Proizvođači u Srednjem Banatu sve se više interesuju za uzgoj lešnika. Nedavno je i italijanska kompanija Ferero predstavila svoj program rada u Zrenjaninu. Tada je najavila da će podržati poljoprivredna gazdinstva, kompanije i zadruge koje odluče da podignu zasade lešnika. Podrška, ipak, nije bezuslovna. Potencijalni uzgajivači moraju da imaju najmanje tri hektara plodnog zemljišta. I to onog na kojem lešnik uspeva, a što se utvrđuje prethodnom analizom parcela.
U poslednjih nekoliko meseci rađeno je više analiza zemljišta u Zrenjaninu i okolini kako bi se došlo do podatka da li je ovdašnje tlo pogodno za podizanje zasada i uzgoj lešnika.
„Osnovni zahtev kod sadnje leski jeste da to bude plodno i rastresito zemljište. Od sadržaja hranjivih elementa najvažnije je da fosfor, azot i kalijum budu u granicama normale, odnosno da budu izbalansirani. Prednost prilikom određivanja sadržaja tih elemenata treba uvek dati kalcijum-karbonatu koji se određuje agrohemijskom analizom zemljiša. On je jedan od glavnih faktora na osnovu kojeg mi odlučujemo da li da se lešnik sadi ili ne. Zemljište mora da bude i lako propusno, da nema podzemnih voda, da nije kamenito, ni peskovito. Mehanički sastav je takođe bitan. Što se tiče kiselosti, zemljište mora da bude umereno bazno, ne preterano kiselo“, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva PSS Zrenjanin.
Pre podizanja zasada donosi se odluka za šta se lešnik gaji
Lešnik ima različit sortiment. Da bi se izabrao najbolji, potrebno je da se potencijalni uzgajivači jasno odrede da li žele da rade za konditorsku industriju ili ne. Tačnije, da li hoće da lešnik ide direktno u preradu ili će to biti za konzumnu upotrebu.
„Tek nakon odluke za koga lešnik žele da proizvode, proizvođači mogu da donesu odluku o sortimentu koji žele da posade. Jako je važno da u zasadu budu zastupljene bar tri sorte, jer se lešnik oprašuje putem vetra. U tom slučaju oprašivanje između sorti mora da postoji. Zbog toga treba potrefiti da vreme cvetanja i oprašivanja bude isto kod svih sorti u zasadu. Konditorska industrija najviše traži italijanske sorte i nešto turskih. To su sorte koje već postoje u našim zasadima“, objašnjava naša sagovornica.
Kalemljeni lešnik je skuplji, ali pre stupa u punu rodnost
Lešnik se može gajiti kao žbun ili kao stablašica. I jedan i drugi način sadnje imaju svojih prednosti i mana.
„Proizvođači se najčešće opredeljuju za kalemljen lešnik, iako je on po ceni negde i tri puta skuplji od izdanačkog sadnog materijala. Neka iskustva sa terena govore da je izdanački zasad dugovečniji. Malo imamo problema kada je reč o jakim zimama i izmrzavanjima koji se više odražavaju na kalemljenim lešnicima. U principu sam rad sa kalemljenim lešnikom je lakši, jer je on kalemljen na lešniku koji prirodno ne daje izdanke. Obrada, zaštita i sve ostalo se lakše sprovodi u zasadu. Kod kalemljenog lešnika prvi značajniji rod imamo već u trećoj godini. Možda je to jedan od razloga zbog kojeg ga proizvođači više uzimaju. Prva finansijska dobit ostvaruje se malo ranije. Kod izdanačkog lešnika prvi značajniji rod se malo duže čeka. Negde u petoj godini ostvaruje se rod koji počinje da vraća uloženu investiciju, koja nije mala“, napominje naša sagovornica.
Za podizanje zasada lešnika potrebno je izdvojiti od 5000 do 6000 evra po hektaru. Kompanija Ferero je nedavno u Zrenjaninu predstavila mere podrške za proizvodnju lešnika, kao i mere za podizanje novih zasada. Programi podrške namenjeni su poljoprivrdnim gazdinstvima, firmama i zadrugama sa najmanje tri hektara plodnog tla pogodnog za uzgoj ove kulture.
.gif)
.gif)
