I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Setva pšenice i van optimalnog roka, uslovi za nicanje povoljni

Za razliku od prethodnih godina, ove jeseni ima dosta padavina, što omogućava stvaranje dovoljnih zaliha vlage u zemljištu. To je izuzetno važno za nicanje pšenice. Zbog čestih kiša, proizvođači su na parcele izlazili svaki put kada su se stekli uslovi da se seje. Iako je kalendarski istekao rok za setvu pšenice, ovaj važan posao nije završen. Ipak, sturčnjaci kažu da to što će se setva obavljati i u prvoj nedelji novembra ne mora negativno da se odrazi na pirinose, jer su u ovom trenutku uslovi za nicanje povoljni.

Ukoliko se planovi ostvare ove godine u Srednjem Banatu setva pšenice biće obavljena na oko 53.000 hektara.

“To je uobičajena površina za pšenicu u poslednjih nekoliko godina u našem regionu. Dobro je i poželjno da ova strnjina bude toliko zastupljena u setvenoj strukturi. Pšenica treba da bude naša dominantna strnjina, jer je dobar predusev za većinu ratarskih useva. Prethodne dve godine su bile dosta nepovoljne kada je u pitanju nicanje pšenice. Imali smo povoljne uslove za setvu, bilo je suvo, bez padavina, pa setva nije prekidana i celokupne površine smo uspeli da posejemo u optimalnom roku. Međutim, problem je kasnije bio sa nicanjem, jer u zemlji nije bilo dovoljno vlage. Zbog toga je pšenica dosta kasno i neujednačeno nicala”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Setva će biti završena van kalendarskog optimalnog roka, ali su uslovi za nicanje pšenice dobri

“Dosta se sada polemiše dokle smo stigli sa setvom, a da izlazimo iz optimalnog roka. Mi kalendarski jesmo izašli iz optimalnog roka, ali uslovi za setvu su i dalje veoma povoljni. Sada je već izvesno da će veliki deo površina, nekih 80 posto, biti posejano do kraja oktobra. To je dobro i povoljno. Sigurno će se sa setvom ući i u prvu nedelju novmebra, ali su sada uslovi za nicanje veoma dobri. Ima dovoljno vlage. Ako budemo imali i tople dane, pšenca će brzo nići. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina poljoprivrednici nisu ni planirali ove godine ranu setvu. U oktobru je bilo kiše koja je prekidala setvu, pa su proizvođači obavljali ovaj posao kad god je to bilo moguće tj. između padavina”, objašnava naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Pšenica koja je posejana početkom optimalnog roka, već je ponikla.

“Ona je u fazi dva lista. Proizvođačima se preporučuje da ove parcele pregledaju kako bi na vreme uočili eventualnu pojavu lisnih vaši i cikada. Shodno tome treba pratiti preoporuke prognozno-izveštajne službe o pragu štetnosti i potrebi za insekticidnim tretmanom. Veoma je važno da se na tim usevima na vreme uoči prisustvo ovih štetočina, jer osim direktne, one mogu da dovedu i do indirektne štete, jer mogu da budu prenosioci fitopatogenih virusa”, ističe Rajačić.

“Kao i prethodnih godina, uvek je savet da se koristi deklarisano seme, jer se tako zna šta se seje i poznati su parametri kvaliteta semena. Međutim, i dalje ima proizvođača koji koriste seme iz sopstvene proizvodnje. Tu se ne znaju parametri kvaliteta i ide se sa povećanom količinom. To kasnije može da bude problem ako budu povoljni uslovi za bokorenje, pa da usevi budu pregusti”, kaže naša sagovornica.

Kiša ometa radove, ali je dobrodošla

Poljoprivrednici ne kriju da ih kiša ometa u poljskim radovima, ali kažu da je svaka kap dobrodošla.

“Imamo puno kiše koja je značajna za setvu pšenice. Padavine su povoljne. Prethodnih godina ih nije bilo, pa smo imali kasno nicanje ili nije bilo nicanja. Ove godine se borimo sa kišom, ali nam dobro dolazi. U pauzama uspevamo da nešto posejemo. U suštini smo zadovoljni kako napredujemo. Zbog toga što je kalendarski prošao optimalni rok za setvu pšenice, mi sad pojačavamo količinu semena za 10-15 posto. Velika su ulaganja, mala je zarada na pšenici već godinama unazad. Ali, moramo da je sejemo zbog plodoreda. Možda će biti 10-15 posto manje nego prethodnih godina”, kaže Svetislav Seležan, predsednik Udurženja poljoprivrednika Zrenjanina.

“Gorivo je jako skupo. I dalje nema nikavih subvencija za gorivo. Plaćamo najskuplje gorivo u regionu, to svi znaju. Seme je katastrofa. Neću ni da komentarišem kolika je cena. Za sto kilograma treba da izdvojimo 6.000-7.000 dinara, a znamo da je naša pšenica između 1.600-1.700 pa do 2.000 dinara. Treba da damo 30-40 kilograma naše za 10 kilograma semenske. Cena đubriva je na nivou prošle godine. Sve je to generalno vrlo nepovoljno za nas. Mislimo da je trenutni rast cene pšenice uzrokovala korona. Otimaju se oko svega. Međutim, to opet koriste veliki igrači. Mi mali smo se razdužili pre porasta cene. Prodali smo pšenicu jer nam je novac trebao za gorivo, za skidanje kukuruza. Nismo mogli da sačuvamo pšenicu. Pšenica trentno ima cenu od 23-24 dinara, kukuruz je 20-20,5 dinara, ali džabe. Mali proizvođači to jako malo uspeju da iskoriste. Mi proizvodimo, a drugi zarađuju”, objašnjava naš sagovornik.

Iako je setva uljane repice završena van optimalnog roka, usev se dobro razvija

Da bi smanjili torškove proizvodnje, ratari se snalaze kako bi setva bila jeftinija.

“Korišćenjem pšenice “sa tavana” smanjujemo naše troškove. Godinama to radimo i pokazalo se da to nije ništa slabiji rod, niti da je manje kvalitetno seme. Mi sami tretiramo tu pšenicu, kupujemo odgovarajuću hemiju za to. Tretiramo seme kao i fabrika. Zarada je ako posejemo sopstveno seme. Moramo da se dovijamo. Masovno se seje ta pšenica, jer je cena kupovnog semena jako visoka. Malo sejemo kupovne da bismo mogli za sledeću godinu da ostavimo seme”, precizira Seležan.

“Ja ću posejati ove godine 35 hektara pšenice. Sada sam na polovini posla. Za dan, dva treba da bude sve gotvo, jer je sve spremno, samo čekamo pogodan trenutak da uđemo u njive sa sejalicama. To je na nivou prethodnih godina kada je reč o površinama. U periodu žetve sam imao jako lošu pšenicu, nije ličala ni na šta. Tada sam bio rešen da posejem samo 15-ak hektara ove jeseni. Međutim, kako kukuruz koji je sejan na predusevu kukuruza nije imao dobar prinos, ipak sam rešio da vratim pšenicu u plodored. Pšenica mora da se seje ako mislimo da imamo zadovoljavajući kukuruz naredne godine, jer nama je kukuruz, ipak, prioritetna kultura“, dodaje ovaj poljoprivrednik.

Ova godina je, kažu stručnajci, povoljna i za uljanu repicu. Ona je posejana na oko 4.000 hektara, što su najveće površine pod ovim usevom u poslednjih nekoliko godina. Tome je doprinela dobra predsetvena priprema u avgustu. Proizvođači su tada samo čekali da padne kiša i da poseju uljanu repicu. Dobar deo njih je posao uradio u drugoj polovini septembra, što je van optimalnog roka. Ali, kao i u slučaju pšenice, bez obzira što se sejalo van kalendarskog optimalnog roka uljana repica je imala dobre uslove za nicanje i sada se dobro razvija, ističu stručnjaci.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh