Za razliku od pšenice na koju su nedostatak padavina i visoke temperature negativno uticale, prolećne kulture se za sada dobro razvijaju, kažu stručnjaci. Ipak, ukoliko se ne poveća količina padavina i kod njih bi prinos mogao da bude umanjen.
Tokom aprila bilo je dovoljno padavina za početni rast i razvoj prolećnih kultura, kažu stručnjaci.
„Ove kulture trenutno izgledaju dosta dobro. Još su u početnoj fazi razvoja. Sada sa intenzivnijim porastom već i njima, kao i pšenici, nedostaju padavine. Vidimo kada uzimamo uzorke zemlje da tu zaliha vode više nema i da su kiše i te kako od koristi za kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Prolećne kulture imaju problema sa korovima
Savet stručnjaka je da se parcele redovono obilaze, kako bi se na vreme biljke zaštitile od eventualnih bolesti i štetočina.
„Kukuruz se, zavisno od roka setve, nalazi u fazi 11-12 listova. Soja je u fazi intenzivnog porasta. Jedna od mera koju naši proizvođači najčešće rade u suncokretu jeste zaštita suncokreta od bolesti i štetočina koje svake godine uzmu izvestan procenat prinosa. Kod kukuruza je aktuelno suzbijanje plamenca. Mi sugerišemo proizvođačima da je to poslednji momenat za ulazak u parcelu bez dodatnih troškova oko angažovanja mašina sa visokim klirensom. Suncokret ne bi trebalo raditi u jutarnjim i večernjim satima jer je pun vode, pa će pucati zbog prolaska traktora. Kod kukuruza je obrnuto. Te biljke se savijaju i mogu da podnesu takve tretmane“, objašnjva Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe Zrenjanin.
„U ovoj godini uočeno je pristustvo korova na parcelama. Kod kukuruza i suncokreta je dominantno prisutan sirak bez obzira na lakoću suzbijanja sirka u suncokretu i to pravi proizvođačima problem. Važno je da se čita uputstvo na ambalaži, jer su tamo naglašene temperature na kojima se ti tretmani rade. Ne smeju se raditi u toku dana. Obično proizvođači kažu da je u 9 sati adekvatna temperatura. Da, ali depozit preparata ostaje na listu i kasnije pravi problem usevu, a istovremeno umanjuje efikasnost preparata na terenu“, objašnajva naša sagovornica.
Kiša preko potrebna usevima
Da je manjak padavina vidan na parcelama svedoče i poljoprivrednici.
„Prolećne kulture smo posejali na 40-ak hektara. Kukuruz i suncokret su na većini parcela. Imamo i deteline jer imamo stoku. Suncokret je dosta dobro, a kukuruzi su malo ređe nicali. Bilo je jako suvo, nije imalo dovoljno vlage za klijanje i nicanje“, kaže Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.
„Prolećne kulture još nisu zahtevne za vodom. One mogu da izguraju još jedan određeni period. Ali, ako se nastavi ovakav trend odreagovaće i one, kao i pšenica. I kod njih će biti manji prinos. Prinos se formra u 5-6 listu kukuruza. Svaki stres znači manji prinos. Zabrana izvoza žitarica negativno se odrazila i na kukuruz. I tu imamo velike tržišne viškove, kao i kod pšenice. Doći će do velikog problema kod čuvanja. Stočari ne bi trebalo da se plaše zbog stočne hrane. Ovo je žitnica. Stoka treba da se hrani nekim otpadom od kukuruza, pšenice, lomovima, a ne kukuruzom. Tu bi trebalo da se traže uštede“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.
.gif)
.gif)
