I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • agencija dane
Poljoprivreda

Srpska vina i rakije ekstra kvaliteta piju se svuda u svetu

Proizvođači vina i rakije u Srbiji poslednjih godina značajno su poboljšali kvalitet svojih proizvoda. Međutim, u ovu oblast treba uložiti još puno rada i truda ukoliko želimo da dostignemo zemlje poput Francuske, Italije, Portugala, koje imaju najkvalitetnija vina na svetu. Osim što se i u Srbiji proizvode vina od najčuvenijih sorti grožđa, mnogo je važnije to što su se proizvođači okrenuli autohtonim sortama i što od njih prave vrhunska vina i rakije. Oni koji imaju vina i rakije ekstra kvaliteta, lako nalaze put do najzahtevnijih tržišta.

Većina vinara iz Srbije u svojim vinogradima ima francuske sorte grožđa poput kabernea, šardonea, sovinjona, merloa… Međutim, sve je više onih koji se odlučuju da u zasade uvedu i autohtone sorte kao što su tamjanika, skadarka, prokupac… U istočnoj Srbiji se oživljavaju vinogradi koji su decenijama ranije postojali. Destilerija i vinarija Pruna udaljena je od Golupca 12 kilometara, a od Srebrnog jezera 20.

“Formalno smo mlada vinarija i destilerija, ali tradicija proizvodnje počinje 1934. godine. Pre šest godina zaživela je današnja firma. Kompletnu opremu za rakiju smo uvezli. To znači da smo uvezli i novu tehnologiju proizvodnje. Tada smo podigli i nove zasade. Mi smo pre svega destilerija, a zatim i vinarija. Vino proizvodimo u malim količinama, između 12.000 i 15.000 boca godišnje. Sirovine su iz sopstvene proizvodnje. Imamo 25 hektara zasada dunje, kruške, višnje i šljive, a u vinogradima su posađeni kaberne i šardone”, kaže Predrag Jojić, izvršni direktor destilerije i vinarije Pruna.

Švajcarci traže srpska vina od autohtonih sorti grožđa

Poslednjih godina navike potrošača u Srbiji se menjaju. Osim tradicionalne šljivovice, sve se više traže i druge voćne rakije. Takođe, i kvalitet vina je drastično poboljšan. Ovo je tržište koje se samo reguliše i na kojem prolazi samo kvalitet. Naš sagovornik kaže da destilerija i vinarija nema problem sa plasmanom. Čak 80 posto proizvodnje izvozi. Najviše u Švajcarsku, Austriju, Rumuniju i Nemačku.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Švajcarski konzumenti su veoma interesnatni. Oni žive drugačijim načinom života i vole alkoholna pića. Na njihovo tržište izvozimo i vina naših partnerskih vinarija. Švajcarci traže vina od naših autohtonih sorti kao što su tamjanika i prokupac. Ali, možemo da stanemo rame uz rame sa tuđim sovinjonima, kaberneima, šardoneima… Naša tehnologija proizvodnje vina je otišla daleko. Kada govorimo o rakijama, još uvek tržište u našoj zemlji nije uređeno. Na stranom tržištu mogu da prođu samo rakije vrhunskog kvaliteta. Cena uopšte nije parametar, parametar je kvalitet”, objašnjava Jojić.

Vrhunska rakija se pravi od konzumnog voća

Proizvodnja porodice Bogdanović nalazi se kod Bajine Bašte. Ovim poslom bavi se četvrt veka, a poznata je po uzgoju stare sorte šljive trnovače i proizvodnji rakije od nje. Stara sokolova rakija jedan je od najstarijih brendova srpske rakije. Više od 70 odsto proizvodnje izvozi se u Ameriku, Kanadu, Evropu i Rusiju.

“Ova rakija se pravi isključivo od jestivog voća i kvalitet je strogo kontrolisan. Pre svega zbog izvoza, za koji su nam potrebni sertifikati. Primaran nam je kvalitet, jer je izvoz siguran i mi od toga živimo. Kvantitet varira jer sve zavisi od količine voća tj. rodnosti godine. Mi smo prepoznatljivi po šljivi, a godišnja proizvodnja rakije je oko 100.000 litara. Sada se uvode novi i skuplji brendovi, poput luks rakija. Primorani smo da neke serije ograničimo. To znači da ograničavamo tržište i selektujemo kupce”, kaže Miljan Petrušić, menadžer prodaje u R.B. Global.

“Mi imamo svoje voćnjake, ali šljive u većoj meri otkupljujemo od  kooperanata sa kojima dugo sarađujemo. Uvek radimo pravovremeni otkup, isplata je redovna. Kvalitet rakije zavisi od sortimenta šljive. Reč je o autohtonim sortama kao što je požegača. Polako se uzdiže proizvodnja rakije i prepoznat je dobar ekonomski imperativ. Ljudi se trude da prednost daju kvalitetu, a ne kvantitetu i da gledaju dugoročno. Rakija od autohtonih sorti je naš prepoznatljiv proizvod”, dodaje naš sagovornik.

Od šljivovice do orahovače, malinovače, višnjevače

Porodica Plazinić iz okoline Čačka bavi se proizvodnjom rakije od davnina, ali je 1996. godine započela proizvodnju koja podrazumeva više od 1.000 litara godišnje. Voće koje koriste u proizvodnji uzgaja se na nadmorskoj visini od 450 metara.

“Voće uglavnom biram i kupujem iz voćnjaka sa jugoistočnih ekspozicija jer su one osunčanije, pa se dobija više šećera i više aromatičnih materija u voću koje prelaze u destilat, a potom i u rakiju. Ako se malo povede računa, mogu da se dobiju vrhunske rakije. Na žalost, jedan broj proizvođača se i dalje drži onog starog načina rada. Ne vode računa o čistoći sudova, o zrelosti plodova i o mnogim drugim segmentima tokom same proizvodnje. Zbog toga se često dešava da srpska rakija nije na dobrom glasu. Moja proizvodnja nije velika i najviše zavisi od rodnosti godine i cene voća. Godišnje proizvedem od 5.000 do 18.000 litara. Moje rakije nema u širokoj prodaji. Zastupljena je u nekim ekskluzivnim restoranima i može da se kupi kod nas lično, ili je dostavljamo”, kaže Milan Plazinić.

“U našem podrumu smo na početku proizvodili samo šljivovicu. Kako je vreme prolazilo, zainteresovala nas je proizvodnja rakije i od drugog voća. Počeli smo proizvodnju kajsijevače i viljamovke, a zatim dunje, kruške, jabuke. Asortiman smo proširili i na travarice i klekovače. Sada imamo i paletu likera orahovače, malinovače i višnjevače. Likeri su specifični jer je njihova osnova rakija od tog voća”, dodaje naš sagovornik.

Domaća i italijanska vina najtraženija u Srbiji

U Srbiju se godišnje uveze oko 27 miliona litara vina. Istovremeno domaći vinari izvezu 14,5 miliona litara vina. To znači da u našoj zemlji ima potencijala da se ova grana poljoprivrede dodatno razvja. Iako je u Srbiji evidentan deficit u trgovini vinom, kultura potrošnje ovog pića je poslednjih godina u porastu. U proseku, svaki stanovnik Srbije godišnje popije 10 litara vina. Osim domaćih, najviše se piju italijanska vina.

“Na našem tržištu se prvo traže domaća, a zatim italijanska, pa francuska ili neka druga vina. Kada govorimo o tražnji kvalitetnih vina na srpskom tržištu, uočava se rast. Ima dosta dobrih naših vinarija, pa se radi edukacija potrošača. Domaće vinarije su u neku ruku značajni konkurenti jer je Srbija poznata po autohtonim sortama. Mi uvoznici se bavimo uvozom stranih autohtonih sorti”, kaže Andrej Mumović iz Comp Comerc-a.

Pod vinovom lozom je u Srbiji oko 22.000 hektara, ali potencijala za razvoj vinogradarstva i vinarstva još ima. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 2,6 miliona boca vina sa geografskim poreklom. I upravo sa tim, ali i s vinima i rakijom vrhunskog kvaliteta, domaći proizvođači pokušavaju da osvoje čula i poverenje zahtevnih klijenata u razvijenima zemljama.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh