Stočarska proizvodnja u Srbiji je decenijama u problemu, a godišnji obim ove proizvodnje svake godine opada dva do tri procenta. I dok su ratari, voćari, vinogradari i povrtari posledice ovogodišnje suše odmah osetili kroz pad prinosa, uzgajivači stoke i stručnjaci kažu da će se uticaj ekstremnih vremenskih prilika na stočarstvo videti u narednim mesecima. Mnogi će, zbog nedostatka hrane za životinje, smanjiti i ovako mali broj grla, piše RTS.
Na farmi Svetozara Murgaškog iz Čeneja nekada je bilo 500 ovaca, a sada ih je oko 300. Naredne godine moglo bi da ih bude još manje.
„Teško je vreme za ovčarstvo. Čitavog leta ovce nisu imale gde da pasu, jer je trava još krajem maja izgorela i na pašnjacima je nije bilo uopšte. Nakon ovih kiša počela je trava da raste, ali sada sledi zahlađenje, a teško je čuvati ovce napolju kada je vreme loše“, objašnjava Svetozar Murgaški, uzgajivač ovaca.
Trenutno ovce prodaje po ceni od 300 dinara za kilogram, dok su jaganjci 600.
„Ni sa ovim cenama ne verujem da ću vratiti uloženi novac. Ovce su letos jele baliranu deteljinu i zrnastu hranu. Sve ovo će uticati na smanjenje stočnog fonda, jer ljudi ne mogu da obezbede hranu za stoku. Problem će osetiti svi, jer neće biti jaganjaca da se kupe za praznike“, ističe.
Posle Drugog svetskog rata u Srbiji je bilo više svinja nego danas
Ništa manje problema nema ni u proizvodnji svinja, kojih danas u Srbiji ima oko 2,2 miliona, što je manje nego posle Drugog svetskog rata.
„Nekada sam na farmi imao između 50 i 60 krmača, a sada tek 30-ak. I to ćemo da smanjimo, sin čak planira da ugasi proizvodnju. Uvoz i prasića i svinja i mesa je jako veliki problem“, kaže Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije.
Uvoz, navodi, ne možemo da zabranimo, ali možemo da ga smanjimo i pospešimo domaću proizvodnju.
„Doveli smo stočarsvo na rub propasti. Dodatno smanjenje stočnog fonda dovešće do još većeg uvoza. Godinama se zalažemo da na rafovima trgovinskih lanaca bude 70 posto domaćih proizvoda, kao u Slovačkoj. Naše tržište je preplavljeno proizvodima iz uvoza. Pojedini se prodaju pod oznakom domaće, a to nije domaća proizvodnja“, dodaje.
Zbog nedostatka hrane mnogi uzgajivači će dodatno smanjiti broj goveda
Nasuprot prethodnim sagovornicima koji su tokom godina smanjivali proizvodnju u zemljoradničkoj zadruzi Agro-Klek u poslednjih pet godina broj krava povećan je za 50 odsto. Trenutno na farmi ima 1.180 grla, od kojih je 600 muznih krava. Godišnje se ovde proizvede šest miliona litara mleka.
„Ovog leta je zaista teško bilo proizvoditi mleko. Više od 60 dana imali smo noćne temperature 27, 28 stepeni i dnevne preko 35 stepeni. Posledice tog iscrpljivanja stoke se još saniraju. Jako je teško vratiti muzni prosek na 33, 34 litre“, kaže Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge Agro-Klek.
Za razliku od mnogih farmera ovde su uspeli da obezbede dovoljne količine kukuruza. Ipak, ono što moraju da dokupljuju je prilično skupo.
„Primetan je rast cene stočne hrane, počev od lucerke, lucerkinog sena, sojine sačme, griza, proteinskih hraniva. Loš rod i katastrofalna suša uticaće na proizvođače koji se bave mlečnim govedarstvom. Uslovni refleks svakog farmera, kada vidi koliko je hrane spremio, jeste da smanji broj krava i zimu pregura samo sa najboljim grlima“, objašnjava.
Brža isplata subvencija značila bi, kaže, stabilnost i sigurnost farmerima. Mnogo bi im pomoglo i kada bi se ukinuo član 33 Zakona o podsticajima kojima se predviđa povrat 10 ili 20 odsto sredstava u budžet ukoliko farmer godišnje ostvari pravo na više od 10 odnosno 20 miliona dinara premije za mleko.
Cene mleka i mesa u maloprodaji ne zavise od proizvođača
Hoćemo li, pored svih poteškoća, imati dovoljno mleka i mesa i koliko ćemo to morati da platimo?
„Da li će biti dovoljno mleka u Srbiji ili ne uopšte ne zavisi od farmera. Nikada me niko nije pitao o ceni koštanja mog mleka. To određuju mlekare. Da li će domaćeg mleka biti na tržištu i koja je cena mleka u maloprodaji isključivo zavisi od mlekara i velikih marketa. Nikada se niko nije udubio u visinu trgovačkih marži kada je mleko u pitanju“, ističe Bokić.
Obim stočarske proizvodnje iz godine u godinu pada u proseku do tri posto. Godišnje se u našoj zemlji proizvede manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku trošimo ukupno 38 kilograma. Na uvoz hrane odlazi ozbiljan novac. Prošle godine je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 600 miliona dolara. Ove godine je toliko potrošeno već za prvih šest meseci.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
