Da li proizvodnja meda istovremeno znači i “sladak život”?

Poslednjih godina raste interesovanje proizvođa za pčelarstvo. Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se između 6 i 12 hiljada tona, zavisno od toga kakva je sezona. Ukoliko bi se iskoristili svi potencijali ove poljoprivredne grane, pčelarstvo bi moglo da bude jedna od najprofitabilnijih delatnosti, kažu stručnjaci. Da li proizvodnja meda istovremeno znači i „sladak život“ za pčelare pitali smo porodicu Batinić iz Lazareva, koja se pčelarstvom bavi 17 godina.

Anica i Milorad Batinić pčelarastvom su počeli da se bave sasvim slučajno. Pre 17 godina na poklon su dobili osam košnica. Postavili su ih u kućnu baštu i odlučili da nešto nauče o pčelama kako bi ih sačuvali. Učitelji su im bili iskusniji pčelari, a kako su proširivali znanje tako se povećavao broj košnica i proizvodnja meda. Anica kaže da pre deceniju i po nisu ni pomišljali da će im pčelarstvo biti osnovni posao.

“Ja sam nešto malo znala o pčelarstvu jer je moj deda bio pčelar i uvek smo u dvorištu imali oko 25 košnica. Nisam učestvovala u radu direktno nad košnicom, ali sam pomagala u vrcanju meda. U tom najslađem poslu. Što je najbitnije, nisam se plašila pčela. Suprug nije znao ništa o pčelarstvu. Zajedno smo napredovali i išli dalje, tako da danas posedujemo 280 košnica. Sada se bavimo isključivo pčelarstvom i proizvodnjom meda i pčelinjih proizvoda. Poslednje četiri godine živimo od toga. Cela porodica”, počinje priču Anica Batinić, pčelar iz Lazareva.

Proizvodnja meda i ostalih pčelinjih proizvoda zahteva mnogo rada i znanja

Od pčelarstva, tvrdi,  može da se živi, ali uz mnogo rada, truda i znanja.

“Naravno potreban je i veliki broj košnica. Da bi jedna porodica mogla da živi od pčelarstva potrebno je da ima od 250 do 300 košnica. Prinosi po košnici iz godine u godinu variraju. Računa se desetogodišnji prosečan prinos. On je po košnici kod nas oko 30 kg meda. Tu se računa godišnja proizvodnja meda i to svih vrsta. Najviše proizvedemo livadskog i bagremovog meda, s tim što se dešava da bagrem podbaci kao što je bilo prošle godine. Ako je neko vrcao nekoliko kilograma po košnici to je bio uspeh. Na tržištu je najpopularniji i najtraženiji bagremov med. Po meni to ne znači da je on i najkvalitetniji”, objašnjava naša sagovornica.

Cena meda prošle godine je bila veoma niska

Poljoprivredno gazdinstvo Batinić, čiji je nosilac Anica, med uglavnom prodaje velikim otkupljivačima. Nameravaju da u narednom periodu što veću količinu upakuju i prodaju “na malo”.

“Prošla godina bila je jako loša po prinosu, reklo bi se najlošija u poslednjih 40 godina. A cene su bile nerealno niske. Otkupljivači su oborili cenu u odnosu na 2015. godinu koja je bila rodna. Bagrem je u otkupu bio 3,8 a lipa 2,7 evra. Suncokretov med je imao jako nisku cenu, čak su u jednom momentu otkupljivači nudili 1,6 evra. Bagremov med “na kućnom pragu” prodajemo po ceni od 700 dinara za kilogram. Sve ostale vrste meda “na malo” koštaju 500 dinara”, kaže Anica.

Samo med koji se kristalizuje je čist, prirodni med

“Trudimo se da sav med prodamo u kristalizovanom stanju. Trebalo nam je oko dve godine razgovora i priča sa potrošačima da naviknu da koriste med u kristalu. To je najbolji pokazatelj da je reč o pravom, prirodnom medu. Pored meda proizvodimo i propolis, matični mleč, polenov prah. Radimo i razne kombinacije: med-polen-propolis, med-polen-propolis-matični mleč. Ove kombinacije se koriste za jačanje imuniteta. Takođe, pravimo nevenovu mast, propolisnu mast i kremu za ruke. Mi ne idemo na velike izložbe jer nam to oduzima puno vremena. Naša proizvodnja meda je velika. Tržište se polako širi i ljudi u poslednje vreme, zahvaljući medijima, shvataju koliko su značajni pčelinji proizvodi. Njihova upotreba u ishrani za zdravlje i u kozmetici”, objašnjava naša sagovornica.

Pčelinji otrov  -pionirski posao u Srbiji koji može da donese veliku zaradu

U budućnosti Batinići planiraju da počnu da proizvode i pčelinji otrov. Misle da je to vrlo perspektivno, ali i da je reč o pionirskom poslu jer u Srbiji nema puno informacija o tome. Ni kada je reč o proizvodnji pčelinjeg otrova,  niti o njegovom plasmanu.

“Pčelinji otrov se koristi i u kozmetici i u lečenju. Za proizvodnju kilograma pčelinjeg otrova potreban je veliki broj košnica i intenzivan rad.  Ne mogu da kažem koliko tačno jer su i tu prisutne različite informacije. Ima pokazatelja da bi na 100 pčelinjih društava tokom jedne sezone mogao da se skine kilogram pčelinjeg otrova. Mi smo probali predhodne godine i mislimo da to baš i nije tako. Ove godine ćemo pokušati da radimo mali monitoring, da tačno ustanovimo koliko po košnici možemo dobiti od jednog skupljanja. Videćemo i koliko puta tokom godine s jedne košnice može da se skida pčelinji otrov. Ova godina će biti eksperimentalna. Tako ćemo se lično uveriti koliko realno pčelinjeg otrova može da se sakupi, jer su informacije o tome različite”, kaže Anica.

“Prošle godine smo sakupili uzorke na kojima je rađena analiza. Želeli smo da vidimo koje je čistoće taj pčelinji otrov. Da li radimo na dobar način ili nešto moramo da promenimo. Čistoću pčelinjeg otrova rade laboratorije koje utvrđuju na osnovu dobijenih parametara da li je on kvalitetan ili ne. Kod nas po tom pitanju čak ni zakonska regulativa nije do kraja završena. Pčelinji otrov je najskuplji proizvod pčela. Njegova cena jako varira. I na svetskom tržištu je teško doći do prave informacije. Sudeci po podacima dostupnim na Internetu, kilogram košta od 20000 do 70000 evra. Ovaj proizvod, uz adekvatno čuvanje, može bez ikakvih problema da stoji duži niz godina. Mi se vodimo logikom da ćemo kada budemo imali proizvod, uspeti  da pronađemo i tržište”, dodaje naša sagovornica.

Pčele moraju da budu dobro pripremljene za zimu

Naši domaćini tvrde da su najveći problem u pčelarstvu klimatske promene. Da mora mnogo toga da se nauči, kako bi se pčele sačuvale tokom zime. Milorad Batinić uverava da je zima ogledalo rada na pčelinjaku.

“Može se reći da se na samoj suncekretovoj paši već pripremamo za narednu godinu. Jer ako tada sve uradimo kako treba, onda se možemo nadati dobrim društvima narednog proleća. To je važno da bi mogli da krenemo na našu najbitniju, bagremovu pašu. Ako ne pripremimo sve kako treba, imaćemo velike gubitke i slaba društva. Dobra priprema podrazumeva smanjenje parazita koji su uvek prisutni u košnicama. Najveći problem kod nas i u svetu je varoa. Ako je velika koncentracija varoe skaraćuje se životni vek pčela koje treba da uđu u zimu i žive 6 meseci. Ako imamo malu količinu pčela, one ne mogu da se zagreju posebno kada je reč o dugoj i hladnoj zimi kao što je bila ova. Pčele tada troše mnogo hrane, ne mogu dugo da izađu napolje da se prazne i onda dolazi do problema”, kaže Milorad.

“Bitno nam je da posle suncokreta pratimo da li ima ikakvog unosa. Ako ga nema, delujemo sa stimulativnom prihranom kako bi matica nastavila da zaleže. Ove zime smo 42 vezane noći imali temperaturu ispod nule. Može se reći da su se svuda gde je bilo problema s količinom pčela i neodrađenim tretmanom protiv varoe, javili  veliki gubici. Najveći su kod hobista i malih pčelara od kojih su neki izgubili cele pčelinjake. Mi koristimo košnice sa dubokim ramovima i velikim vencima meda. Prezimljavanje pčela na tim ramovima je mnogo sigurnije. Gubici u našem pčelinjaku su mali, oko tri posto. Smatra se da je u pčelarstvu normalan gubitak 10 procenata”, dodaje naš sagovornik.

U pčelarstvo se ulazi postepeno

U početku porodica Batinić je pčelinjak proširivala isključivo sopstvenim sredstvima. Poslednje dve godine koristili su podsticaje Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu. Budućim pčelarima poručuju da u posao ulaze postepeno.

“Na samom početku jako je problematično znanje. Neko može da ima sredstva i da kupi veliki broj košnica. Ali, ako nemate znanje, to vam je uzaludan posao. Za početak se preporučuje kupovina do desetak košnica, dok se na savladaju osnovne stvari u pčelarstvu. Kako se povećava znanje, tako treba povećavati i broj košnica, a povećavaće se i proizvodnja meda. Važno je i da li se kupuju društva ili rojevi. To je faktor koji utiče na cenu. U prolećnom periodu se ne mogu naći kompletna društva koja bi bila spremna za bagremovu pašu ispod 180 evra po košnici”, objašnjava Anica.

“Zahvaljući Internetu znanja o pčelarstvu su postala dostupnija. On nam pomaže da pratimo novosti, a preko raznih foruma saznajemo mnogo o iskustvima drugih ljudi. Pčelarstvo je jako dinamično, ne postoji univerzalna receptura. Svaka godina je drugačija i zahteva prilagođavanje. Ni jedna košnica nije ista. Jako je teško napraviti šablonski rad nad košnicom. I u tom smislu morate dok radite uvek da se prilagođavate. Jer kad otvorite jednu košnicu, morate da imate takvo iskustvo da znate šta ćete u tom trenutku da uradite. Internet je sve više zastupljen i u prodaji. Čak i mi razmišljamo u tom pravcu za neki naredni period. Mislim da bi to bila dobra pomoć u plasmanu”, dodaje naša sagovornica.

“Pčele su posebno interesantne za nauku”

Proizvodnja meda i ostalih pčelinjih proizvoda je posao u koji su uključeni i mlađi članovi porodice Batinić. Darko zajedno sa bratom učestvuje u većini poslova u pčelinjaku. To što se porodica bavi pčelarstvom i te kako je imalo uticaja na njegov izbor fakulteta.

“Pčele su posebno interesantne za nauku. Mali broj naučnika ih poznaje i ima hrabrosti da radi s njima. Upravo sam tu pronašao neki svoj put i zbog toga sam krenuo da spajam nauku i pčelarstvo. I moj doktorat je na tu temu. On može indirektno da doprinese pčelarima konkretno kroz povećanje cene meda i prepoznavanja našeg meda na inostranom tržištu. Ja sam na PMF-u, Departman za biologiju i na doktoratu ekoloških nauka u Novom Sadu. Teza će biti vezana za pravljenje etalona vojvođanskog meda. Naslov još nije definisan. Planiram da ostanem u nauci, ali i da pokušam da ostanem u sferi pčelarstva. Volim da spajam teoriju i praksu”, objašnjava Darko Batinić.

Trećina zarade se potroši na prevoz pčela na ispaše

Veliki trošak pčelari imaju prilikom selidbi košnica s jedne na drugu pašu.

“Trećina ukupne zarade u pčelarstvu se potroši na prevoz košnica na ispašu. Prošle godine na transport na bagremovu pašu potrošili smo blizu 600 litara dizela. Problem je što nema nikakvih podsticaje od strane države u vidu subvencije za gorivo. Pčelarima bi puno značilo i kada bi kao registrovana gazdinstva nabavljali šećer bez poreza. Ili, neuslovni šećer koji nije za ljudsku upotrebu, bez PDV-a za vlastite potrebe. Zna se da je za stimulativnu prihranu pčela potrebno 10 kg šećera po društvu”, kaže Milorad.

Mere podrške pčelarima

I republika i pokrajina ove godine pripremile su niz podsticajnih mera za pčelare. Isto je i sa lokalnom samoupravom u Zrenjaninu. Uskoro se očekuje i potpisivanje ugovora između grada Zrenjanina i pčelara. Za nabavku pčelinjih društava i košnica iz gradske kase izdvojeno je tri miliona dinara. Iznos odobrenih sredstava po jednoj prijavi je do 100000 dinara. Korisnici podsticajnih sredstava su dužni da nakon tri godine vrate lokalnoj samoupravi pet košnica s pčelinjim društvima. Te košnice će grad, na osnovu novog konkursa, proslediti drugim korisnicima.

Iz vrha lokalne vlasti nedavno je stigla informacija da je za ovu meru vladalo veliko interesovanje. Podneto je više od 70 prijava, a ugovori će biti potpisani sa 30 korisnika. To pokazuje da bi u narednom periodu za ove namene trebalo izdvojiti više novca. Što je i obećano na nedavno održanom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.