Voćarstvo u Vojvodini: Potencijala ima u podizanju zasada dunje, višnje, oraha…

Vojvodina se vekovima smatra žitnicom Evrope. U ovom delu zemlje do pre 20-ak godina proizvodile su se gotovo isključivo ratarske kulture. Međutim, uvođenje savremenih tehnologija omogućilo je poljoprivrednicima intenziviranje proizvodnje. Sve je više onih koji prelaze na voćarstvo, povrtarstvo i proizvodnju lekovitog i začinskog bilja. O tome koliko je voćarstvo zastupljeno u Vojvodini, kakve su perspektive ove proizvodnje i na šta poljoprivrednici moraju da obrate pažnju razgovarali smo sa profesorom doktorom Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakuleta u Novom Sadu, koji je ujedno i predsednik Društva voćara Vojvodine.

Do 2000. godine u Vojvodini su voćarske zasade imale samo velike kompanije koje su se bavile poljoprivrednom proizvodnjom.

“Posle privatizacije 2000. godine kod svih veliki agroindustrijski kompleksa koji su se bavili voćarskom proizvodnjom, polako je došlo do propadanja voćnih zasada. Međutim, vrlo brzo su se sami poljoprivredni proizvođači snašli. Zahvaljujući, pre svega, savetovanjima i uvođenju novih tehnologija već 2004-2005. godine počeli su da se interesuju za voćarstvo. Danas je u Vojvodini u odnosu na 2002. godinu voćarska proizvodnja povećana za preko pet puta“, kaže profesor doktor Zoran Keserović, predsenik Društva voćara Vojvodine.

„Ovome su u mnogome doprineli podsticaji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a koji se odnose se na podsticanje tehnologija koje su prilagođene klimatskim promenama. Naime, mi smo predlagali da se podižu zasadi sa protivgradnim mrežama. One štite ne samo od grada, već i od ožegotina koje su postale veliki, veliki problem za voćarstvo. Najviše se u Vojvodini uradilo kada je u pitanju tehnologija proizvodnje jabuke. Imamo izdvojene centre kao što su recimo Fruška Gora, Telečka visoravan, Titelska visoravan, Južni Banat. Ove oblasti su pravi voćarski rejoni“, dodaje naš sagovornik.

Problem sa plasmanom jabuke u 2018. godini

Uprkos savremenim zasadima jabuke proizvođači prošle godine nisu uspeli da prodaju svoje proizvode.

„Imamo problema sa plasmanom jabuke. Po mom ličnom mišljenju to se dešava zato što je u Evropi jabuka više rodila za 36 posto. Mislim i da bi uredbu koje je donelo ministarstvo trebalo ukinuti, jer je ona omogućila malom broju kompanija da mogu da izvoze jabuku. Na to se žale brojne zadruge koje traže izvozne dozvole. Ne dobijaju ih jer ne ispunjavaju sve uslove koji su propisani uredbom. Mislim da bi to trebalo bar privremeno ukinuti. Sami proizvođači moraju više da rade na kvalitetu jabuke. Čini mi se da u 2018. nisu dovoljno na tome radili. Imamo jako puno nekvalitetne jabuke zbog čega je došlo do pada cene“, kaže Keserović.

Voćarstvo ima potencijala u proizvodnji dunje, višnje, oraha…

Osim što zasadi jabuka zauzimaju značajne površine, poljoprivrednici podižu savremene zasade i drugih voćnih vrsta.

„Uvođenje novih tehnologija u voćarstvu, udruživanje i osiguranje zasada su garant uspešne voćarske proizvodnje. Većina poljoprivrednih gazdinstava ima male poljoprivredne površine. I onda te površine mogu najbolje da iskoriste ako se bave intenzivnom proizvodnjom kao što su voćarstvo, povrtarstvo, aromatično i lekovito bilje. Svaku od ovih proizvodnji mora da prati i pčelarstvo. U poslednje vreme se mnogo uradilo na tehnologiji podizanja zasada lešnika, jagoda i trešnje. Trešnja je deficitarna voćna vrsta, sve se više traži. Postoji veliko interesovanje velikih kompanija da sa ratarske proizvodnje pređu na voćarsku, pa se podižu ogromni zasadi oblačinske višnje. Među 10 izvoznih proizvoda u 2018. godini nalaze se tri voćne vrste. To su malina koja je na drugom mestu po izvozu. Jabuka je na četvrtom mestu, a na devetom je smrznuta višnja. Imamo, takođe, veliki izvoz breskve i nektarine“, objašnjava Keserović.

„Mislim da imamo još potencijala kod krupnoplodnih sorti višanja koje nismo dovoljno iskoristili. Isto je i sa podizanjem zasada lešnika kojih je u poslednje vreme sve više. Postoji jedna praznina a to je kod podizanja zasada dunje, posebno sa sortama koje su otporne na bakterioznu plamenjaču. Još uvek imamo veliki uvoz jezgra oraha. Orah je, takođe, jedna od perspektivnih voćnih vrsta“, precizira naš sagovornik.

Poslednje 2-3 godine i u Srbiji se proizvodi savremena oprema za voćnjake

Podizanje voćnjaka bez savremene opreme danas je gotovo nezamislivo. Ipak, kada su se proizvođači u Vojvodini odlučivali da sa ratarstva pređu na voćarstvo uvođenje novih tehnologija nije išlo glatko.

„Moram da priznam da je u početku bilo velikih problema da se uvedu savremene tehnologije u voćarstvo. Za to su se pretežno opredeljivali ljudi koji su imali novac i koji su novac stekli u nekom drugom biznisu. 2005-2006. godine smo gotovo svu opremu za savrmene voćnjake uvozili iz Italije. U poslenjih nekoliko godina se sve za voćarstvo proizvodi u Srbiji. I sadnice i stubovi i ankeri i protivgradne mreže. Postoje kompanije koje to sve postavljaju. U početku su velike kompanije podizale savremene zasade, ali su vremenom i mali proizvođači shvatili da moraju da pređu na savremene tehnologije ukoliko žele da opstanu na tržištu. A to znači da imaju dobar prinos i odličan kvalitet voća“, objašnjava Keserović.

Udruživanje i osiguranje zasada su obavezni u voćarskoj proizvodnji

Ukoliko žele da izađu na zahtevna tržišta proizvođači moraju da se udružuju. Može se reći da su voćari među prvima to shvatili i prihvatili.

„Voćari su možda primer za ostale grane poljoprivrede kada je reč o udruživanju. Jako je mnogo zadruga koje se formiraju, a što dokazuje projekat države „500 zadruga u 500 sela“. Od 72 zadruge koje su formirane u 2018. godini samo su dve voćarske zadruge dobile sredstva u visini od po pola miliona evra. Postoje 22 zadruge koje se bave ili primarnom proizvodnjom ili preradom voća. I to je značajan iskorak u odnosu na prethodni period“, kaže naš sagovornik.

I dok mnogi proizvođači na osiguranje useva gledaju kao na trošak, voćari to smatraju investicijom.

„Osiguranje voćnjaka je neminovno. Tu su veliki rizici i sigurno je da proizvođači moraju da osiguraju svoje zasade, pogotovo što postoje subvencije države za to. Ukoliko proizvođači nemaju protivgradne mreže obavezno moraju da se osiguraju. U voćarstvu su štete ogromne. Zamislite da nekom strada prinos od 10 vagona jabuke po hektaru. Mogu reći da su poljoprivrednici spremni na ovaj čin, jer u poslednje vreme raste broj proizvođača koji se osiguravaju“, zaključuje na kraju razgovora profesor doktor Zoran Keserović.