I love Zrenjanin

  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Radovi u voćnjaku tokom jeseni i zime

ZrBizNet

Kada je reč o poljoprivredi, proizvodna godina je za većinu proizvođača završena. Predstoji period kada usevi i voćke miruju. To ipak ne znači da voćari neće raditi ništa do proleća. Pre zime, u voćnjaku ih čeka još jedno prskanje, a pred kraj zime i rezidba.

Dolazak jeseni znači da se radovi u voćnjaku privode kraju. Voće je obrano i pripremljeno za plasman na domaće ili strano tržište. U narednom periodu proizvođače očekuju završni poslovi u voćnjacima.

“Od radova, pred voćarima je poslednje plavo prskanje voća. Sve vrste voća se uglavnom tretiraju bakarnim uljem. Prskanje počinje kada otpadne 70 posto lišća sa grana. Zatim, tu su priprema za rezidbu i rezidba. Onda sledi iznošenje grana ili još bolje, ako su poljoprivrednici u mogućnosti trebalo bi te grane da samelju i da tu masu ostave u voćnjaku”, kaže Milinko Sinđić, voćar Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

“Mlevenje grana je mnogo bolje od iznošenja iz voćnjaka, jer je to neuporedivo jeftinije i bar 10 puta je brže. Na taj način organska masa ostaje u zemljištu u voćnjaku. Jeste to mala količina, ali ipak oplemenjuje zemljište. Kada grane iznesemo iz voćnjaka podrazumeva se da ćemo ih ili odneti na deponiju ili upaliti negde. Posao podrazumeva da se prvo grane iznesu iz redova, pa zatim iz voćnjaka, a to traži i radnu snagu i prevoz. Mlevenjem grana mulčerom to se sve preskače. Mulčer uglavnom imaju veći voćari. Nije toliko česta mašina, ali može se naći. Mali ga nemaju”, objašnjava naš sagovornik.

Rezidba određuje rod voća u voćnjaku

Kod rezidbe je najvažnije pogoditi momenat započinjanja ovog ozbiljnog posla. Jer dobra rezidba je preduslov dobrog roda u voćnjaku.

“Kada je reč o rezidbi manji proizvođači ne moraju da žure. Oni treba da sačekaju pravi trenutak da to odrade. A to znači da su temperature iznad 0 stepeni, ali da je voćka u mirovanju, da je list 100 posto otpao. Mali proizvođači i vinogradari uglavnom voće režu krajem februara, početkom marta kada se vegetacija tek nazire”, kaže Sinđić.

“S druge strane, veliki proizvođači moraju da se pripreme za rezidbu. To znači da moraju da kalkulišu kada će da krene rezidba. Da to ne bude suviše kasno kako bi stigli da urade sve na vreme, do početka vegetacije tj. do proleća. To podrazumeva da se organizuje ljudstvo kako bi se ovaj izuzetno važan posao dobro obavio. Zbog toga što su u pitanju veće površine kod većih voćnjaka se voćke režu i kada su temperature ispod nule, uprkos tome što je preporuka da se rezidba radi samo kada su temperature iznad nula stepeni. Ukoliko veliki ne završe posao na vreme, onda dolazi do preklapanja poslova u voćnjaku. Proizvođači ne mogu da uđu u voćnjak da urade prolećni tretman sa bakrom zbog grana, ne mogu da krenu da kose travu, ako ima trave u voćnjaku…”, dodaje naš sagovornik.

Sve je više savremenih voćnjaka

Stručnjaci ističu da je sve manje voćnjaka koji su u čistoj obradi zemlje.

“Sve je više zatravljenih voćnjaka. To je dobro i tako i treba da bude. To pojeftinjuje održavanje voćnjaka, jer se sve svodi samo na košenje”, objašnjava Sinđić.

Raduje i činjenica da se voćnjaci sve više osavremenju. Pre svega, podižu se i postavljaju protivgradne mreže. I to najviše zahvaljujući subvencijama pokrajine. U poslednje vreme u srednjem Banatu ima na destine korisnika tih podsticaja. Bez bespovratnih sredstva koje daje pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu sigurno je da na mnogim voćnjacima ni danas ne bi bilo mreža, jer su one skupe. Ukoliko ispune sve propisane uslove proizvođači mogu da računaju na povraćaj 50 posto uloženog novca.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh