I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Poljoprivrednici treba da se udružuju i da formiraju zadruge

ZrBizNet

Proteklih godinu i po dana zemljoradničke zadruge u Vojvodini uglavnom su se bavile upisom društvene svojine u zadružnu. Problema na terenu je bilo. Zadružni savez Vojvodine dao je značajan doprinos u njihovom prevazilaženju. Iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nedvosmisleno poručuju da je udruživanje u agraru neophodno.

Početkom prošle godine na snagu je stupio novi Zakon o zadrugama, a krajem godine obeleženo je 170 godina zadrugarstva u Vojvodini. Između ta dva događaja zadruge su imale ozbiljan posao. Da usaglase svoja akta sa aktuelnim zakonom. U početku je bilo velikih problema, pre svega, od strane Javnog pravobranilaštva koje je redovno ulagalo žalbe na sva rešenja koja su prvostepeni organi donosili.

„Uspeli smo da s Ministarstvom privrede i Republičkim geodetskim zavodom donekle rešimo problem. Do danas je većina rešenja podnetih u prvoj polovini prošle godine, postala pravosnažna. Tek kod pojedinih službi katastara na terenu su primećeni određeni problemi u radu. Ipak, većina je, u zakonom predviđenom roku, donosila rešenja o upisu zadružne svojine. Problem se desio od strane pravobranilaštva u podnošenju žalbi za koje smo smatrali da nisu argumentovane i osnovane. Posle toga bilo je nekoliko sastanaka sa predstavnicima Mistarstva privrede i ostalih nadležnih institucija i organizacija. Na određeni način problem je prevaziđen“, kaže Jelena Nestorov-Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine.

Južnobački okrug, tačnije grad Novi Sad i Srem su delovi Vojvodine u kojima su zadruge najduže morale da se bore da ostvare svoja zakonska prava.

Pokrajinski sekretarijat prepoznao je značaj zadružnog sektora i udruživanja.

 „Zajedno sa pokrajinskim sekretarom posetili smo 16 zemljoradničkih zadruga i u planu nam je da posetimo još toliko. To je veoma značajno jer država i šira javnost moraju da znaju da su zadruge okosnica razvoja u malim sredinama“, kaže Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Radislav Jovanov

Pokrajinski sekretar obišao zadruge kako bi se upoznao s njihovim problemima  

Jedno od vrlo jasnih opredeljenja Pokrajinske vlade je podrška poljoprivrednicima u pravcu udruživanja. I to u prave zadruge po tradicionalnim zadružnim principima. U direktnoj komunikaciji sa predstavnicima zadruga pokrajinski sekretar je došao do informacija koji su aktuelni problemi vezani za zemljoradničke zadruge.

„Neophodno je da celokupna, šira stručna javnost iz oblasti poljoprivrede šalje poljoprivrednicima jasnu i nedvosmislenu poruku da je prioritet udruživati se. I to, pre svega, u zemljoradničke zadruge. Mi u sekreterijatu za poljoprivredu smo to vrlo jasno prepoznali jer smo i kroz konkurse apostrofirali zemljoradničke zadruge. Zemljoradničke zadruge su do ne tako davno u svakom selu bile stub i oslonac svakog društvenog razvoja. Želimo da tako bude i u narednom periodu. Moram napomenuti da su moge zadruge u prethodnih 20-ak godina propale. Međutim, imamo i dosta kvalitetnih primera širom Vojvodine. One su od vitalnog značaja ne samo za lokalnu zajednicu, nego i za dalji razvoj poljoprivrede“, kaže Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Vuk Radojević

Zadruge imaju punu podršku Pokrajinske vlade

Osim sagledavanja situacije na terenu pokrajinski sekretar je zadrugarima približio mere podrške koje sprovodi sekreterijat na čijem je čelu, a čiji korisnici mogu da budu zadruge.

„Specijalizovane zemljoradničke zadruge jesu nešto što se profiliše na tržištu Vojvodine. Uveren sam da će u budućem periodu i postojeće, ali i one novoosnovane biti na neki način profilisane. I da će tako naći najbolje mesto na tržištu. Mi podržavamo zadruge kroz naše mere agrarne politike na teritoriji Vojvodine. Kroz konkurse, subvencije i bespovratna sredstva koja dodeljujemo i to bez ograničenja za njih. Primera radi, u konkursu za sisteme za navodnjavanje, ako je u pitanju intenzivna voćarska, vinogradarska i povrtarska proizvodnja, ograničenje za gazdinstva je da su ona do 50 hektara. Kod ratarske proizvodnje uslov je da je gazdinstvo veličine do 100 hektara. Međutim, zadruge nisu obuhvaćene ovim ograničenjima što vrlo jasno govori da želimo dodatno da ih podržimo u odnosu na ostale koji se bave poljoprivredom“, objašnjava naš sagovornik.

„U ovoj godini gotovo dvostruko više sredstava je opredeljeno za mini prerađivačke kapacitete. Reč je o preradi mesa, mleka, voća, povrća i grožđa. Grožđe je novina u odnosu na predhodnu godinu. Uveren sam da će zemljoradničke zadruge pored bavljenja, između ostalog intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, svoj fokus usmeriti i u izgradnju skladišnih kapaciteta. A u narednom koraku i određenih prerađivačkih kapaciteta. Sve to zajedno neminovno dovodi do poboljšanja položaja individualnih poljoprivrednika u celom sistemu agrara Vojvodine“, dodaje Radojević.

Bez zemljoradničkih zadruga nema ni sela

Svaka afirmacija zemljoradničke zadruge je pohvalna.

Zadruga je jedini subjekt za spas sela. Aktivnosti Vlade Srbije srpskom selu daju perspektivu. Ako inicijativa Ministarstva za regionalni razvoj bude bila uspešna, pametno i smišljeno sprovedena, mogu se razvijati i devastirana područja. Tu se, pre svega, misli na užu Srbiju, jer su tamo zadruge uništene, a samim tim uništena su i sela“, kaže Miloš Vuković, predsednik UO ZSV.

Milos Vuković

„Zadružni savez Vojvodine od inicijative za ravnomeran regionalni razvoj očekuje da opredeljena sredstva budu ciljno usmerena za zadruge. Da budu kontrolisana i da se rasporedi više novca za manje korisnika kako se ona ne bi rasplinula. Na taj način bi se podizalo selo po selo. Ako je to fond od dva miliona evra, njega treba podeliti na 200000 evra po zadruzi. Pri tome treba dobro iskontrolisati trošenje tih sredstava. Ne smemo dozvoliti kao što je to do sada bio slučaj da se pare daju i na kraju se ne zna gde su završile. Kao da su bačene u bunar. Prevashodno zbog činjenice da s 50000 evra ne može ništa da se uradi. Dakle, ta sredstva moraju biti veća. Reč je o dugotrajnom procesu i zbog toga je kontrola tokova novca veoma važna. Srbija je siromašna zemlja koja o svakom dinaru mora da vodi računa“, dodaje naš sagovornik.

Razmena iskustava zadružnih saveza u regionu

Zadružni savez Vojvodine u svojim aktivnostima i te kako koristi iskustva koja imaju slični savezi u regionu.

„Iskustva drugih zadružnih saveza u okruženju su nam mnogo pomogla u formiranju naših zateva prama našim nadležnim organima. Konkretno, najviše koristi u tom smislu smo imali od saradnje sa Zadružnim savezom Slovenije. Ova zemlja je već duži niz godina punopravna članica EU i ima uređenu poljoprivredu i poljoprivrednu politiku. Iskustva druge vrste stigla su nam iz BiH. Ova zemlja ima neke stvari i bolje uređene od Srbije, iako joj je zadružni sektor slabo razvijen. Kod nas su zadruge privredno razvijenije i zakonski uređenije, ali su tek 2015. godine donošenjem Zakona o zadrugama dobile dobar zakonski osnov. U većini ovih susednih država zakonodavstvo je bilo na višem nivou nego naše“, kaže Jelena Nestorov-Bizonj, sekretar ZSV.

Jelena Nestorov Bizonj

Tokom proteklog sajma poljoprivrede Zadružni savez Vojvodine je prvi put uspostavio kontakt sa Zadružnim savezom Mađarske i Pokrajinskim zadružnim savezom Baden Vitemberg iz Nemačke.

Mađarska nije sačuvala stare zadruge

„Interesantnu stvar smo čuli od Zadružnog saveza Mađarske. Iako je ova zemlja članica EU, njihovo mišljenje je da je Srbija, posebno Vojvodina, u pogledu zemljoradničkog zadrugarstva na razvijenijem stupnju. Kao razlog navode to što je u Mađarskoj transformacija zadrugarstva urađena na loš način za zadruge koje su imale dugu tradiciju. Oni imaju iz zadružnog pokreta i danas šta da pokažu, u smislu novijih zadruga. Ali, na žalost, nisu sačuvali staru bazu koju su imali i smatraju da je to veliki nedostatak u mađarskom zadružnom sektoru, ali i u poljoprivredi uopšte. Zbog toga je mađarski poljoprivredni proizvođač manje konkurentan u odnosu na poziciju koju je imao u starim zadrugama“, objašnjava naša sagovornica.

„Voleli bismo da sarađujemo sa nemačkom pokrajinom Baden Vitemberg“

„Za nas bi bilo jako interesantno da uspostavimo širu i dublju saradnju sa nemačkom pokrajinom Baden Vitemberg jer oni imaju dugu tradiciju zadrugarstva. Zadružni sektor je kod njih počeo da se razvija pre 150 godina. U njihovom zadružnom sistemu je mnogo više usluga za primarne poljoprivredne proizvođače. Čak i održavanje mehanizacije, što je kod nas prepušteno svakoj zadruzi pojedinačno, kod njih se radi unutar zadružnog saveza. Organizacija mašinskih prstenova im je, takođe, unutar zadružnog sistema. Zaštita bilja se ne obavlja na individualnoj liniji, već kroz zadruge. Bilo bi interesantno videti kako to u praksi funkcioniše“, dodaje Nestorov – Bizonj.

Činjenica je da individualni poljoprivredni proizvođači nemaju snagu da se sami nose s konkurencijom na velikim tržištima. Zbog toga je potrebno da se udružuju. Najbolje bi bilo u zadruge. Jer bi tada imali i bolju pregovaračku poziciju u trgovini, ali i niz pogodnosti kada je reč o nabavci repromaterijala, opreme, mehanizacije… Osim toga, bila bi im dostupnija i bespovratna sredstva koja se za podsticanje poljoprivrede izdvajaju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh