Nemačka kompanija za proizvodnju mesa Tenis trebala bi već u novembru da postavi kamen temeljac na mestu gde će podići farmu u Srbiji. Plan je da prvu farmu Nemci počnu da grade u Zrenjaninu i to kod Banatskog Despotovca. Komisija za izdavanje državnog zemljišta dala je zeleno svetlo da se Tenisu izdaju oranice na period od 30 godina, a po osnovu investicija. Sada se čeka odluka Skupštine grada koja treba da da saglasnost na rešenje republičke komisije. Prema najavama, sednica na kojoj će po svoj prilici biti potvrđena odluka Komisije o davanju u zakup 2420 hektara Tenisu, mogla bi da se održi do kraja avgusta.
Farme svinja i klanica koje će biti vlasništvo nemačkog giganta Tenisa, prema najavama trebalo bi da počnu da se grade u novembru. I to na dve lokacije u Banatu.
„Što se tiče nemačke kompanije Tenis, ja sam već nekoliko puta izlazio u javnost. Odobrena su dva projekta ove kompanije. Jedan je u Zrenjaninu, drugi na prostoru Kikinde. Treći potencijalni će biti na prostoru Sečnja, tu postoji njihova zainteresovanost. Mi smo ova dva projekta odobrili, treći još nije razmatran, još se radi evalucija kompletnog zahteva. To zahteva kompleksne analize, pre svega, imovinsko-pravnih odnosa, da li postoje neki tereti, da li postoji problem sa restitucijom. To su jako važne stvari da ne bismo kasnije pravili drugima probleme. Apsolutno sve svodimo na nulu i da kad nešto damo u zakup, naglašavam da treba razlikovati zakup od svojine, to bude čisto, da nemamo nikakve međunarodne posledice zbog toga“, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Tenis uskoro na dnevnom redu Skupštine grada Zrenjanina
Tenis će u Srbiji graditi najpre farme, a potom i klanice. Projekat Tenis započet je u decembru 2014. Na osnovu potpisanog memoranduma o razumevanju, nemačka kompanija je zainteresovana za izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji. Svaka farma bi imala 2500 krmača, a godišnje bi isporučivala 65000 tovljenika.
Nadležni uveravaju da će, kada bude uspostavljena proizvodnja na Tenisovim farmama u Srbiji, našoj zemlji biti obezbeđeno tržište za izvoz mesa i mesnih prerađevina na prostoru Evropske unije, Kine i Rusije.
Odbornici u Kikindi su već doneli odluku da se Tenisu da 2500 hektara u zakup na period od 30 godina. O odluci republičke komisije o izdavanju zemljišta u Zrenjaninu, Skupština grada trebalo bi uskoro da raspravlja. Prema rečima gradonačelnika Čedomira Janjića, još se ne zna tačan datum održavanja sednice, ali bi to moglo da bude već do kraja avgusta. Cena zakupa koju bi Tenis trebalo da plaća u Zrenjaninu, je oko 207 evra po hektaru.
Odobreno 12 projekata za zakup zemljišta na 30 godina po osnovu investicija
Osim nemačke kompanije, zeleno svetlo za dugoročni zakup državnog zemljišta dobilo je još desetak kompanija. Na taj način bi, prema prvim procenama, trebalo da se zaposli 530 ljudi i još dosta periodično angažovanih radnika.
Pročitaj jošvesti
„Do sada je odobreno 10 projekata, juče ujutru još 2, kada je održana sednica Komisije za dodelu državnog zemljišta. Tada su razmatrani projekti u opštinama Bačka Palanka, Subotica, Mali Iđoš. Imamo još neke projekte koji su sa tih prostora. Ostalo nam je da obradimo još oko 20 posto posla od ukupnog broja zahteva. Podsetiću vas da je podneto ukupno 219 zahteva. Posao će biti uskoro završen, jer nam je cilj da na vreme sve završimo kako bi oni ljudi koji žele da uđu u agroekonomsku 2017/2018 mogli to da urade na vreme, da mogu svoje obaveze u sektoru investicija koje su u aplikaciji predvideli da realizuju“, kaže resorni ministar.
„Da od toga država ima koristi videće svi uskoro, jer ćemo ovih dana izaći sa rezultatima prvih odobrenih investicija. Šta one znače za srpsku poljoprivredu, koliko se po hektaru uvećava davanje, koliki su prihodi po hektaru. Radimo kompletnu sudiju kako bismo pokazali ekonomsku isplativost. Inače, najveći broj projekata se odnosi na voće, preradu voća i povrća i stočarstvo“, dodaje Nedimović.
I dok nadležni uveravaju u opravdanost izdavanja državnog zemljišta velikim proizvođačima na 30 godina, poljoprivrednici imaju potpuno suprotno mišljenje. Još od usvajanja zakona kojim je ova mogućnost predviđena, traju nesuglasice oko toga da li zemlju pod predviđenim uslovima treba davati u arendu strancima. Mali i srednji domaći proizvođači tvrde da nemaju ništa protiv dolaska investitora, ali imaju protiv načina na koji će stranci doći do najkvalitetnijih oranica, zbog čega će doći do smanjenja broja zaposlenih u poljoprivredi.
.gif)
.gif)
.gif)
