 (1).gif)
Berba voća u Srednjobanatskom okrugu je u punom jeku. Zbog suše i vremenskih (ne)prilika, ovo je godina sa dosta oscilacija kako u prinosu, tako i u kvalitetu plodova, kažu stručnjaci. O tome koje su voćne vrste pretrpele najveću štetu, kako se kreću cene voća i koje bi mere proizvođači trebalo da preduzimaju u narednom periodu razgovarali smo sa Majom Martinov, masterom voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Ovogodišnju poljoprivrednu sezonu prate nepovoljne vremenske prilike. Od mrazeva, preko olujnih vetrova i grada do suše.
„Početak vegetacije obeležila je pojava kasnih prolećnih mrazeva, koji su i ove godine značajno umanjili rod voća. I to kajsije za 70-90%, trešnje za 40% i šljive za oko 30%. Česte pojave olujnog vetra i grada, dodatno su oslabile voćne zasade u vrlo osetljivoj fenofazi zametnutih plodića. Uz stručne savete o primeni korektivne rezidbe i određenih hemijskih tretmana, sprečena je ozbiljnija infekcija biljaka. Međutim, oštećeni plodovi nikada se ne mogu potpuno regenerisati. Oni imaju izuzetno nisku tržišnu vrednost i praktično postaju samo sirovina za određeni vid prerade. Dug sušni period i nedostatak vlage poslednjih meseci, doprinose ubrzanom zrenju plodova. U takvim stresnim uslovima dolazi do masovnijeg odbacivanja plodova posebno kod koštičavih voćnih vrsta. Međutim, zabrinjava to što je ova pojava zabeležena i kod znatno otpornijih voćnih vrsta – oraha i leske“, kaže Maja Martinov, master voćarstva iz PSS Zrenjanin.
„Prvi plodovi ranih sorti trešanja (Karmen, Grejs Star…) na tržištu su se pojavili već početkom juna, sa nešto nižim prinosima, ali dobrim kvalitetom i udelom prve klase preko 80%. Hladan talas u aprilu, odložio je berbu jagode za čak dve-tri nedelje. S obzirom na smanjenu ponudu ovog voća, u jednom trenutku cena se kretala i do 300 dinara za kilogram“, objašnjava naša sagovornica.
Višnja sve interesantnija proizvođačima
U srednjem Banatu sve je više poljoprivrednika koji gaje višnju.
„U predhodnih 4-5 godina, naglo je poraslo intresovanje proizvođača za podizanje zasada oblačinske višnje, koja trenutno u našem regionu zauzima oko 400 hektara. Razlog tome je prvenstveno stabilna cena i mogućnost obavljanja većine agrotehničkih mera mehanizovano sa minimalnim angažovanjem sezonske radne snage. U zavisnosti od regiona, ove godine otkupna cena prve klase višnje kretala se 60-70 dinara po kilogramu, a druge 40-50 dinara“, objašnjava Martinov.
„Proizvodnju kajsije, koja se tradicionalno gaji u Vojvodini, i dalje karakteriše dosta nizak nivo tehnologije i nestabilni prinosi. Vodeće sorte u plantažnim zasadima su NS-4, NS-6, Novosadska Rodna, Ambrozija, Cegledi bibor i Roksana. Najveći deo proizvodnje kajsije namenjen je preradi (džem, rakija), dok se znatno manji deo koristi kao stona. Berba maline je u punom jeku, a proizvođači su, kao retko kad, zadovoljni otkupnom cenom. Za ekstra klasu cena maline na veliko kreće se 500-600 dinara, dok se cena na malo kreće i do 800 dinara po kilogramu“, dodaje naša sagovornica.
Potrebno unapređenje zasada
I proizvodnja šljive bi mogla biti unapređena.
„U individualnom sektoru proizvodnja šljive je uglavnom ekstenzivna uz minimalnu primenu agro i pomotehnike, a karakterišu je sorte Stenli, Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Čačanski šećer, pretežno namenjene preradi. Za podizanje novih zasada proizvođačima se savetuje da budu intenzivniji to jest formirani na slabo bujnim podlogama, gušćeg sklopa sadnje, sa obaveznim sistemom za navodnjavanje“, kaže Martinov.
Uskoro bi trebalo da počne i berba jabuka.
Manji rod, više cene voća
„U prvoj dekadi avgusta proizvođače očekuje i početak berbe letnjih sorti jabuke, za koju su pripreme već u toku. U Vojvodini je ova proizvodnja bazirana na starijem sortimentu u kome je vodeća sorta Ajdared, a pored nje zastupljene su i Zlatni Delišes, Jonagold, Gloster, Mutsu, Greni Smit i druge. Zbog zastarele tehnologije proizvodnje, u hladnjačama se sreće vrlo neujednačen kvalitet plodova. Međutim, u novo podignutim gustim zasadima, sve se više sade savremeniji klonovi Zlatnog Delišesa, Fudžija, Gale, Breburna i Crvenog Delišesa uglavnom na podlozi M9 i spur klonovi na M26. Većina ovih zasada opremljena je sistemima za navodnjavanje “kap po kap” sa mogućnošću fertirigacije, protivgradnim mrežama, pa čak i antifrost sistemima“, navodi naša sagovornica.
„Opšti utisak je da će prinosi voća ove godine biti niži od prosečnih za 30-40%, ali kao balans tome, proizvođači generalno mogu biti zadovoljni cenama, koje su za pojedine voćne vrste veće čak 50-70 odsto. I dalje je velik problem nedostatak skladišnih kapaciteta koji bi omogućili kvalitetno čuvanje plodova duži vremenski period i samim tim obezbedili postizanje znatno viših cena na zahtevnom kako domaćem tako i stranom tržištu“, zaključuje Maja Martinov, master voćarstva.
.png)
.gif)
.gif)
