I ove godine početkom proleća veliko kolebanje visokih dnevnih i niskih noćnih temperatura dovelo je do ubrzanog cvetanja ranih vrsta voća posebno kajsije, breskve, trešnje i višnje, kaže za naš portal Maja Martinov, master voćarstva. Zbog ne baš najboljih uslova za razvoj rod voća biće umanjen.
Krajem februara temperature od oko 15 stepeni inicirale su rano kretanje sokova i bubrenje cvetnih pupoljaka.
“Nakon toga u noći 18. marta zabeležen je mraz u intervalu od -1,7 do -2 stepena u trajanju od 6 sati. U najosetljivijoj fazi razvoja voća ovako niske temperature delimično su umanjile ovogodišnji rod. Najviše je stradala kruška kojoj u fazi cvetanja odgovaraju temperature od 10-12 stepeni, zbog čega su rane sorte praktično uništene”, kaže Maja Martinov, master voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
“Pojava kasnih prolećnih mrazeva ostavlja mnogo veće posledice na trajno oštećenje tek zametnutih plodića koji zauvek gube svoju tržišnu vrednost”, dodaje naša sagovornica.
Voćna stabla, objašnjava, skoro svih vrsta voćaka obilno formiraju cvetove u optimalnim uslovima njihovog razvoja.
“Međutim, od ukupnog broja formiranih cvetova samo mali broj razvija se u plodove. Kod jabuke je to 10-15 posto, kod kruške 10-20, kod šljive 5-10, kod trešnje 20-30 odsto. Procenat zametanja plodova zavisi od vrste i sorte voćke, intenziteta tj. obilnosti cvetanja, klimatskih uslova tokom cvetanja i ishranjenosti voćaka. U povoljnim klimatskim uslovima mnogo je se bolje obavljaju oprašivanje i oplodnja pa samim tim i zametanje plodova”, objašnjava Martinov.
Prirodno opadanje plodova smatra se normalnim fiziološkim procesom kod voćaka, koje pri temperaturama iznad 15 stepeni odbacuju mlade plodove čuvajući svoje hranljive materije i regulišući svoju rodnost.
“Ovo je naročito izražena pojava u voćnjacima slabe ishranjenosti, pa je preporuka proizvođačima primena folijarnih đubriva sa povećanim sadržajem mikroelemenata. Ukoliko je neophodno u slučaju pojave hloroze (žutila) na biljkama, neophodno je primeniti helate gvožđa kako bi biljke što otpornije prošle ovaj period”, navodi naša sagovornica.
Prvo opadanje plodova nastaje nakon cvetanja kao posledica slabe oplodnje pri čemu nisu razvijene semenke putem kojih se luče hormoni koji podstiču deljenje ćelija i rast plodova. U ovom talasu opadne oko 50 odsto zametnutih plodića.
“U junu nastupa drugi talas opadanja plodova koje je izraženije kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, kao i mladih voćaka izraženije bujnosti, Ono se javlja najčešće kao posledica nedovoljne ishranjenosti plodova azotom i ugljenim hidratima. U tom talasu može opasti do 30 posto plodova”, upozorava Martinov.
“Posledice junskog opadanja plodova iz voćnih zasada koji su u punom rodu, mogu se pravovremeno sprečiti primenom odgovarajućih agrotehničkih mera kao što su pravilna ishrana, navodnjavanje zasada, zaštita od bolesti i štetočina, primena regulatora rasta. Na taj način obezbeđuje se normalno snabdevanje voćaka organskim i mineralnim materijama, podiže se imunitet voćaka, povećava rodnost i postižu plodovi dobrog kvaliteta”, zaključuje naša sagovornica.
Fotografije ustupila Maja Martinov
.gif)
.gif)
