovana je 1945. godine. U to vreme bila je seljačka radna zadruga i zvala se “1. oktobar”. Više od sedam decenija osnovna delatnost firme je proizvodnja poljoprivrednih dobara. Tokom svih ovih godina Mladost d.o.o. je imala i uspone i padove u poslovanju. 60-ih i 70-ih godina prošlog veka raspolagala je sa 1700 hektara zemljišta i zapošljavala je više od 150 radnika. 90-ih godina i ova firma počinje da se suočava sa različitim problemima. Na kraju, 2002. godine Mladost d.o.o. odlazi u stečaj. Preduzeće je privatizovano 2006. godine.
“Novi vlasnik, Branislav Pomoriški, je u celosti isplatio sve poverioce. Urađena je dokapitalizacija i reorganizacija kompanije. Postali smo Mladost d.o.o. Dokapitalizacija je bila milion evra. Još dva miliona evra uloženo je u mehanizaciju. Za obnovu sistema za navodnjavanje, koji su bili u jako lošem stanju, uloženo je još oko 500 hiljada evra. Nisu bili u funkciji ni sistemi, ni kanali, ni pumpe za snabdevanje vodom… Sada je to sve u funkciji i sve je pod video nadzorom“, kaže Jovan Filipović, direktor tehnike i proizvodnje u Mladost d.o.o. i tehnički direktor bioelektrane Bioelektra.
„Kada je firma privatizovana ni jedan jedini traktor, niti bilo koja druga mehanizacija, nije bila ovde. Objekti nisu bili za upotrebu”, dodaje naš sagovornik.
Poljoprivrednici sve više sarađuju sa ZZ Matica i Mladost d.o.o.
Mladost d.o.o. ima skoro 1000 hektara zemljišta pod zalivnim sistemom. To je kompaniji omogućilo razvoj i širenje proizvodnje “zelene energije”. Od 2009. godine značajan deo poslovanja se bazira na korišćenju biomase i postrne setve. Kako se razvija proizvodnja tako raste i broj poljoprivrednika sa kojima ova kompanija sarađuje.
“Sa kooperantima sarađujemo isključivo preko povezane firme – ZZ Matica iz Botoša. Ugovaramo proizvodnju, nabavku repromaterijala – semena, đubriva, zaštitnih sredstava… Zadruga otkupljuje od kooperanata useve, a onda bioelektrana to otkupljuje od ZZ Matica. Prošle godine je petoro kooperanata predalo silažni kukuruz za potrebe elektrane. Ove sezone je prvi put sa kooperantima ugovorena proizvodnja raži i sirka za potrebe bioelektrane. I to na 60 hektara. Poljoprivredne usluge pruža Mladost d.o.o, jer poljoprivrednici nemaju mehanizaciju za skidanje silaže i za dopremanje do skladišta. Zadruga je opremljena kompletnom mehanizacijom. Imamo dva silažna kombajna. Tu je 5 samoistovarnih prikolica. Imamo i traktore, žitne kombajne, sejalice… Sve je novo. Interesovanja za saradnju ima sve više”, objašnjava naš sagovornik.
“Botoš je malo selo, ima oko 2000 stanovnika. I u selu postoji nekoliko otkupnih mesta. I pored toga kod nas se povećava broj kooperanata. Baš zbog bioelektrane. Otkup kukuruza, pšenice, ječma je nešto standardno što svi rade. Mi trenutno imamo 100-ak kooperanata sa kojima aktivno radimo. Verujemo da će ih u narednom periodu biti i više”, dodaje Filipović.
U planu proširenje skladišnih kapaciteta
Mladost d.o.o. raspolaže i skladišnim prostorom.
“Kada je reč o skladištima, imamo silose kapaciteta 2000 tona, kao i podno skladište istog kapaciteta. Skladišni prostor za silažu je neograničen, jer je skladištimo na zemlji. Planiramo proširenje kapaciteta, izgradnju novih silosa. Kada će to biti realizovano zavisi od finansija, jer je reč o zaista velikim investicijama”, kaže naš sagovornik.
Kooperanti zadovoljni uslovima koji im se nude
Poljoprivrednici koji sarađuju sa ZZ Matica i Mladost d.o.o. kažu da su zadovoljni uslovima poslovanja. Neki čak toliko da kompletne radove na njivi prepuštaju ovim firmama.
“Poljoprivrdom se bavim 40-ak godina, možda i više. Imam 25 hektara. Najčeše sejem osnovne kulture – pšenicu, kukuruz, suncokret. Sa zadrugom u Botošu sarađujem tako što mi oni nabavljaju repromaterijal, obavljaju mi mašinske poslove kao što su setva, žetva, đubrenje. Takođe, svoje proizvode sa njive predajem kod njih. Jednostavno odem kod njih, kažem šta hoću, oni to obave. Na kraju odbiju cenu repromaterijala i usluga i razliku novca mi isplate. Pošto sam iz Zrenjanina, meni se ne isplati da za svaku operaciju idem u Botoš. Ovako oni sve urade i na kraju mi daju ono što je moja zarada. Dugo sarađujemo. Nikada nije bilo problema”, kaže Stevan Đurđev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
“Ove godine sam odlučio da promenim kulture koje sejem. Ponuđeno mi je da radim raž i sirak. I ja sam to prihvatio. Raž se skida oko polovine maja i onda ćemo odmah sejati silažni sirak. To sve je za bioelektranu”, dodaje naš sagovornik.
“Ako se pokaže da je setva energetske raži i sirka isplativa, možda ću i sam promeniti setvenu strukturu”
“Imam 6,5 hektara. Uglavnom sejem pšenicu i kukuruz. Pola-pola. Nikada ne sejem istu kulturu na istoj parceli. Sarađujem sa zadrugom Mladost u Botošu u nazad 10-ak godina. Predajem im svoje proizvode. Od njih uzimam semena, đubrivo, zaštitna sredstva. Zadovoljan sam, jer uzimam repromaterijal, koji vraćam u robi kada se završi vršidba. To je bolje nego da dajem novac za setvu. Nikada nije bilo nikakvih problema. Ovde ima dosta otkupnih mesta, ali oni su najpovoljniji. Čak im se obraćam i za savete, kada mi nešto nije jasno ili kada imam nekakav problem. Nemam puno zemlje, pa pšenicu i kukuruz uglavnom odmah prodajem”, kaže Momčilo Aničić, poljoprivrednik iz Botoša.
“Čekam da vidim kako će proći kooperanti koji su ove sezone sejali raž. Ako se pokaže da je kombinacija setve energetske raži i silažnog sirka isplativa, možda ću i ja deo površina sledeće godine da opredelim za te biljke”, dodaje naš sagovornik.
Prostora za proširenje saradnje poljoprivrednika i ZZ Matica i Mladost d.o.o. i te kako ima. Pogotovo ako se zna da u narednom periodu kapacitet bioelektrane treba da bude utrostručen.
.gif)
