Lošija obojenost, manji plodovi i ožegotine samo su neke od posledica visokih temperatura i suše na voće ove godine, piše RTS. Uprkos nižim prinosima i slabijem kvalitetu proizvođači se nadaju da će njihova roba stići do kupaca u inostranstvu, jer je proizvodnja voća u čitavoj Evropi ove godine podbacila.
Krajem prošlog septembra u voćnjaku Nemanje Rudana završavala se berba krušaka. Ove godine zbog vremenskih prilika kruške su poranile, pa je berba završena još pre mesec dana.
“Interesantno je da je prvi dan berbe prošle godine bio 1. septembar, dok je ove godine to bio poslednji dan berbe. Visoke temperature i suša uticali su na to da kruška tri nedelje ranije sazre. Posledica velikog broja sunčanih sati jeste i rekordan procenat šećera u voću. U kruškama obično bude oko 14 procenata šećera, a mi smo sada imali 17, čak i 18 odsto“, kaže Nemanja Rudan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Ozbiljna proizvodnja voća nezamisliva je bez sistema za zalivanje, a to se posebno vidi u sušnim godinama.
“Ove godine ulaganja u proizvodnju su bila baš velika, jer smo puno novca potrošili na navodnjavanje. Kada su bile najveće vrućine, cilj nam je, pre svega, bio da voćke prežive. Gubitak vode iz voćki u nekim danima bio je veći nego što smo to, kroz zalivanje, mogli da nadomestimo tokom noći”, objašnjava.
Voćnjak ovog poljoprivrednika prostire se na jednom hektaru, a sa njega je ove godine ubrano između 13 i 14 tona kruške.
“Rod je 20-ak posto manji nego u godinama sa povoljnim vremenskim prilikama, ali smatramo da je to za ovogodišnje uslove više nego zadovoljavajuće. Moram da kažem da bez dobre agrotehnike, a tu pored navodnjavanja, mislim i na rezidbu i na zaštitu, ovaj prinos sigurno ne bismo ostvarili”, dodaje.
Osim na prinos, visoke temperature uticale su i na kvalitet voća. Prvi put, objašnjava, na kruškama su bile ožegotine, zbog čega u narednom periodu planira nabavku protivgradne mreže koja može da se koristi i za zasenčavanje. Ovogodišnji rod je u potpunosti prodao, a cena krušaka se kretala oko 60 dinara za kilogram, što je nešto više nego lane. Ono što već sada brine voćare jeste kakva će biti naredna sezona.
“Zbog ovogodišnjih vremenskih uslova i stresa kroz koje su biljke prošle mislim da ćemo i sledeće godine imati umanjenje roda za 20-ak posto i to bez rizika koji nas čekaju u proizvodnji. Imali smo kratku vegetaciju, voćke nisu ušle u dobroj kondiciji u jesen”, objašnjava Rudan.
I proizvođači jabuke kažu da je ova godina bila veoma teška. Na plodovima se vide ožegotine, a ni kalibar ploda nije kakav bi trebalo da bude.
“Kad nema robe na tržištu, onda prolazi i ona slabijeg kvaliteta, a kada je tržište prezasićeno robom, tada su i zahtevi kupaca veći. Ove godine voće je u čitavoj Evropi podbacilo, pa verujemo da ćemo moći našu robu da plasiramo uprkos tome što kvalitet nije onakav kakav smo imali ranijih godina”, kaže Ljubomir Milošević iz kompanije “Naša jabuka”.
Projekcije pokazuju da se u Evropi očekuje oko 10,2 miliona tona jabuka, što je za 11 odsto manje nego lane. Najveći pad roda očekuje se u Češkoj za 70 odsto, Belgiji oko 30 procenata, Poljskoj za 20 odsto, Nemačkoj 15 posto. U Srbiji će rod jabuke biti umanjen 20-ak posto, što znači da ćemo je ukupno imati između 380.000 i 390.000 tona. Zbog velikih vrućina i toplotnih talasa koje smo imali veliki problemi su se pojavili sa bojom kod obojenih sorti jabuka.
Zbog tople zime i mrazeva u aprilu regioni Zapadne Srbije i Šumadije su ove godine praktično bili isključeni iz proizvodnje voća, jer su stradale trešnje, šljive, breskve, kajsije, kažu stručnjaci. Takođe, ove sezone nismo imali orahe, iako se u poslednje vreme intenzivnije gaji kod nas. Loše su prošli i leska, malina, kupina i borovnica.
Stručnjaci procenjuju da će rod voća ove godine u Srbiji biti i do 300.000 tona manji nego lane. Proizvođači kažu da bi im odlaganje obaveza prema dobavljačima, bankama i državi u ovom trenutku i te kako pomoglo, zbog čega čekaju reakciju države.
Izvor RTS
.gif)
.gif)
