I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Regresiranje goriva za samo 20 hektara zemlje proizvođačima ne znači mnogo

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede poljoprivrednici u Srbiji bi od 1. marta mogli da računaju na subvencije za gorivo. Kako je objasnio resorni ministar Branislav Nedimović država će subvencionisati 60 litara goriva sa po 20 dinara i to za najviše 20 hektara. Za ovu meru iz budžeta će biti izdvojeno oko dve milijarde dinara. Proizvođači kažu da im je u vreme najvećeg posla – prolećne setve, svaki vid pomoći dobrodošao. Ipak, smatraju da je regresiranje goriva za samo 20 hektara premalo.

Prolećna setva bi trebalo da počne za dve nedelje ukoliko to dozvole vremenske prilike. Lepo veme poslednjih dana znači da je veliki broj traktora u njivama i da se intenzivno obavljaju predsetvene radnje. Pre svega, priprema zemljišta.

„Mi smo počeli sa radovima za prolećnu setvu. U toku je priprema zemljišta, jer nam je sada vreme to dozvolilo. Uradili smo prvi prohod pripreme. Uz to, uradili smo i prihranu pšenice, koja je konačno ponikla. Mi smo jedni od retkih proizvođača koji sejemo soju. Mnogi kažu da ovde soja ne uspeva, ali je mi godinama unazad sejemo. Od ostalih ratarskih kultura na našim parcelama biće posejani kukuruz i suncokret. Narednih dana odabraćemo semena i zaštitna sredstva. Za prolećnu setvu smo spremni. Samo da nas vreme posluži“, kaže Vojin Trkulja, direktor DP „Branko Gleđa“ iz Banatskog Višnjićeva.

Vojin Trkulja

Poštovanje plodoreda je jako važno

„Pod pšenicom imamo 73 hektara. Izniklo je nekih 80-90 posto posejanih zrna. Ona je sada u fazi dva lista. Na maloj površini je već počelo bokorenje. Za sada sam zadovoljan kako pšenica izgleda, s obzirom na to kakva je situacija jesenas bila. Soju ćemo sejati na 42-43 hektara, suncokret na 60-ak, a kukuruz na 70-ak hektara. To je kod nas uobičajeno. Šećernu repu smo odavno prestali da sejemo. Niko je u selu i ne seje. Takođe, kod nas nije tradicija da se bavimo povrtarstvom i voćarstvom, već klasičnim ratarenjem. Mislim da setva neće biti skuplja u odnosu na prošlu godinu. Semenske kuće najavljuju niže cene semena. Slično je i sa sredstvima za zaštitu biljaka“, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Proizvođači repromaterijal za setvu mogu da nabave na nekoliko načina. Da ga plate sopstvenim sredstvima ili kreditom banke. Većina se, međutim, najčešće odlučuje za „zaduživanje na zeleno“.

„Mi smo spremni za prolećnu setvu. Nabavili smo repromaterijal i sve što je potrebno za taj posao. Mehanizacija je spremna. Setva će sigurno biti skuplja. Đubrivo će ove sezone biti skuplje nego prošle godine, što je veliki problem. Ono zauzima veliki procenat u strukturi troškova. Što se tiče semena, tu se pojavljuju pozitivne tendencije, da je ono pojeftinilo u odnosu na prošlu godinu. Ali, zbog toga što đubrivo zauzima veliki udeo u ceni setve mislim da će ona biti skuplja u odnosu na prošlu godinu nekih 20-ak posto“, objašnjava Nandor Vereš, direktor ZZ “Agrosoj“ iz Neuzine.

Nandor Vereš

„Što se tiče ratarstva 30 posto naših površina zauzima pšenica. Na 30 posto parcela će biti posejan kukukuruz. Proizvodnju suncokreta smanjujemo, jer smo prošle godine imali jako loše iskustvo. Ove godine pod ovom uljaricom će biti 10-ak posto naše površine, a ostalo će biti soja“, dodaje naš sagovornik.

Proizvođači u Srbiji ostvaruju lošije rezultate od kolega u svetu

Srpska poljoprivreda kaska za svetskom. Ali, to ne iznenađuje ako se zna da proizvođači u okruženju i u razvijenim zemljama imaju daleko veće podsticaje od kolega u Srbiji. Uz to, problem je i što se politika u poljoprivredi ne donosi na duži rok.

„Ne postoji kultura koja je naisplativija za uzgoj. Kada radimo analize mi vidimo da gubimo konkurentnost u odnosu na svet. Rusija povećava proizvodnju pšenice. Mi smo u toj proizvodnji samo kap u moru. Ako se tamo poveća proizvodnja, a cena žita padne, onda mi tu gubimo. Kukuruz je do sada bio dobar što se tiče profitabilnosti, ali su tu problem troškovi sušenja zrna. Kada je reč o soji, videli smo da je prošle godine politička igra tj. trgovinski rat između Amerike i Kine značajno uticao na smanjenje cene ove kulture. Što se tiče suncokreta, tu ne znam šta se destilo. Tu imamo Ukrajinu kao velikog proizvođača i verovatno je i tu došlo do povećanja proizvodnje. Ipak, mislim da je cena suncokreta trebalo da bude veća. Onaj ko je prošle godine posejao ovu uljaricu i soju bio je u minusu“, kaže Vereš.

„Što se tiče stanje pšenice ovog prolea mogu da kažem da je ono prilično loše u čitavoj Srbiji. Setva je obavljena u optimalnom roku, ali nije bilo padavina, pa pšenica nije mogla lepo da nikne. Sada će vegetacija biti kraća, pa će i prinosi biti manji. Očekuje se čak do 30-40 posto podbačaja. Tako je kod nas na njivama. Ipak, moram da priznam da su vremenske prilike sada pogodne za pšenicu. Videćemo šta će do kraja biti“, dodaje naš sagovornik.

Subvencije za gorivo za samo 20 hektara ne znače mnogo

Kako bi pomogli poljoprivrednicima u prolećnoje setvi iz države najavljuju regresirano gorivo od 1. marta. Resorni ministar je objasnio da će pravo na subvencije za 60 litara goriva po hektaru, u iznosu od 20 dinara po litri, imati svi proizvođači i to za najviše 20 hektara. Da bi dobili novac proizvođai neće morati da dostavljaju fiskalne račune, već će novac u roku od pet dana od prijave hektara u trezoru, biti uplaćen na račune.

„Mnogo toga je do sada nama poljoprivrednicima obećano. Iskustvo nam je pokazalo da treba da se postavimo kao i do sada. Ako bude subvencija bude, ako ne mi idemo svojim putem. Logično je da postoji regresirano gorivo i to je odlično, ali ne znam da li će doći do toga. Gorivo čini ogroman deo u strukturi troškova proizvodnje, tako da bi bilo logično da se ovaj trošak što više regresira“, kaže Vereš.

„Čekamo da vidimo šta će biti sa regresiranim gorivom. To bi trebalo da stigne na vreme. Bilo bi dobro da to bude do 15. marta. Ako bude početkom aprila to će biti već kasno, jer će radovi biti uveliko u toku. Najavljeno je da će regres biti za 60 litara po hektaru. Bilo bi dobro kada bi to bilo za celokupno površinu. Ograničenje na 20 hektara ne znači mnogo, jer mi obavljamo proizvodnju na daleko većoj površini. To je samo neki procenat naše proizvodnje. Poljoprivrednici godinama unazad traže da se vrati regresirano gorivo. Čuli smo pre neki dan da o tome priča predsednik Srbije, nakon toga se oglasio i resorni ministar. Ne znam zašto su ovoliko čekali sa ovom merom. Budžet za ovu godinu je pravljen krajem prošle godine, nisam čuo da je tamo predviđen novac za regresiranje goriva. Pitanje je gde će se naći tolika sredstva“, objašnjava Trkulja.

Prolećna setva u Srednjem Banatu će biti sprovedena na oko 180.000 hektara

Za regresiranje goriva iz budžeta će biti izdvojeno oko dve milijarde dinara. Subvencionisanje goriva nije nova mera. Ona je postojala do 2015. kada je ukinuta. Proizvođači su od tada koristili svaku priliku da od nadležnih traže vraćanje regresa za gorivo.

Očekuje se da će u Srednjem Banatu prolećne kulture biti posejane na oko 180.000 hektara. Najveće površine, oko 90.000 hektara zauzeće kukuruz. Suncokret će se sejati na 40.000 do 50.000 hektara. Ostale površine su rezervisane za soju i šećernu repu.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh