I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Zbog nedostatka vlage preporučuje se smanjenje gustine setve kukuruza za 10 posto

Prolećna setva je ove godine startovala nešto ranije nego prošle. Šećerna repa i soja su posejane, ali na daleko manjim površinama nego lane. Stvoreni su optimalni uslovi za setvu suncokreta i kukuruza. Međutim, zbog nedostatka zimskih padavina i stručnjaci i proizvođači su u nedoumici da li treba sejati ranije ili kasnije hibride. Preporuka je da se zbog manjka vlage gustina setve kukuruza smanji za 5 do 10 posto. Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota onda gustinu biljaka treba korigovati za dodatnih 10 posto. Kada je reč o jesenjim kulturama stručnjaci kažu da se pšenica oporavlja, dok su parcele pod uljanom repicom desetkovane.

Traktori sa sejalicama su ove godine u njive ušli daleko ranije nego prošlog proleća.

„Predsetvena priprema je obavljena veoma rano. Setva šećerne repe je ove godine započeta znatno ranije nego prethodnih godina. Već u prvoj dekadi marta. Vremenski uslovi su dozvolili izvođenje tih radova, temperatura zemljišta je bila zadovoljavajuća i proizvođači nisu hteli da odlažu ovaj posao. Međutim, rana setva i toplo vreme uticali su i na raniju pojavu repine pipe, tako da već imamo parcele na kojima je obavljen insekticidni tretman protiv ovog insekta. Na malom broju parcela nicanje je ujednačeno, dok je na većini dosta neujednačeno. Razlog je nedostatak vode. I setva soje je, takođe, na većini površina obavljena. Međutim, treba znati da se i šećerna repa i soja u našem regionu seju na izuzetno malim površinama. Repa je ove godine posejana na samo 1.500 hektara, a imali smo godine kada je ona sejana i na 5.000 hektara“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

Ranija ili kasnija setva kukuruza?

Pojedini ratari počeli su da seju kukuruz i suncokret.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Kada je reč o kukuruzu uvek postoji nedoumica koje je pravo vreme za setvu. Da li je bolja ranija ili kasnija setva? Posebno bih istakla da je ovde veoma bitno izabrati kvalitetno seme. Uz pravilan izbor hibrida za određeni region jako je važno pravilno odrediti vreme setve i gustinu sklopa. Često ovi parametri imaju odlučujuću ulogu za ostvarenje prinosa“, objašnjava naša sagovornica.

I kod ranije i kod kasnije setve kukuruza postoje i prednosti i nedostaci.

„Uvek kažemo da je u setvu dobro krenuti kada je zemljišta na dubini od 10 centimetara zagrejano, što sada jeste slučaj. U odnosu na prethodnu godinu ima dosta razloga da se krene u raniju setvu jer se biljke bolje razvijaju i imaju veće potencijale za prinos. Pogotovo ako tokom vegetacionog perioda imamo padavine. U ovom slučaju metličenje i svilanje nastupaju pre najkritičnijeg perioda na nedostatak vode. Ako se seje ranije kukuruz obrazuje duži korenov sistem, koji prodire dublje u zemljište. Tako u junu i početkom jula biljka koristi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Na taj način se lakše bori protiv suše, ako ona tada nastupi. Nedostaci rane setve se ogledaju u tome da se u slučaju nižih temperatura produžava period od setve do nicanja, a veća je i šansa da dođe do bolesti biljaka i intenzivnijeg napada štetočina. U prvim rokovima setve treba sejati hibride duže vegetacije“, dodaje Rajačić.

Smanjiti gustinu setve kukuruza za 10-20 posto

Zbog nedostatka vlage u zemljištu treba biti obazriv sa brojem biljaka koje treba da niknu na određenoj parceli.

„Danas imamo hibride za koje se preporučuje znatno gušći sklop. Čak i više od 75.000 biljaka po hektaru. Međutim, osnovno je da proizvođači sami znaju potencijal svog zemljišta. Gustina setve zavisi od hibrida, od plodnosti zemljišta tj. količine azota po slojevima i količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukuruza. Najčešći neuspeh u proizvodnji kukuruza se povezuje sa redukovanim sklopom biljaka. Proizvođači treba da imaju na umu ovogodišnji nedostatak zimskih padavina. Kada imamo ovakvu godinu, kada smo u deficitu sa zimskim padavinama, onda gustinu za određeni hibrid treba smanjiti za 10-ak posto. Takođe, ako je raspored azota po sloju zemljišta nepovoljan i loš gustinu setve treba korigovati za još 10 posto za preporučen hibrid“ objašnjava naša sagovornica.

„Kada je reč o suncokretu tu nema neke korekcije gustine setve, jer se on inače ne seje gusto. Ova biljka je i otpornija na sušu i ima drugačije zahteve za vodom. Njen korenov sistem je moćniji od korena kukuruza“, dodaje Rajačić.

Pšenica se oporavlja, uljana repica stradala

Iako je nakon setve i tokom zime bilo nedoumica kako će se pšenica razvijati stručnjaci kažu da je ona sada u dobroj kondiciji.

„Stanje pšenice se dosta popravilo u odnosu na jesenji period i početak nicanja. Svakako da su padavine koje smo imali u januaru doprinele da se pšenica oporavi. Na nju nisu značajnije uticale niske temperature koje smo imali. U februaru je gotovo svakodnevno temperatura na 5 centimetara iznad zemljišta bila u minusu. To je dovelo samo do blagog sušenja vrhova listova pšenice, što će ova kultura prevazići. Biljke će se regenerisati. Sada smo i mi i proizvođači u dilemi kada treba obaviti drugu prihranu pšenice, jer padavina nema. Svi se nadamo da će padavina uskoro biti kako bismo ovaj posao uradili. Pšenica je u fazi bokorenja. Na većini parcela bokorenje je počelo u proleće. Tamo gde je biljka imala bolje uslove preporučivali smo valjanje, kao meru koja može da podstakne bokorenje. Uskoro će krenuti porast biljke u stablo i počeće vlatanje“, kaže naša sagovornica.

„Kada je reč o uljanoj repici, na žalost, na većini posejanih površina ove biljke ove godine neće biti. Ona ima zadovoljavajući izgled na svega desetak posto posejanih parcela. To je negde oko 200 hektara. Iako je jesenas ovom kulturom posejano mnogo više, vremenski uslovi koje smo imali nisu dozvolili najpre nicanje useva, a kasnije je došlo do izmrzavanja“, zaključuje Zorica Rajačić.

U Srednjem Banatu ima oko 180.000 hektara obradivih površina. Najviše se seju kukuruz, obično na polovini parcela, zatim pšenica i suncokret. U ovom regionu je poslednjih godina sve manje njiva pod šećernom repom i sojom.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh