Setva pšenice: Na većini površina sejaće se seme “sa tavana”

Optimalni rok za setvu pšenice teče, a stručnjaci savetuju ratare da što više poseju do kraja oktobra. Paori iz Srednjeg Banata kažu da će ove jeseni smanjiti površine pod pšenicom i da će štedeti na repromaterijalu, jer im nedostaje novac da bi primenili punu agrotrehniku, piše RTS.

U poljoprivrednom domaćinstvu Borislava Čizmaša iz Botoša u toku je priprema za setvu pšenice. Iz godine u godinu, kaže, ovaj najvažniji jesenji posao sve se teže završava, jer proizvođači ne ostvaruju zaradu od svojih proizvoda, pa im nedostaje novca za kvalitetnu setvu.

„Ove godine ćemo posejati između 20 i 25 posto manje pšenice nego prošle godine i gledaćemo što više da zasejemo pšenicom koja je naša, jer vidimo da država neće ispuniti to što je obećala da će dati za sertifikovano seme. Kilogram deklarisanog semena je 80 dinara, a naše robe oko 20. Novca za veća ulaganja nemamo“, objašnjava Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

I proizvođači s kojima je u kontaktu najavljuju smanjenje površina pod pšenicom.

„Mnogi prelaze na alternativu, seju ječam jer on zahteva manje đubriva, hemije, manja su ulaganja. Na pšenici smo prošle godine protiv insekata radili tri tretmana, a za ječam je dovoljan jedan. Ječam nema bolest fuzarijuma, pa ne treba da se štiti u klasu. Neki su krenuli i u lucerku, neki uljanu repicu“, dodaje Čizmaš.

Podseća da je cena sertifikovanog semena porasla kada je država najavila da će davati subvencije, a one do poljoprivrednika još nisu stigle. Mnogi su se pre jeseni nadali pomoći kako bi se setva valjano obavila.

„Pšenica bi trebalo da bude nacionalni interes, jer je to hrana za ljude, ali, nažalost, nije. Iz godine u godinu setva je sve skuplja i skuplja, a proizvođači su prepušteni sami sebi“, konstatuje Čizmaš.

Pravo vreme za setvu pšenice

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je setva pšenice u ovom regionu počela pre nekoliko dana i da su uslovi za njeno obavljanje idealni. Nakon sušnog leta, tokom septembra palo je između 70 i 100 litara kiše po kvadratnom metru, što je prokvasilo ne samo setveni, već i dublje slojeve zemljišta. Uz to, temperature vazduha su u proseku za ovo doba godine.

Podsećaju proizvođače da je pre setve potrebno da se u zemljište unese dovoljna količina osnovnog đubriva.

„Pšenica zahteva dosta hrane u jesenjem periodu. Poslednjih godina imamo malo toplije jeseni, ulazimo u zimski period sa višim temperaturama, pšenica raste i troši hranu. Osnovno đubrivo pred setvu je ključno i tu ne treba štedeti“, objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Kada se u jesen da dovoljno đubriva, proizvođači mogu da budu sigurni i da pšenica neće biti gladna, čak i ako prihrana bude malo kasnije.

„Ranije smo imali više padavina i snega u januaru i februaru i prihrana koju smo davali bila je dostupna biljkama brže. Poslednjih godina vidimo da može da bude problema sa manjkom padavina u to vreme, pa može da se desi da pšenica ne može da koristi prihranu odmah kada joj je potrebna, krajem februara ili početkom marta, kada kreće vegetacija“, navodi.

U toku setve veoma je važno obratiti pažnju na setvenu normu tj. na količinu semena koju treba posejati po hektaru, kao i na dubinu setve.

„Najidealnije je da dubina setve bude od 3 do 5 centimetara. Tada se pšenica najbolje bokori i dobro je zaštićena i od izmrzavanja i od suše“, ističe Rajačić.

U ovom trenutku ne može se proceniti kolike će površine biti posejane pšenicom u Srednjem Banatu, ali stručnjaci veruju da one neće biti mnogo manje nego lane, jer je to region koji već nekoliko godina ima problema sa nedostatkom padavina tokom najtoplijih meseci.

„Mislim da će mnogi proizvođači razmišljati upravo o tome da ozimi usevi daju veću sigurnost u proizvodnji i da mogu da izbegnu ekstremno visoke temperature koje su stalno u najavi. Uz to, u našem regionu je tropoljni sistem gajenja uobičajen i ne bi bilo dobro da se smanje površine pod strnjinama, jer strnjine nam čine dobar predusev“, navodi Zorica Rajačić.

Statistika pokazuje da su se površine pod pšenicom u proteklih desetak godina kretale od 520.000 do 720.000 hektara. Šta će da seju ratari odlučuju u zavisnosti od toga da li su u prethodnoj godini bili zadovoljni cenom, prinosima ili i jednim i drugim. Poslednjih godina problema ima i sa prinosima i sa cenom kod svih kultura.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: RTS