 (1).gif)
Žetva pšenice u Srbiji samo što nije počela. Iako, dok kombajni ne uđu u njive ne mogu da budu sigurni u prinose, mnogi proizvođači kažu da će biti manji nego ranijih godina, piše RTS. Ratari s pažnjom prate dešavanja na svetskim berzama, jer poslednjih dana cena hlebnog zrna raste. Nadaju se da će ove sezone bolje proći nego lane, kada su zbog izuzetno niske cene pšenice bili na gubitku u proseku oko 500 evra po hektaru.
Žetva na imanju Đorđa Miletina, poljoprivrednika iz Torka trebalo bi da krene već naredne nedelje. Pšenica, kaže, na prvi pogled ne izgleda loše, ali će se njeno stvarno stanje znati tek kada krene otkos. Ne tako brzo, dodaje, znaće se i cena hlebnog zrna za ovogodišnji rod, budući da je poslednjih dana na tržištu žitarica zabeležen značajan rast, objavio je RTS.
„Očekujem da će cena biti bolja tek krajem septembra. Prema mojoj računici da bismo bili na pozitivnoj nuli trebalo bi da pšenica bude najmanje 30 dinara po kilogramu, pod uslovom da prinos bude bar 5,5 tona po hektaru. Lično očekujem oko 6 tona po hektaru, a to je 30 ili 40 posto manje u odnosu na pre tri, četiri i pet godina. Deo ću odmah prodati da isplatim dug za repromaterijal, a deo ću čuvati u kućnom silosu“, navodi Đorđe Miletin, poljoprivrednik iz Torka.
Prošle nedelje cena pšenice se na domaćoj produktnoj berzi kretala oko 23 dinara bez PDV-a. Proizvođači kažu da će, ukoliko ostane na tom nivou i ove godine biti u ozbiljnom gubitku.
„Ulaganja u prethodnoj sezoni su bila 167.000 dinara u hektar pšenice, a prinos je bio oko 5 tona, tako da smo imali gubitak od 500 evra po hektaru. Ove godine troškovi proizvodnje su za nijansu niži, ali će prinosi biti manji, tako da ćemo sa ovim cenama sigurno opet biti u minusu. Koliko bi najmanje trebalo da košta pšenica ne možemo da kažemo tačno, dok ne vidimo prinose. Nije isto kada imate 5 tona ili tri i po tone po hektaru“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.
Kao i sve ratare raduju ga pozitivne vesti sa svetskog tržišta na kojem se beleži rast cena žitarica. Podseća da su proizvođači sa državom dogovorili da se uredi robna berza.
„Dogovor je da se usaglase cene u Budimpešti, Parizu, Čikagu sa našom produktnom berzom. Da ne dolazi do raskoraka. Mi smo imali prošle godine da je u Mađarskoj cena pšenice bila 31 i 32 dinara za kilogram, a kod nas je u to vreme bila 21 i 22 dinara. To je veliki disbalans koji ne možemo da podnesemo. Nadali smo se i subvencijama za deklarisano seme, ali sada svi o tome mudro ćute“, priča za RTS ovaj ratar.
Poljoprivrednici kažu da bi cene njihovih proizvoda trebalo da budu određene jasnom računicom tj. odnosom ulaganja i prinosa. Ali, praksa pokazuje drugačiju kalkulaciju.
„Tačno se zna kako se računa cena pšenice. Koliko koštaju seme, đubrivo, mašinski radovi, a proizvođači treba i da zarade. Međutim, to se na tržištu ne dešava tako. Jednom je pšenica strateški proizvod, a drugi put je berzanska roba. Cena jako varira od godine do godine“, kaže Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.
„Ove godine je pšenica bila ispod 20 dinara. Kada se videlo da je nema ni u Evropi, ni u Brazilu, ni u Argentini, ni u Americi potražnja je porasla, a cena je počela da skače. Mislim da će vrtoglavi rast tek da usledi. U žetvi verujem da će biti 30-ak dinara, a kasnije još više, jer pšenice nema. Sve što budem mogao sačuvaću i čekaću bolju cenu“, dodaje.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine poklapa se sa računicom individualnih proizvođača. Ukupni troškovi proizvodnje pšenice ove godine su 162.976 dinara po hektaru.
„Prema našoj kalkulaciji proizvodna cena pšenice je 29,63 dinara po kilogramu za prosečni prinos od 5,5 tona po hektaru. To znači da će proizvođači koji imaju navedeni prosečni prinos, prodajom pšenice ispod proizvodne cene ostvariti gubitak”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
