I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Uzgoj nojeva bi mogao da bude unosan posao, ali država to ne prepoznaje

Pre dvadesetak godina u Srbiji je bio trend da se otvaraju farme nojeva i puževa. Oni koji su zagovarali ove poslove obećavali su ozbiljnu zaradu, pa su mnogi pokušali da se bave uzgojem afričkih ptica i mekušaca. Međutim, posle izvesnog vremena pokazalo se da obećanja i očekivanja nisu ispunjena, pa su se farme polako zatvarale. Čini se, ne zato što to nije i ne bi mogao da bude unosan posao, već zato što se zakazalo u organizaciji i obezbeđenju tržišta. Jedan od retkih farmera koji nije odustao od posla i uzgoja nojeva jeste Radivoj Olćan. O tome kakva je ptica noj, koliko je zahtevna i da li bi od uzgoja nojeva moglo da se živi, razgovarali smo sa ovim Zrenjanincem.

Prve nojeve Radivoj Olćan nabavio je pre 15 godina. Neki od njih i danas su na njegovoj farmi koja se nalazi na kilometar od grada, u ataru kod Fazanske šume. Farma se prostire na 31.500 kvadrata i poseduje neophodne objekte i mehanizaciju.

„Nojeve sam počeo da držim 2003. godine. Krenuli smo sa 10 nojeva – pet ženki i pet mužjaka. Kada sam donosio odluku da uđem u ovaj posao počeo sam da čitam i tražim informacije o tome kako izgleda gajiti nojeve. Ideja koja me je vodila je bila ta da nešto u životu moraš da radiš. Ja volim životinje i hteo sam da radim ono što niko ne radi. Ovo je bio izazov za mene. Nisam hteo da budem konobar, nisam hteo da otvaram prodavnicu i slično. U prirodi mi je da sam drugačiji od drugih. Prvi nojevi su stigli iz Francuske. Sada na farmi imam pet ženki i tri mužjaka. Oni su stari 20, 15, 10, 9, 8 godina”, počinje priču Radivoj Olćan, vlasnik farme nojeva.

Radivoj Olćan

Da bi se opstalo u poslu bitno je biti uporan i strpljiv

“U vreme kada sam kretao u ovaj posao bilo je dosta ljudi koji su pokušavali nešto slično. Međutim, mnogi su vrlo brzo propali. U svakom poslu moraš da budeš strpljiv. Tu nema ničega na brzinu. Mnogi bi voleli da danas počnu posao i da već sutra imaju veliku zaradu. Većina sanja avione, kamione. Da danas uloži dinar, a da sutra zaradi 10. Pošto bi ljudi na lak način da dođu do para onda su se pomamili. Tako su im obećavali da će se brzo obogatiti na puževima, pa na nojevima… Ljudi su kupovali stubove, žice, limove… To su im prodavali ovi koji su bili malo umešniji. I na kraju se ispostavilo da su samo ti koji su prodavali opremu za ograđivanje farmi profitirali, a da oni koji su hteli da drže puževe nisu imali nikakvu zaradu”, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kao i mnogo puta do sada pokazalo se da ideja i volje za radom ima. Problem je, čini se, bio to što organizacija nije bila dobra. Tačnije oni koji su obećavali mnogo nisu zaokružili priču tj. nisu obezbedili tržište i siguran plasman.

“Možda bih i ja propao da nisam bio uporan. Nisam se mnogo ovajdio, ali nisam odustao. A zna se da samo uporni momci dolaze do devojaka (smeh). To je recept i u poslu. Nisam mislio, a nisam se ni nadao da ću se brzo i lako obogatiti iako je postojala jako lepa priča. Ostao sam uporan zato što jako volim ovo što radim. Potrebno je izvesno vreme da se posao razradi i ja sam bio strpljiv”, objašnjava Olćan.

Noj u prirodi nosi 6-7 jaja, a na farmi i po 60

Da bi od noja bilo koristi potrebno je prilagoditi ga uslovima života na farmi.

“Noj je poludivlja ptica iz Afrike. On živi tamo gde nema uslova za život koza i ovaca. Kad ženka nosi jaja ona snese po jedno jaje svaki drugi dan. U prirodnim uslovima snese 6-7 jaja godišnje. Ne nosi više zato što misli da je to dovoljno za produžetak vrste. Ona onda legne na ta jaja i izleže piliće. Kad se pilići izlegu moraju da se čuvaju, a čuva ih mužjak. Međutim, čovek hoće da od noja napravi mašinu. Da godišnje nosi 100 jaja. Ženka noja može da nosi dosta jaja, ali to nije pravilo i nije u prirodi ove ptice. Na farmi noj ima drugačije uslove. Tu joj čovek “krade” jaja da bi ih stavio u inkubator. Pošto nikada nema jaja, ženka noja nema na čemu da leži i onda nosi mnogo više jaja. Za godinu dana može da snese 50-60 jaja”, kaže naš sagovornik.

“Jaja stavljam u inkubator i izležem piliće uglavnom. A ima i kad prodam jaja. Sve zavisi kad ih ženka snese, jer se trudim da izlegnem piliće u leto. Tada ima najmanje problema za njihov razvoj. Da bi se izleglo jedno pile potrebno je 42 dana. Prvih 4-5 dana pile ne jede ništa, jer mora da se isprazni. Ono u sebi ima žumančanu kesu iz koje se hrani. Ako mu se da hrana u tom periodu može da dođe i do trovanja. Ja sam imao slučaj da su se pilići noja izlegli i u prirodnim uslovima tj. u gnezdu. To je jako, jako retko na farmama. Mogu da vam kažem da je velika razlika između pileta koje se izleglo u inkubatoru i onog koje se izleglo u gnezdu. To koje se prirodno izleglo već prvog dana počinje da trči”, dodaje Olćan.

Jedno goveče pojede za dan koliko osam nojeva

Ovaj zrenjaninski farmer tvrdi da noj nije zahtevna ptica.

“Mladi pilići su malo zahtevniji jer njima u početku treba nege. Ali, jako malo, svega 3-5 dana i onda počinju sami o sebi da se staraju. Sami jedu. Otprilike 7-8 nojeva pojede istu količinu hrane kao jedan bik. To je neki reper koliko su oni zahtevni. Ne moraju čak ni da se čuvaju. Samo se ograde i puste da tu žive. Nema da se čisti štala. Najvažnije je da se sačuvaju da ne pobegnu. Noj je ptica koja je velika i može da bude teška i do 170 kilograma. Dostiže visinu od 2,7 do 3 metra. Zato je potrebno obezbediti mu prave uslove na farmi. Važno je da ograda bude dobra”,  kaže naš sagovornik.

“Za razliku od farmi krava, svinja na kojima su pojilice obavezne, nojevima one nisu potrebne. Jednom ili dva puta se hrane dnevno. Jedu isključivo prirodnu hranu sa mineralima i vitaminima. Pre svega, kukuruz, ovas, tritikal, a najviše celulozu tj. detelinu. Nema koncentrata. Nojevi jako dobro podnose sve klimatske uslove i nije im potrebna štala. Samo nastrešnica gde mogu da se sklone kad je vetar i kad je baš, baš hladno. Ponekad kad su niske temperature noj se neće skloniti. On ima perje, a perje je najbolji izolator” dodaje vlasnik farme nojeva Olćan.

Nojevo jaje je najzdravije na svetu

Od noja može da se proda bukvalno sve. Od jaja, pileta, kože, perja do mesa.

“Jaje noja mora da bude u inkubatoru 13-15 dana i onda se gleda da li je oplođeno ili nije. Ako je oplođeno ostaje u inkubatoru, ako nije onda izduvavam ljusku koju prodajem. Ljuske su interesantne umetnicima, crkvama, slikarima… Na njoj se slika, ona se rezbari, prave se ukrasi… Jaja prodajem po ceni od 25 evra. Jedno nojevo jaje menja između 25-30 kokošijih jaja. Nojevo jaje je najzdravije na svetu, jer noj ne živi u kavezu… Prepeličja jaja su po kvalitetu na petom mestu. Perje se prodaje po komadu. Jedno belo pero košta i do 1.000 dinara. Cene ostalih peruški je manja. Od perja se prave venčanice, ukrašavaju se svadbe, može da se koristi u IT industriji. Jedna venčanica od nojevog pejra može da košta i do 15.000 evra”, priča Radivoj Olćan.

“Kad se izlegu pilići moj posao je da ih prodam. Male nojeve obično kupuju ljudi koji vole prirodu i ptice. Ima i onih koji razmišljaju da naprave farmu, a to su mlađi ljudi uglavnom. Inače, država ne obraća pažnju na nas koji uzgajamo nojeve. A oni su daleko isplativiji od goveda. Koliko je novca potrebno za jednog bika, toliko je novca potrebno da se odgaji osam nojeva. Čista zarada na ovaj ptici je oko 200 evra. A zarada na biku je oko 150 evra. Jedno tele pojede hrane koliko osam nojeva. Pa je onda lako da se izračuna koliko su rentabilne i isplative ove životinje. Pile noja starosti do 10 dana košta oko 120 evra. Kada je reč o velikim nojevima  cena zavisi od toga kolika je ptica, da li nosi jaja ili ne… Veliki noj obično košta oko 500 evra”, dodaje naš sagovornik.

Država ne prepoznaje uzgoj nojeva kao deo stočarstva

Radivoj nojeve najčešće prodaje u Srbiji.

“Nekoliko ptica sam prodao i u zemljama bivše republike. Ne znam da li se to računa kao izvoz. Mada što se tiče izvoza, tu je jako komplikovana stvar. Ne postoje jasne procedure za izvoz nojeva. I onda se ljudi snalaze da odnesu pticu iz Srbije recimo u Makedoniju ili Bosnu ili Crnu Goru…Kad registrujem svoje gazdinstvo u formularu ne postoji stavka nojevi, već se ja registrujem kao ostale životinje. Kada bi država uredila ovu oblast ja bih mogao da zaposlim na svojoj farmi 5-6 ljudi. Ali, ovako to ne mogu. Meni recimo traže da na farmi imam septičku jamu za nojeve. Pa to je van svake pameti… Oni i ne znaju kako izgleda noj uživo, videli su ga samo na slici. U ovom poslu se osećaš kao Don Kihot, boriš se sa vetrenjačama. Uspeh zavisi samo od tebe, kako se ti snađeš”, tvrdi Olćan.

Nojeva mast je izuzetno zdrava, a kilogram košta i do 10.000 dinara

Meso noja je, takođe, među najzdravijim mesima. Međutim, u Srbiji se ne koristi mnogo.

“Prodajem i meso, ali to je uglavnom komšijama i prijateljima. Problem je što nema klanice za nojeve. Meso noja ima manje masnoća i holesterola nego ćureće belo meso. Ovo meso mogu da jedu dijabetičari, oni koji su bolesni, na dijeti, na posebnom režimu ishrane. U mojoj porodici se koristi nojevo meso u ishrani. Najvažnija i najzdravija stvar koju daje noj jeste nojeva mast. Ona ima izuzetna svojstva. Dobra je za opekotine, hemoride, da se koristi kao zaštita od sunca… Ako se jede može da leči čir na želucu… Kilogram nojeve masti košta oko 10.000 dinara. Koliko će se masti dobiti od jednog noja zavisi od toga kako je hranjen taj noj…Noju treba oko godinu dana da postigne kilažu od 100-120 kilograma da bi se isplatilo njegovo držanje. Izraelci kolju noja već sa 9 meseci. Ali, oni imaju tržište. Mi nemamo”, kaže naš sagovornik.

Mužjak noja zna da bude i sa pet ženki, ali vezu ostvaruje samo sa jednom

Najvažniji posao u odgajanju nojeva jeste sačuvati ih na farmi.

“Dešavalo se da pobegne noj sa farme, ali oni su se već navikli na mene i onda se vraćaju… Noj trči brzinom od 50-60 kilometara na sat. Čovek ne može da trči za njim. I ko nije sa njima stalno trebalo bi da bude oprezan. Jer noj čuva sebe i svog partnera. Noj je jako posesivan i zaljubljiv. I neće svaki noj da se pari sa svakom nojkom. Napraviti jedan par ili triling – noja mužjaka i dve ženke je jako teško. Taj triing ne bih prodao ni za kakve pare. Ja pokušavam da napravim triling i nadam se da ću uspeti u tome”, objašnjava Radivoj Olćan.

Noj u proseku živi 50 godina, ali ima podataka da može da dostigne starost i od 75 godina. Interesantno je da se mužjak noja trudi da osvoji srce ženke. Tada počinje “ratnički ples”. Noj udara nogama, njiše vratom praveći neobične pokrete, trči u velikim krugovima i postaje razjaren. Alfa mužjak se tada bori da stvori harem od dve do pet ženki. Pobednik će se pariti sa svim ženkama u oblasti, ali će samo sa jednom dominantnom ostvariti i vezu tj. postaće par sa njom.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh