Nestabilne vremenske prilike nepovoljno utiču na razvoj voća. I dok su u nekim delovima zemlje voćnjaci stradali, zbog snega koji je nedavno pao, u Srednjem Banatu, srećom, nema takvih problema. Ipak, stručnjaci kažu da su stvoreni uslovi za infekciju voćnjaka, što bi moglo da rezultira umanjenjem prinosa i prihoda. Zbog toga se savetuje redovan obilazak voćnjaka i pravovremena zaštita voća.
Kontinuirani vizuelni pregledi zasada jabuke, na području Zrenjanina, otpočeli su s osetljivom fazom “mišjih ušiju”. Od te faze počinju i redovni pregledi prezimelog lišća radi praćenja dozrelosti plodonosnih tela.
“Jabuka se trenutno nalazi u različitim fazama, zavisno od sorte. Zlatni delišes je na kraju cvetanja – sve latice su opale. Ajdared je fazi razvoja ploda. Obilne padavine u proteklom periodu dovele su do ostvarenja uslova za infekciju jabuke prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti plodova”, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Zaštita voća zbog prisustva infektivnog materijala u voćnjacima
U poslednjih nekoliko dana u čitavoj zemlji vladaju nestabilne vremenske prilike. Ponegde su proizvođači u velikom prolemu, jer su im zasadi delimično ili u potpunosti uništeni, zbog snega koji je nedavno padao. Kada je reč o zasadima jabuke u Srednjem Banatu, savetuje se obilazak voćnjaka i pravovremena zaštita voća.
“Kako se i za vikend prognoziraju nestabilne vremenske prilike s padavinama, a s obzirom na to da imamo osetljivu fenofazu jabuke i prisutan značajan infektivni material, u zasadima postoji rizik od ostvarenja novih primarnih infekcija. Preporučuje se primena kombinacije preventivnih i kurativnih fungicida pre najavljenih padavina. Ukoliko se registruje prisustvo pepelnice, naročito u zasadima s osetljivim sortimentom, preporučuje se primena preparata na bazi a.m. kresoksim-metil”, dodaje naša sagovornica.
I u zasadima višnje, na teritoriji Zrenjanina, registrovana je faza razvoja – kraj cvetanja: sve latice opale.
„S obzirom na to da tokom cvetanja koštičavog voća, u vlažnim uslovima, može doći do infekcije cveta gljivom koja prouzrokuje sušenje cvetova i grančica, bilo je potrebno obaviti zaštitu zasada odgovarajućim fungicidima prema biljnoj vrsti. U ovoj godini, u fazi cvetanja, nije bilo padavina, pa je proizvođačima bio dovoljan jedan tretman zaštite u fazi precvetavanja“, objašnjava Parađenović.
Za sada nisu registrovane trešnjine muve
Na postavljenim feromonskim klopkama, na različitim lokalitetima, još nisu registrovane štetočine – trešnjine muve.
“Ova štetočina napada skoro sve sorte trešanja i višanja, prouzrokuje loš kvalitet plodova. Crvljive višnje i trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost im je manja. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži. Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje. Lutka prezimljava u površinskom sloju zemljišta, najdublje do 10 cm ispod krune voćke. Imago leti od sredine maja do prve dekade juna. Na mestu polaganja zapaža se rupica od koje prema sredini ploda vodi kanal kojim larva prodire do koštice. U vreme zrelosti ploda larva je već odrasla i napušta ga, silazi u zemljište gde se pretvara u lutku. U stadijumu lutke ostaje do narednog proleća”, kaže Parađenović.
“Osnovna mera zaštite od ove štetočine jeste pravovremena primena insekticida. Regionalni centar Zrenjanin nastavlja kontinuirano praćenje pojave imaga trešnjine muve, uz signalizaciju kada bude potrebno obaviti tretman – zaštita voća”, dodaje naša sagovornica.
Prouzrokovač pegavosti lišća višnje i trešnje
Pegavost lista višnje i trešnje je izuzetno opasna bolest jer izaziva prevremeno opadanje lista tokom leta.
„Prouzrokovač bolesti je gljiva koja uglavnom napada list, a ređe peteljku lista ili ploda. U početku su pege na listovima sitne, okruglaste i ljubičaste boje. Kasnije oboleli listovi delimično ili u celosti gube zelenu boju, postaju žuti i opadaju. Laboratorijskim pregledom opalog lišća višnje registrovano je prisustvo prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje“, kaže Parađenović.
S obzirom na ponovno najavljene nestabilne vremenske prilike, prisustvo infektivnog materijala u voćnjaku i nezaštićenu lisnu masu, preporuka proizvođačima jeste da se zaštita voća obavi fungicidima.
.gif)
.gif)
