I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Uređenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje na nekoliko lokacija u Vojvodini

U Srbiji se navodnjava oko tri posto obradivih površina. To je daleko iza evropskog proseka koji iznosi dvadesetak procenata oranica. Da bi se povećale površine pod zalivnim sistemom, država je odvojila značajan novac za subvencionisanje nabavke opreme za zalivanje i bušenje bunara. Osim toga, novcem iz Abu Dabi fonda započeto je uređenje kanalske mreže koja će omogućiti i odvodnjavanje i navodnjavanje. U prvoj fazi je predviđeno da se privedu nameni kanali koji će omogućiti zalivanje novih 50000 hektara u čitavoj zemlji.

Jedan od većih problema u poljoprivedi Srbije je to što se tek tri posto oranica navodnjava. Mnogi kanali koji su još davno izgrađeni, zapušteni su i ne mogu da se koriste. Novac iz Abu Dabi fonda koristiće se za uređenje i proširenje kanalske mreže koja će služiti za navodnjavanje i odvodnjavanje parcela. Radovi na prvim projektima čišćenja kanala su počeli u Vojvodini, a u narednom perodu biće pokrenuti i u Centralnoj Srbiji.

„Na severu naše zemlje počinju veliki radovi na izgradnji sistema za navodnjavanje u okviru nacionalnog programa koji sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku svih koji u ovom projektu učestvuju. Veoma sam zadovoljan što su ovde u Vojvodini  počeli prvi radovi na realizaciji 11 projekata. Četiri danas, još pet će započeti narednih dana, a dva u toku godine, dakle svi koji su prijavljeni za finansiranje iz Programa za navodnjavanje – Abu Dabi fonda. Zajedno sa projektima u Centralnoj Srbiji sprovodićemo radove koji će dovesti do izgradnje sistema za navodnjavanje koji će pokrivati više od 50000 hektara“, kaže Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine, koji je sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem obišao radove na dvonamenskom sistemu Međa u opštini Žitište.

Navodnjavanje novih 762 hektara u Međi

Kada bude potpuno sređen, kanal će omogućiti navodnjavanje novih 762 hektara.

„U okviru prvog projekta u naselju Međa, 17 kilometara dug kanal za odvodnjavanje biće pretvoren u dvonamenski. Tako će po potrebi služiti i za navodnjavanje. Ključna stvar jeste da se nijedne godine ne stane sa realizacijom ovakvih programa. Ovo što je započeto preko Abu Dabi fonda, što koordinira Vlada Srbije preko nadležnog ministarstva, a u čemu ćemo i mi pomagati, mora imati potpuni kontinuitet. I to sve dok ne dovedemo broj hektara pod sistemima za navodnjavanje približno evropskom proseku. To znači da moramo narednih pet, deset godina da radimo u potpunom kontinuitetu“, objašnjava Mirović.

„Zbog toga će 31. avgusta na sednici pokrajinske Skupštine na dnevnom redu biti predlog odluke o dodeli dodatnih 100 miliona dinara Vodama Vojvodine za pripremu projektne dokumentacije za drugu fazu izgradnje sistema u Vojvodini iz Abu Dabi fonda. Narednih godina ćemo u značajnijim finansijskim iznosima podržati ove projekte. Potpuno smo spremni, radovi kreću, i u budućnosti u ovoj oblasti više ne sme biti stajanja. Na to nas opominje i vreme“, dodaje predsednik Vlade Vojvodine.

11 pojekata za zalivanje 50000 hektara u Srbiji

Da je država odlučna da poveća površine pod zalivnim sistemima potvrdio je i resorni ministar.

„Naš odgovor na sve ovo što nas snalazi s vremenskim prlikama i neprilikama jeste navodnjavanje. Ove godine će skoro milijardu i po biti uloženo u te projekte. Činjenica je da se bar 2-3 decenije unazad ovome nije polagala velika pažnja. Imamo jako velike probleme zbog toga. Ova vlada se uhvatila u koštac sa time. Zahvalan sam svim mojim prethodnicima koji su omogućili da dođe do realizacije ovoga. Mi više ne stajemo. Ovih 11 projekata i tih 50000 hektara koji će se navodnjavati, jesu samo početak. Cenim da u naredne 2-3 godine, naročito iz ovog Abu Dabi fonda koji je reda veličine 100 miliona dolara, možemo da završimo toliko posla, da pređemo šestocifrenu cifru u broju hektara koje ćemo zalivati“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

„Činjenica da su prva četiri projekta koja su započeta, najmanji projekti. Ostali su mnogo veći. Međa jeste jedan od manjih sistema, ali hteli smo da pokažemo kako jedan sistem koji je ranije služio samo za odvodnjavanje, može da promeni svoju funkciju i da bude i za navodnjavanje. Naročito regionalni sistemi. Jedan veliki sistem na prostoru Centralne Srbije – to je sistem Mačva, pokriće u jednom obuhvatu 11000 hektara. Tenderski postupak je u toku. Nema stajanja najmanje narednih 300 dana, dok ne počnemo novu fazu. Na raspolaganju nam je još nekih 80 miliona dolara. Od nas zavisi koliko ćemo brzo raditi. Mislim da za vodoprivredu i poljoprivredu idu bolji dani“, dodaje ministar.

Kanali će biti dvonamenski

Klimatske promene uzimaju danak, a zadatak države je da se tome suprotstavi znanjem, naukom i finansiranjem.

„Naš odgovor na sušu su sistemi za navodnjavanje, a kasnije i elektrifikacija polja. Naravno, u planu je i novi sistem protivgradne zaštite zasnovan na potpuno digitalnom sistemu i uvezivanju sa najsavremenijim tehničkim rešenjima koja postoje. To radimo sa Trajalom iz Kruševca, znači naša pamet. Što je za drumski saobraćaj auto-put, to je za poljoprivredu navodnjavanje“, objašnjava naš sagovornik.

„Ovde se konkretno uklanja kompletno rastinje, a radi se i produbljivanje samog kanala da bi voda gravitaciono mogla da ide od Begeja 17 kilometara kroz kanale. Rade se i ustave sa nižim profilima da ne bi došlo do izlivanja, da voda ne bi napravila štetu. Tako možemo da kontrolišemo nivo vode u kanalu i sa obe strane ovog kanala ljudi mogu da zalivaju svoje parcele. To ćemo raditi na ostale tri lokacije na kojima su radovi počeli. Pet regionalnih sistema zahtevaju drugačiju vrstu radova i crpne stanice. To su znatno složeniji poslovi“, kaže Nedimović.

Pripremni radovi na kanalu u Međi podrazumevaju mašinsko tarupiranje vegetacije bagerskim i traktorskim tarupom. Zemljani radovi obuhvataju uređenje inspekcione staze, mašinsko izmuljavanje kanala i razastiranje deponija od izmuljenja. Takođe, sprovode se i radovi na objektima koji se nalaze na kanalskoj mreži i obuhvataju rekonstrukciju cevastih propusta. Vrednost investicije je 142.000 evra, odnosno 17.172.000 dinara.

Podsticaji za bunare i opremu za navodnjavanje

Za sada se u Srbiji navodnjava samo mali procenat oranica, ali kada budu završeni svi kanali koji su obuhvaćeni prvom fazom projekta iz sredstava Abu Dabi fonda, to će se znatno poboljšati.

„Mislim da za 5-6 godina možemo da stignemo do cifre od 300000 hektara i da budemo konkurentni sa okolinom. Treba znati da imamo dva sistema navodnjavanja. Jedan u kojem se voda koristi iz kanala, a drugi je individualni gde se voda koristi iz bunara. Mi za te bunarske sisteme već dajemo 50 posto povrata sredstava kako za bunar, tako i za sistem kap po kap, plastične cevi… Imali smo mnoštvo ovakvih kanala, koji već 3-4 decenije stoje zapušteni i nikada nisu bili dovršeni. Naš posao je da dovršimo to. Nama je cilj da gde god imamo i mali kanalčić pokušamo da stvorimo uslove da voda tamo dođe. I to na teritoriji cele zemlje. I na mikroprostorima gde su voćari oko Topole, Smedereva – gde je zarada po jedinici površine mnogo veća, jer je to dodata vrednost“, objašnjava resorni ministar.

„Kanali će značiti velikim proizvođačima, ali ne i malima“

Proizvođači iz sela pozdravljaju uređenje kanala, ali smatraju da mali proizvođači neće imati koristi od toga.

„Ovaj sistem bi trebalo da da svoje rezultate i ja ne sumnjam u to, ali za male poljoprivrednike on neće veliko da da. Zato što u Međi još nije izvršena komasacija. Kupiti jedan sistem za navodnjavanje nije mala para. Ne znam da li će država da da nekom sredstva da bi navodnjavao pola jutra. Treba da imaš opravdanost i da taj sistem sutra bude održiv. Mi takvih parcela nemamo u selu. Seljak iz Međe neće osetiti ništa od ovog čišćenja kanala. Korist će imati ovi veliki pre svega Mrkšićevi salaši i Matijević. Ja obrađujem malo zemlje, jer sam u penziji. Samo četiri hektara“, kaže Tomislav Stojanov, poljoprivrednik iz Međe.

Tomislav Stojanov

„Svakako da će kanali pomoći poljoprivredi, biće tu i podzemnih voda više, biće više rose. Ko bude mogao da zaliva svoje parcele imaće pun efekat. Deca i penzioneri će imati uživanje zbog pecanja. Ja radim nekoliko hektara jer sam u penziji od skoro. Neću uvoditi sistem za navodnjavanje na svoje parcele, jer moje njive nisu blizu kanala. Ima velikih proizvođača koji će to koristiti i ovo je za njih pun pogodak. Još da je urađena komasacija, ne bi bilo problema“, smatra Velizar Radlovački, poljoprivrednik iz Međe.

Velizar Radlovački

Žitište ima projekat za izgradnju novog kanala u Banatskom Karađorđevu

Opština Žitište i sama podržava izgradnju kanalske mreže.

„Mi smo u Banatskom Karađorđevu, po završetku komasacije koja bi trebalo da bude u novembru, projektom predvideli da od 5600 hektara, koliko je ukupno u ataru, 2000 hektara bude obuhvaćeno izgradnjom novog sistema za navodnjavanje. Radovi bi trebalo da koštaju oko 88 miliona. U razgovorima sa zvaničnicima iz pokrajine i republike, dobili sm podršku za to. Ako ne bude drugih izvora finansiranja, mislim da ćemo u sistemu sufinansiranja sa Vodama Vojvodine završiti taj poduhvat za 2-3 godine. To je teren koji je pokazao do sada da voda hoće da ostaje tu. Tako da bi kanali bili dvonamenski. To se radi na inicijativu građana“, objašnjava Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište.

Besplatno bušenje bunara u zrenjaninskom ataru

Projekti za navodnjavanje iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata realizovaće se na teritoriji cele Srbije. Za prvih jedanaest postoji spremna projektna dokumentacija. Pored dvonamenskog sistema Međa, zemljani radovi i izgradnja ustava realizuju se  na kanalima dvonamenskog sistema  Itebej I, Rečej i Jankov most I i II.

„Mislim da nema bolje vesti za naše proizvođače od ove da pravimo sisteme za navodnjavanje. Svedoci ste i da smo u prethodne dve godine kao lokalna samouprava značajna sredstva izdvojili za bušenje bunara u zrenjaninskom ataru. To se pokazalo kao dobra investicija, posebno ove godine. Sa tim ćemo nastaviti i naredne godine“, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Činjenica je da klimatske promene uzimaju svoj danak. Da je sve više i sušnih i kišovitih godina koje nanose ogromne štete proizvođačima. Ponovno uspostavljanje kanalske mreže tamo gde je ona postojala i izgradnja novih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, u budućnosti bi trebalo da doprinesu da se te štete svedu na minimum. Takođe, navodnjavanje je i uslov za dve žetve godišnje. 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh