Uprkos visokim temperaturama i suši šećerna repa je za sada u dobroj kondiciji. Ipak, nepovoljni vremenski uslovi će se i te kako odraziti na prinos. Ako uskoro ne bude ozbiljnijih padavina i digestija se dovodi u pitanje.
Šećerna repa bi u ovom trenutku trebalo da dobije najmanje 150 litara vode, jer joj toliko nedostaje. Prvo je zima bila suva, sa manjkom padavina, od svega stotinak litara. Tokom vegetacije beleži se nedostatak vlage od još 100 litara. Jedino je sreća što je u početku vegetacije, u aprilu odmah nakon nicanja, koren duboko otišao u zemlju. Čak do 2,5 metra.
„Očigledno je da se šećerna repa iz dubljih slojeva snabdeva vodom. Problem je što su mnogi ratari šećernu repu posejali na državnom zemljištu koje je obrađivano u januaru, pa čak i u februaru. Tu je ovaj usev u najlošijem stanju jer na tim njivama ima još manje vlage. I struktura tog zemljišta je loša, velike su grudve, a ni đubrenje nije urađeno kako treba. Ilustracije radi, na mnogim državnim njivama zemljište uopšte nije pokriveno listom. Nisu sklopljeni redovi, providi se zemlja“, kaže Ilija Bjelić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Suša ne pogoduje ni cerkospori
Jedina pozitivna strana visokih temperatura i suše je to što ovi uslovi ne odgovaraju ni bolestima i štetočinama. Pre svega, cerkospori. Proizvođači koji su repu zasejali u atarima gde je bilo više kiše, već drugi put prskaju šećernu repu protiv ove bolesti. Tamo gde je bilo manje padavina nije bilo potrebe za tretiranjem useva.
Cerkospora ili pegavost lista je jedan od najštetnijih patogena lista šećerne repe. Bolest je veoma rasprostranjena u oblastima gde se ovaj usev gaji i može da prouzrokuje velike gubitke prinosa ukoliko se tretmani ne urade pravilno. U našim uslovima, bolest se obično javlja krajem juna i tokom prve dekade jula. Cerkospora se redovno javlja u 2/3 oblasti u celom svetu u kojima se gaji šećerna repa. Ukoliko se usev ne zaštiti adekvatno, prisustvo lisnih patogena će izazvati smanjenje intenziteta fotosinteze. Ono prouzrokuje smanjenje prinosa i sadržaja šćera u korenu repe. Osim toga, može delovati na tehnološki kvalitet, jer zaraza utiče na transport hranljivih materija i nečistoća, natrijuma, kalijuma, aminokiselina, što dovodi do blokade transporta od korena do lista.
„Cerkospora dvostruko deluje na prinos i kvalitet. Prvo dolazi do smanjenja lisne površine što je bitno za proces fotosinteze. Lisna masa se smanjuje zbog progresivnog povećanja nekrotičnih pega na listu, što dovodi do sušenja lista. Biljka će reagovati na gubitak lista naknadnim formiranjem novog lišća – doći će do retrovegetacije. Ova pojava dovodi do dodatnih gubitaka prinosa koji su važniji od onih uzrokovanih nekrotičnim pegama. U slučaju jače zaraze cerkosporom, digestija može da se smanji od jednog do četiri procenta“, objašnjava naš sagovornik.
Zbog visokih tempertura truli i koren šećerne repe
Suša i visoke temperature vazduha mogu loše da se odraze na ovaj usev u drugoj polovini jula i u avgustu. Obično se u takvim vremenskim uslovima javlja mnogo truleži.
„U prvi mah čini se da je reč o jednom do dva procenta, ali jako brzo se dođe do 20-30 posto, pa čak i više od toga. Trula šećerna repa je potpuno beskorisna. I ne samo da umanjuje prinos, već su proizvođači dužni da ove biljke ručno izdvoje. U suprotnom neće naići na prijem u šećeranama. Misilim da će loše tek da dođe. Naravno, ništa se od crnih prognoza neće ostvariti ako padne nekoliko dobrih kiša. Jer šećerna repa, za razliku od svih drugih useva, ima otvoren rast. To znači da ne prekida sa rastom ukoliko su temperatura vazduha i vlažnost zemljišta povoljni. To ne važi za druge okopavine“, kaže Bjelić.
Šećerna repa bi mogla da ima i manji sadržaj šećera zbog suše
Iako postoji verovanje da suša koristi šećernoj repi u smislu povećanja digestije, to nije tačno. Velika količina padavina, kao i jako mala količina, smanjuju digestiju.
„Potrebna je optimalna količina vlage da se dobije najveća digestija. Još smo daleko od početka nekog intenzivnog nakupljanja šećera. Ono će se dogoditi sredinom avgusta. Šećerna repa u tom periodu ne bi smela da ima bolesti. Lisna masa mora da bude sačuvana, a potrebno je i dovoljno padavina kako bi došlo do stvaranja šećera i njegovog premeštanja u koren. Dakle, najvažniji period tek predstoji u avgustu i septembru. Suša će se svakako negativno odraziti na prinos. Ako ostanu ovakvi vremenski uslovi onda će i sadržaj sećera biti mali. Ne treba zaboraviti, prinos šećera je proizvod prinosa korena i sadržaja šećera. Koji god od ova dva parametra da omane, javljaju se loši rezultati“, pojašnjava savetodavac PSS Zrenjanin.
Šećerna repa je, u Srednjem Banatu u poslednjih pet godina, u proseku donosila prinos od oko 50-55 tona po hektaru. Ove godine pod slatkim korenom je oko 3000 hektara, što je skoro za 1000 hektara više nego prošle godine. Šećerna repa je proizvođačima prethodnih godina donosila lepe prinose i zaradu. Zbog toga su mnogi ratari ove godine repu sejali čak i na parcelama koje ne mogu da daju dobar rezultat. Kao što je, na primer, državno zemljište.
