I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Prolećna setva 2020: Voditi računa o gustini setve i količini đubriva

Pred poljoprivrednicima je prolećna setva. U ovom trenutku rezerve zimske vlage gotovo da i nema u zemljištu. U odnosu na višegodišnji prosek deficit vlage je oko 80 litara po kvadratnom metru. Pitanja koja se postavljaju vezano za predstojeću setvu su kada krenuti sa poslom, koju količinu đubriva baciti, koje hibride izabrati i za koju gustinu setve se odlučiti.

U zavisnosti od vremenskih prilika prolećna setva bi uskoro mogla da počne.

“Ono što je izvesno sada jeste da smo imali blagu zimu sa deficitom padavina. Deficita padavina je bilo i u jesenjem i u zimskom periodu tako da su rezerve zimske vlage minimalne, gotovo ih nema. Trenutno nedostaje 80 litara po metru kvadratnom, u odnosu na neki višegodišnji prosek. Da li će se situacija do kraja marta nešto popraviti, videćemo. Pred setvu postoje dileme kada krenuti sa setvom, koje hibride izabrati, koju količinu đubriva i gustinu setve primeniti”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Deo poljoprivrednika je parcele dobro pripremio za prolećnu setvu, a deo još to nije učinio.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

“Ono što je moglo da se uradi do sada to je da na vreme budu sprovedene agrotehničke mere koje nisu svuda sprovedene. Proizvođači su mogli znatno ranije da odrade dopunsku obradu nakon oranja. Prvo ravnanje zemljišta. I to je naša preporuka svake godine. Jako je dobro da se ta dopunska obrada, oranje poravna tokom kasne jeseni ili početkom zimskog perioda, pogotovo kada imamo jednu ovakvu godinu, kad je moglo često da se ulazi u njivu i da se to odradi. Ravnanje ima mnogostruke koristi, pogotovo u sušnoj zimi, kada nemamo rezerve zimske vlage. Padavine tada ujednačeno padaju preko površine i mnogo bolje se čuvaju, nego kada padavinu preko velikih grudvi”, objašnjava naša sagovornica.

Ravnanje posle oranja čuva vlagu u zemljištu

“Ove godine smo imali padavina oko 40 litara po metru kvadratnom. Mnogo bolja situacija je na parecelama na kojima je odrađeno ravnanje. Praksa poljoprvrednika i dalje nije da se to radi nešto ranije, tako da i sada imamo neporavnatih njiva. Sada se čeka da se stvore uslovi da se u njive uđe. Ukoliko se u njive uđe kada zemljište nije dovoljno prosušeno, dodatno se uništava struktura zemljišta”, pojašnjava Rajačić.

Analiza zemljišta, pa unošenje azota pre setve

Veoma je važno odrediti pravu meru azota koju je potrebno dati zemljištu pre setve.

“To se određuje N-min metodom. Kako nedovoljna, tako i prekomerna količina azota može da ima neželjeno dejstvo. Treba obratiti pažnju i na zahtev biljaka za azotom i njegov sadržaj u zemljištu. Uzima se u obzir i planirani prinos. Ovo je jako korisno u perodu kada imamo deficit padavina. Tada ne treba ići na neku preteranu količinu azota predsetveno. Svu planiranu količinu azotnog đubriva treba dati predsetveno. Svakako da ne znamo kakva će godine biti, ali proizvođači moraju da znaju da su, u slučaju kada imamo deficit padavina, velika gustina useva, velika količina azotnog đubriva i kasna primena veoma štetni za proizvodnju. Sve to može da se nadoknadi ako imamo dovoljno padavina tokom vegetacije, ali nikada ne znamo da li će tako i biti”, objašnjava naša sagovornica.

Setva zavisi od temperature zemljišta

Da bi proizvodnja bila uspešna potrebno je obaviti setvu u pravom trenutku.

“Setva zavisi od temperature zemljišta. Ne možemo to kalendarski odrediti. Bitno je dočekati proizvodni minimum zagrejanosti setvenog sloja zemljišta. Prvo se seje šećerna repa i u planu je da ona krene već sredinom marta ukoliko vremenski uslovi to dozvole. Šećerna repa ima najniži proizvodni minimum zagrejanosti i dovoljno je da je zemlijište na dubini setve ugrejano 4 do 6 stepeni Celzijusa. Za soju je taj proizvodni minimum nekih 10 stepeni, za suncokret je između 8 i 10 stepeni. Kukuruz traži najtoplije zemljište. Kada se stabilizuje temperatura na dubini setvenog sloja od 10 do 12 stepeni, onda je preporuka da se krene sa setvom”, kaže Rajačić.

“U sušnim godinama preporuka je da se odaberu malo raniji hibridi, jer su oni manji potrošači vode. Svakako da to nosi rizik ako proleće bude kišovito. Kada imamo nedostatak vlage hibride treba sejati na najmanju preporučenu gustinu”, savetuje naša saradnica.

Kada je reč o ozimim usevima, oni su imali dosta dobre uslove tokom zimskog perioda.

“Usevi su se dobro izbokorili što je dobar preduslov za postizanje dobrih prinosa. Pšenice su uglavnom prihranjene i počeće da koriste tu hranu. Proizvođače čeka obilazak parcela po preporukama Prognozno-izveštajne službe. Pregledom useva uočeni su simptomi sive pegavosti lista pšenice, lisne rđe i pepelnice žita”, kaže Rajačić.

Procene su da će prolećna setva kukuruza koštati oko 65.000 dinara po hektaru, što znači da će biti nešto skuplja u odnosu na prošlogodišnju. Tokom proleća u Srbiji će se najviše sejati kukuruz, koji bi prema najavama mogao da zauzme milion hektrara. Soja bi trebalo da bude posejana na površini od 230.000 do  240.000 hektara. Zbog loše cene suncokreta prošle godine predviđa se da će se ova uljarica zauzeti manje površine nego prošle godine, ispod 220.000 hektara.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh