I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Sušena voćna rolnica, diplomski rad Ane Dolovac, pronašla je put do trgovinskih lanaca

Poslednjih godina mladi se sve više odlučuju da zaposlenje traže u IT sektoru. Rad od kuće uz pomoć računara i mogućnost dobre zarade je svakako motiv za prekvalifikaciju i učenje programiranja, web dizajna, izrade sajtova… Međutim, ima i onih koji su rad na računaru zamenili poljoprivrednom proizvodnjom. Porodica Dolovac iz Novog Sada, koju smo upoznali na Sajmu zadrugarstva, je primer za to. Ana Dolovac ima samo 25 godina, a organskom proizvodnjom hrane se bavi već šest. Podrška su joj otac, koji je nekada radio u IT-ju, majka učiteljica i brat ugostitelj. Iz firme Dolovac organic i tradicija na tržište je nedavno stigao novi proizvod – sušena voćna rolnica. Trenutno se pravi od organske jabuke, šljive i kruške.

Završetak srednje škole obično znači prekretnicu u životu čoveka. To je period kada se svršeni srednjoškolci opredeljuju za buduće zanimanje. Ana Dolovac iz Novog Sada nije imala dilemu. Još tada je verovala da će organska proizvodnja hrane biti posao kojim će se baviti.

“Organskom proizvodnjom hrane moja porodica je počela da se bavi pre šest godina. Tada sam odlučila da upišem Poljoprivrdni fakultet, smer organska poljoprivreda. Tokom ovih šest godina shvatili smo da je ulazak u preradu hrane korak koji moramo da napravimo. To je bio veliki uspeh u našoj proizvodnji, jer organske sirovine nema dovoljno. I ne samo da je nema dovoljno, nego je nema van sezone, pošto se brzo kvari. Ne postoji zaštita koja bi mogla da je održi u dužem periodu. Osnovali smo preduzetničku radnju Dolovac organic i tradicija i pokrenuli preradu. Osmislili smo novi proizvod. U pitanju je sušena voćna rolnica. Reč je o rolnicama od organskih jabuka, šljva i kruškaka. To je moj diplomski rad. Taj proizvod sam razvila na fakultetu. Ova rolnica može jako dugo da stoji i da pritom ne gubi na kvalitetu, ukusu”, kaže Ana Dolovac, Dolovac organic i tradicija.

Ana Dolovac

Sušena voćna rolnica i sok od organskog voća

“Sušena voćna rolnica od organskog voća je samo jedan od naših proizvoda. Mi, takođe, proizvodimo i matične sokove od organskog voća. Naši proizvodi se od skoro nalaze i u trgovinskim lancima. Mi smo iz Novog Sada, a proizvodnja nam je u Futogu. Organski voćnjak zauzima tri hektara. Proizvodimo organske jabuke, kruške, maline, aronije, kupine, breskve, što je neobično, jer na teritoriji Srbije nema organske breskve… Imamo nešto i povrtarskih kultura to su organski krompir, bundeva i paradajz. I to sve prerađujemo”, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Pre nego što se upustilo u preradu voća, ovo porodično gazdinstvo je moralo da ojača svoju poziciju kao organski proizvođač.

“Ono što je bilo bitno u proteklih šest godina jeste to što smo postali članovi različitih udruženja organskih proizvođača hrane. Prvo smo postali član Organski Sad – Novi Sad, a zatim i Serbia organica koja nam je pomogla da izađemo na tržište. Podrška su nam bili i različiti habovi koji su prepoznali naše proizvode i proglasili ih premium proizvodima. Prošle godine smo osnovali preduzetničku radnju. Ovo je isključivo porodična proizvodnja. Bar za sad. U nju smo uključeni osim mene, koja imam 25 godina, i moj tata koji je 1965. godište. On je radio u IT sektoru, ali je pre šest godina odlučio da želi da mu ptice cvrkuću i da nema problema sa kompjuterima. Mama je učiteljica, ali nam je velika podrška. Ona nam piše projekte. Brat je trenutno ugostitelj. Možda jednog dana otvori restoran sa organskom hranom, ali to ćemo još videti”, objašnjava Ana.

Organska proizvodnja podrazumeva mnogo svakodnevnog rada

U voćnjaku porodice Dolovac zastupljene su razne autohtone sorte.

“Sadni materijal smo kupili od profesora Vlade Ognjanova, koji ima rasadničku proizvodnju u Kaću. I primarnu proizvodnju i naše prerađevine kontroliše sertifikaciona kuća iz Subotice. Od krušaka imamo junsku lepoticu, kiferov sejanac, viljamovku, karmenku, kaluđerku… Kod ovih sorti prvo ide vegetativni porast same biljke, pa tek onda plodonose. Zato se dugo i čeka rod. Prvo mora biljka da ojača, kako bi bila otporna na bolesti. Od jabuka imamo Ivanu, Evu… To su sorte profesora Ognjanova. Imamo i neku sortu koju je još naš deda gajio. Ne znamo kako se tačno zove, ali ima roze pokožicu i kada tu jabuku stavite u sobu cela prostorija miriše na nju. Sokovi od tih sorti su izuzetno ukusni, nema potrebe da dodajemo šećer ili neke pojačivače ukusa”, kaže naša sagovornica.

“Voće štitimo biljnim preparatima na bazi koprive, belog luka. Karakteristična bolest za krušku je ervinija. Kada je primetimo na drvetu, mi te grane sečemo. Organska proizvodnja podrazumeva svakodnevni rad”, dodaje naša sagovornica.

Sušena voćna rolnica stiže do potrošača kroz trgovinske lance

Sušena voćna rolnica od organskog voća tek osvaja potrošače.

“Naš proizvod, sušena vočna rolnica, je prvo prepoznata od jedne nevladine organizacije iz Niša koja nam je dva puta dala po 80 posto bespovratnih sredstava za nabavku mašina. Kapacitet naše prerade je trenutno 300 kilograma sušenog voća i oko 5.000 litara organskih sokova na godišnjem nivou. Inače, imamo mogućnost da dnevno pravimo između 100 i 200 litara soka. Na mesečnom nivou možemo da osušimo oko 100 kilograma voća. Da bismo obezbedili novac za unapređenje proizvodnje konkurisaćemo i kod drugih institucija kako na nivou republike, tako i na nivou pokrajine”, kaže Ana.

“U sve ovo do sada smo uložili mnogo novca. I dalje smo na nekoj pozitivnoj nuli, ako uopšte mogu to da kažem. Imamo puno nade da će ovo da uspe. Treba mnogo novca da i rada da bi se ušlo u velike trgovinske lance. Oni traže odjednom veliku količinu robe, a plaćaju tek za dva meseca. Neću da kažem ništa protiv njih, ali ulog je veliki, a dugo se čekaju povrat novca i zarada”, objašnjava naša sagovornica.

Organsko ne znači i skupo

Predrasude su samo jedan od problema sa kojima se suočavaju organski proizvođači.

“Ja sam šest godina na pijaci i imam iskustva sa potrošačima koji koriste i organsku i konvencionalnu hranu. Ljudi misle da je organska hrana skupa. To je prva greška. Navešću vam primer koji smo imali na Ribljoj pijaci u Novom Sadu. Rotkvice iz konvencionalne proizvodnje su u jednom trenutku koštale 70 dinara, dok su istovremeno one iz organske proizvodnje bile 60 dinara. Dešava se da mnogi i ne prilaze organskoj hrani jer su ubeđeni da je ona skuplja od konvencionalne”, priča Ana Dolovac.

“Plasman organskih proizvoda je najveći problem. Pričam o sirovini tj. o svežim proizvodima, a ne o prerađevinama. Vi nemate gde da izađete na tržište. Pijaca je nešto poput sajma. Vi se tu upoznajete sa kupcima, a to nije dovoljno da biste samo od toga živeli. Mi smo podigli brojne kredite i mnogo novca smo uložili u proizvodnju. Srećom, imali smo kapital koji nam je deda ostavio, pa smo to preveli u organsku priču. Međutim, ni šest godina od kada smo u priči sa organskom proizvodnjom hrane ne mogu da kažem da od toga možemo da živimo. Ipak, verujemo u ovo što radimo i ne odustajemo od toga”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.

Foto privatna arhiva Ane Dolovac

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh