I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Uljana repica sve interesantnija poljoprivrednicima u Srbiji

i love zrenjanin tv

Iako uljana repica ne spada u najznačajnije gajene vrste, ova uljarica ima višestruku namenu. Interesantno je da se sve više gaji za proizvodnju biodizela. U svetu se čak trećina biodizela proizvodi od ove biljke. U zemljama Evropske unije skoro 80 procenata ovog goriva vodi poreklo od uljane repice. Srbija je pogodna za gajenje ove uljarice i ona zauzima sve veće površine. Prosečni prinos uljane repice je oko četiri tone po hektaru, ukoliko su vremenski uslovi optimalni. To znači da se sa jednog hektara dobija oko jedna tona biodizela.

Procenjuje se da je ove jeseni u Vojvodini uljana repica zasejana na između 50.000 i 60.000 hektara. To je znatno više nego ranijih godina. Jedan od razloga jeste taj što se ova uljarica pokazala veoma otpornom na različite vremenske neprilike. Zbog kolebanja temperatura vazduha u decembru prošle i u januaru ove godine, uljana repica na vojvođanskim prostorima bila je na ozbiljnom testu. Sumnjalo se da neće preživeti golomrazicu. Na sreću, to se nije dogodilo.

“Zbog evidentnih klimatskih promena i niskih otkupnih cena, površine pod pojedinim ratarskim usevima verovatno će biti smanjene. Tu se, pre svega, misli na soju i delimično na suncokret. Ove jeseni pšenica je posejana na većim površinama nego lane. Poslednjih godina uljana repica ima najveći trend rasta. Početkom septembra ove godine nije mogao da se nabavi ni kilogram semena. To znači da su sve količine koje su postojale na tržištu, plasirane i posejane. Inače, uljana repica je ove proizvodne godine bila jedna od retkih kultura koje su donele dobar rod”, kaže Miroslav Glavaški, direktor Zemljoradničke zadruge „Bečej“ iz Bečeja.

Uljana repica sve atraktivnija za proizvodnju

Za sada se uljana repica dobro razvija.

“U ovoj godini uljanoj repici problem su mogli da predstavljaju buvači. Ali, to se nije dogodilo. Poljoprivrednici sada moraju da obrate pažnju na brojnost glodara, a na proleće će od stručnjaka dobiti potrebne instrukcije šta im valja činiti”, kaže Dragica Janković, rukovodilac Pokrajinskog centra Prognozno-izveštajne službe.

Na našim prostorima se godinama unazad beleže klimatske promene sa velikim brojem tropskih dana, a i noći su sve toplije.

“Banat je ove godine platio cenu jer je imao 112 tropskih dana. To znači da su maksimalne temperature vazduha bile više od 30 stepeni. Bilo je i više od 25 tropskih noći sa minimalnim temperaturama iznad 20 stepeni. Pored toga, imamo i nedostatak padavina. Ustvari, pre bi se moglo reći da je reč o njihovom kolebanju. Najpre ih ima u jako velikim količinama, a zatim ih po nekoliko meseci uopšte nema”, objašnjava naša sagovornica.

Problemi koje ostale kulture imaju zbog klimatskih problema samo su jedan od razloga zbog kojeg se paori odlučuju da seju uljanu repicu.

“Nije uopšte jednostavno pravilno ostvariti plodored uljarica. Ipak, postoji dovoljno prostora da se uljana repica gaji na 120.000 hektara. Prognozira se da bi, u budućem periodu, pod uljaricama u Srbiji moglo da se nađe i 450.000 hektara. Ovo je veoma značajan podatak. Soja je značajna uljarica koja daje dobar procenat ulja i ima veoma važan izvozni potencijal. Ipak, mi šansu vidimo u proizvodnji uljane repice i ona postaje sve aktuelnija uljarica na našim prostorima. Možemo da budemo dobra sirovinska baza za proizvodnju biodizela od uljane repice”, kaže Aleksanda Gajdobranski sa Fakulteta za poslovne studije i pravo.

Za razliku od Srbije, Evropa subvencioniše proizvodnju biodizela

“Moramo menjati poljoprivrednu proizvodnju i ići ka adaptivnim merama. Naprosto se moramo osvestiti i orijentisati se ka integralnoj proizvodnji koja podrazumeva da se zna koji je predusev i šta se posle čega seje uz uvažavanje svih bioloških aspekata. Neophodno je napraviti sisteme useva i upravo na tome radimo zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Na taj način će se sve urediti. Tako je uređen i Sistem prognoze koji je u Vojvodini uspostavljen 2010. godine. On je rezultat evropskih zakona koji kažu da svaka zemlja mora znati šta ima od štetnih organizama. U suprotnom, od nje EU neće uvoziti ništa”, kaže Dragica Janković.

Za razliku od našeg, u svetu postoji razvijeno tržište proizvodnje i prodaje biodizela. Osnovni razlog za to je taj što je proizvođačka cena biodizela veća od cene dizel goriva. Svetski proizvođači biodizela i bioetanola su konkurenti jer imaju subvencije svojih država.

“Na evropskom tržištu ovaj energent mora da bude zastupljen u javnom saobraćaju od 7 do 12 posto. Upotrebu biodizela u evropskim gradovima zbog zaštite životne sredine finansiraju gradske uprave. I mi imamo obavezu da ovo gorivo uvedemo u upotrebu, a još smo daleko od toga. Da bi se organizovala proizvodnja biodizela država mora da uloži velika sredstva jer je činjenica da spas nije u manjim prerađivačkim radionicama”, objašnjava Gajdobranski.

U traktorima se može koristiti mešavina dizela i biodizela ili samo biodizel čiji kvalitet zadovoljava određene standarde.

EU traži novu sirovinsku bazu za proizvodnju uljane repice

Austrija, Holandija, Danska i Nemačka više nemaju kapaciteta za proizvodnju uljane repice. Ove zemlje traže novu sirovinsku bazu u Rumuniji, delimično Hrvatskoj i Bugarskoj, a mi ih sustižemo. Ipak, za sada one gledaju kako da kod nas kupe sirovinu, odnosno uljanu repicu čije bi ulje prerađivali u biodizel. Za Srbiju bi najbolje bilo da ima sopstvenu fabriku za proizvodnju biodizela za poznatog kupca investitora, a da država pomogne onako kao što pomaže i druge investicije.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh